Studentkinju iz Sirije koja je prijavila svoj poslednji ispit, pa sutradan saznala da njen fakultet više ne postoji. 

Uspešnog iranskog odbojkaša, koji želi šansu za bude profesionalni sportista.

Devojčicu iz Iraka koja najviše voli da slaže slagalice i ima 7 najboljih drugarica sa kojima će se sresti nakon „putovanja“. 

Čoveka, iz Somalije, koji je nakon 60 godina po prvi put napustio svoje selo, a zimus, u Bugarskoj, po prvi put video sneg. 

Mladog bankara, Avganistanca, koji ne želi da se ženi, „iako mu je već odavno vreme“ i sanja da postane uspešni biznismen. 

Četrnaestogodišnju devojčicu iz Sirije, koja će Makedoniju uvek pamtiti po tome što je saznala da postoje divlje svinje.

IT inženjera iz Avganistana, koji u Nemačkoj više ne planira da radi u struci, već da se priključi humanitarnoj organizaciji i pomaže ljudima u nevolji.

Desetogodišnjeg dečaka, koga su roditelji poslali na put sa starijim rođakom kako bi stigao negde gde „može da se uspe“, a kada uspe, dovodi i mlađu sestricu kojoj je obećao da će je paziti i biti uvek uz nju.

Ženu, koja je stigla u Evropu, uspela nekim čudom da pređe sve granice, pa dve nedelje kasnije saznala da joj je cela porodica utopila u moru pokušavajući da joj se pridruži.

...

Koga srećemo?

Srećemo ljude, osobe poput nas.

Ljude koji su jednog dana, vraćajući se sa posla, iz škole, ili šetnje, umesto doma zatekli ruševine. I koji, od tada, svakodnevno donose odluke, koje znače život, ili prestanak života.

Hrabre. Uplašene. Odlučne. Tužne. Nasmejane. Povređene. Umorne. Istrajne. 

Muhameda, koji ima nekoliko nadimaka, i nije mu ime Izbeglica. 

Bahiru, kojoj nije ime Izbeglica. Abdulu, Zaida, Davuda, Zubaudu, koje sada zovemo Izbeglice.

Sreli smo...

Osobu koja je imala planove i snove. I maštarila je. Kad će da se uda. Oženi. Koliko će dece da ima. Koja će im biti imena. Koja nije planirala nikad da se uda! Koja se prepirala sa svojom partnerkom, pa su odlučili da on da ime dečaku, ona devojčici.

Osobu koja doručkuje. Ili ne. Ruča. Večera. Spava. Ili slabo spava. Budi se. Smeje se. Bira koju će majicu obući. Ima omiljeni fudbalski tim. Ne voli sport. I želi novu frizuru. I možda je u detinjstvu pevala pesme na “engleskom” izmišljajući reči po svom, baš kao i ti. A možda je od druge godine učila strane jezike. Baš kao ti ili neko koga znaš.

Osobu koja je vernik, ateista, anarhista, filozof, jogi.

Koja je imala život, bila je sestra, učiteljica, učenica, ćerka, najbolja drugarica, muzičarka, najveći fan Rolling Stouns-a, sakupljala je školjke, dopisivala se sa mlađom sestrom izmišljenim znakovnim jezikom koji su samo njih dve razumele, imala je baku kod koje je išla četvrtkom, mačku po imenu Ra, volela je da gleda kvizove, čitavu jednu godinu je nosila samo zelene majice i profilna slika na fejsu joj je mem koji je skinula sa instagrama. 

Sreli smo ljude. Po svemu, i ni po čemu različite. Ljude, koji se, isto kao i mi, pitaju šta je ispravno, a šta pogrešno, kako da vaspitaju svoje decu, kako da pomognu prijatelju u nevolji, koji se bore za budućnost svoje porodice i dece. I kojima je, u ovom trenutku, potrebna naša podrška.