Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Zakon o prebivalištu i boravištu građana koji je stupio na snagu 29. novembra 2011. godine nudi naprednije rešenje kada je u pitanju utvrđivanje prebivališta za lica koja nemaju zakonski osnov stanovanja. Naime, ukoliko građanin nije u mogućnosti da prijavi prebivalište po nekom od zakonskih osnova (pо оsnоvu prаvа svојinе nа stаnu, ugоvоrа о zаkupu stаnа ili drugоm prаvnоm оsnоvu), nadležni organ će rešenjem utvrditi prebivalište nа аdrеsi ustаnоvе u kојој је trајnо smеštеn ili cеntrа zа sоciјаlni rаd nа čiјеm pоdručјu sе nаlаzi, uz priјаvu grаđаninа tој ustаnоvi, оdnоsnо cеntru dа ćе njеgоvа аdrеsа biti nа аdrеsi ustаnоvе оdnоsnо cеntrа. U narednom periodu se očekuje donošenje podzakonskog akta koji bi osigurao primenu novousvojenog rešenja.

Pored toga, zakonom je pojednostavljen postupak prijavljivanja novog prebivališta, jer je ukinuta obaveza odjave građanina u mestu prethodnog prebivališta, čime se omogućava brže prijavljivanje prebivališta i pojednostavljuje vođenje evidencije.

U okviru projekta „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“ koji sprovodi kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Praxisom održana je tribina za pripadnike romske zajednice u Novom Pazaru. Održavanje tribine je deo informativne i edukativne kampanje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u cilju podizanja svesti i osnaživanja osetljive društvene grupe u borbi protiv diskriminacije.

Na tribini su prisustvovali romski aktivisti, lokalno romsko stanovništvo i predstavnici organizacija čije su aktivnosti usmerene na zaštitu i pomoć marginalizovanim i isključenim društvenim grupama, pre svega pripadnicima romske zajednice.

Imajući u vidu u kojoj meri su Romi izloženi diskriminaciji, brој pritužbi kоје su u prоtеklој gоdini pоdnеli pripаdnici rоmskе nаciоnаlnе zајеdnicе i udružеnjа kоја sе bаvе zaštitom prava Rоmа rеlаtivnо је mаli. Na ovaj podatak su posebno skrenuli pažnju predstavnici Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i istovremeno pozvali učesnike da na pojavu kršenja prava na jednakost reaguju podnošenjem pritužbi Poverenici, ukazavši da je postupak besplatan, kao i da se pritužba može uputiti poštom. Takođe, podelili su učesnicima štampano izdanje Redovnog godišnjeg izveštaja za 2011. godinu, kao i obrazac pritužbe na romskom jeziku.

Predstavnici Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na održanoj tribini, osim što su predstavili instituciju i njenu nadležnost, nastojali su da učesnicima približe sam pojam diskriminacije, pruže detaljne informacije o načinu podnošenja pritužbe i samom toku postupka, kao i značaj i efekte odluka nakon sprovedenog postupka po pritužbi. Predstavnica Praxisa se u svom izlaganju osvrnula na pristup osnovnim pravima, odnosno najčešćim problemima i preprekama na putu ostvarivanja istih.

Sa druge strane, učesnici tribine su dobili priliku da iznesu svoja zapažanja i iskustva kada je u pitanju ostvarivanje prava, pa su istakli otežan i veoma često onemogućen pristup elementarnim ljudskim pravima. Pored toga, izrazili su osećanje društvene isključenosti navodeći primere iz svakodnevnog života koji upućuji na stepen obespravljenosti pripadnika romske zajednice.

Zaključeno je da, kada su u pitanju osetljive i marginalizovane društvene grupe, u cilju ostvarivanja faktičke ravnopravnosti neophodno je stvoriti socijalne, političke, ekonomske i druge pretpostavke koje bi obezbedile da pripadnici tih grupa efektivno uživaju prava i slobode. Činjenica je da je za uspešnu borbu protiv diskriminacije neophodno izgraditi tolerantno okruženje i raditi na smanjivanju socijalne distance u odnosu na manjinske grupe. Ali dok se to ne obezbedi, postupak po pritužbama zbog diskriminacije koji sprovodi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predstavlja nesumljivo važan doprinos suzbijanju disriminacije. Zbog toga je posebno važno ovu instituciju učiniti dostupnom građanima, odnosno omogućiti im da zaštite pravo na jednakost kroz postupak pred Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti.

Ivana Stanković, koordinator programa u nevladinoj organizaciji Praxis, kaže za Danas da pravno nevidljiva lica nisu u mogućnosti da pribave zdravstvenu knjižicu jer nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, što ih sprečeva i da prilože potrebne dokaze uz zahtev za izdavanje zdravstvene knjižice.

Pročitati vest objavljenu u dnevnom listu Danas

Sva lica u Evropi bi trebalo da uživaju zaštitu prava predviđenih Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Međutim, uprkos naprednom sistemu zaštite ljudskih prava, stotine hiljada lica bez državljanstva u Evropi i dalje nema ili ima ograničen pristup ovim i drugim ljudskim pravima. Ovi “pravni duhovi” nemaju pravo glasa i zbog toga su svakog dana izloženi socijalnoj isključenosti.  Time se značaj ljudskih prava stavlja u pravu perspektivu, jer nam upravo poštovanje ljudskih prava garantuje mogućnost da se naš glas čuje, da se udružimo sa ostalima i da učestvujemo u demokratskim procesima.

U Srbiji se danas, zbog nerešenog pitanja državljanstva, onemogućava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava hiljadama pojedinaca. Među njima ima onih koji nisu upisani u matične knjige rođenih, usled čega su ostali i bez državljanstva. Pojedini su bili upisani u knjige državljana koje su uništene, dok su drugi nakon raspada zajedničke države ostali bez državljanstva ili su stekli državljanstvo bivše republike u kojoj više ne žive. Većinu tih lica čine pripadnici romske nacionalne manjine, jedne od najugroženijih i najmarginalizovanijih  grupa u Srbiji, koji usled siromaštva i socijalne isključenosti, neadekvatnih propisa i dugogodišnjeg ignorisanja njihovih problema, generacijama žive bez dokaza o svom identitetu, rođenju i poreklu. Njihov glas ne samo da se ne čuje, već su za sistem potpuno nevidljivi. Biti lišen državljanstva znači biti lišen mogućnosti ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, zapošljavanje i učešća u političkom životu.

Verujemo da svako lice ima pravo na državljanstvo, a da lica koja nemaju državljanstvo imaju pravo na adekvatnu zaštitu – uključujući slobodu da govore i da se njihov glas čuje, da se udružuju i da učestvuju u demokratskim procesima.

U svetlu čvrstih obećanja koja su dale evropske zemlje kako bi zaustavile apatridiju, identifikovale i zaštitile lica bez državljanstva i obezbedile im da uživaju ljudska prava, Evropska mreža za pitanja apatridije obeležava Međunarodni dan ljudskih prava skretanjem pažnje na stotine hiljada lica bez državljanstva u Evropi, čiji glas bi trebalo da se računa jednako kao i naš.

Položaj lica bez državljanstva je fokus saopštenja za javnost koje je danas objavila Evropska mreža za pitanja apatridije, udruženje organizacija civilnog društva čiji je član NVO Praxis, a koje se bavi pitanjima apatridije u Evropi.

Pogledajte: Saopštenje Evropske mreže za pitanja apatridije

U okviru projekta „Borba protiv diskriminacije i izgradnja kulture tolerancije putem dijaloga, pravnih reformi i praćenja diskriminatorne prakse koji realizuje Centar za unapređivanje pravnih studija u saradnji sa organizacijama članicama Koalicije protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava, Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, Praxis i Regionalni centar za manjine i AIRE centrom iz Londona, organizovan je niz okruglih stolova širom teritorije zemlje sa osnovnim ciljem razmatranja problema diskriminacije u lokalnim zajednicama.

Diskusije koje se prenose čitaocima u ovoj publikaciji ukazuju na neke od paradigmatičnih slučajeva diskriminatorne prakse, kao i odnos učesnika skupova prema njima.

Preuzmite izveštaj: Diskriminacija u Srbiji 2012 - okrugli stolovi

Praxis je danas održao okrugli sto u Medija Centru u Beogradu u okviru projekta finansiranog od strane UNHCR-a, usmerenog na sprečavanje apatridije u Srbiji, sa ciljem predstavljanja usvojenih zakonskih rešenja koja su usmerena na omogućavanje olakšanog dokazivanja vremena i mesta rođenja lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih i utvrđivanja prebivališta na adresi centara za socijalni rad, kao i njihove primene u praksi.

Pročitati vest na Medija centru.

Predstavnici Praxisa održali su gostujuće predavanje za polaznike Škole romologije 9 na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Škola romologije predstavlja interdisciplinarni program na kom polaznici izučavaju istoriju, kulturu i jezik Roma, a cilj programa je upoznavanje polaznika i polaznica sa osnovnim znanjima iz romologije i senzibilisanje šire javnosti za potrebe romske zajednice.

Na gostujućem predavanju polaznici su upoznati sa najznačajnijim problemima sa kojima se suočava romska zajednica u Srbiji u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava. U tom smislu, predstavljeni su problemi sa kojima se suočavaju pravno nevidljiva lica, odnosno lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih, zatim posledice pinudnih iseljenja neformalnih romskih naselja, kao i sistemska diskriminacija u tim oblastima. Polaznicima škole prikazan je i dokumentarni film Praxisa „Ovde sam“.

U diskusiji koja je usledila nakon predavanja predložene su konkretne mere za unapređenje ostvarivanja prava pravno nevidljivih i prinudno iseljenih Roma, a najavljen je i nastavak saradnje u budućim ciklusima Škole romologije.

Dokumentarni film „Ovde sam“, koji je Praxis producirao u saradnji sa Dokukinom, uz finansijsku podršku Evropske Unije, biće prikazan na Human Rights Film Festival u Zagrebu (8-14. decembra 2012) i Rijeci (12-16. decembra 2012). Festival filmova o ljudskim pravima osnovan je 2002. godine sa ciljem da se poveća vidljivost tema koje promovišu otvorenost, multikulturalnost, toleranciju, slobodu izbora.

„Ovde sam“ preispituje egzistencijalne probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji i uvodi gledaoce u veoma živ, paralelni svet marginalizovanih koji opstaje po principu vere i nade. U duhu marginalca, glavni junak iz subjektivne vizure upoznaje publiku sa svojim prijateljima čije sudbine najčešće zavise samo od jednog papira ili nečije dobre volje.

U želji da skrenemo pažnju javnosti i apelujemo na rešavanje problema najmarginalizovanije manjine u Srbiji, pored filma Praxis je sa partnerima izradio i kratke video zapise koje možete pogledati na youtube linkovima pod nazivom „Ovde sam-Pravno nevidljivi“ i „Ovde sam-Prinudna iseljenja“.