U okviru projekta usmerenog na smanjenje i sprečavanje apatridije u Srbiji, finansiranog od strane Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Praxis je u decembru 2011. godine objavio izveštaj „Lica u riziku od apatridije – studije slučajeva“.

Cilj ove studije slučajeva jeste da pruži detaljniji uvid u primenu propisa i u ostvarrivanje prava na državljanstvo u praksi. Slučajevi su birani tako da bi se iz njih videlo zašto se,  i pored načelne usklađenosti Zakona o državljanstvu sa Konvencijom o smanjenju broja lica bez državljanstva, i dalje  krši pravo na državljanstvo mnogih i zašto je pojedinim licima toliko teško da dokažu i utvrde svoje državljanstvo.

Kroz odabrane slučajeve učinjen je osvrt na situacije koje najčešće dovode do apatridije a ispitana je i delotvornost pojedinih odredbi čija osnovna svrha jeste sprečavanje pojave lica bez državljanstva. Prikazani primeri svrstani su u četiri kategorije, prema poreklu problema sa kojima se suočavajui i/ili u zavisnosti od postupaka koje je potrebno da vode kako bi stekli državljanstvo.

U cilju prevazilaženja problema koji za interno raseljena lica nastaje naplatom takse na žalbu protiv odluke Kosovske agencije za imovinu i takse na presudu Veća Vrhovnog suda Kosova nadležnog za odlučivanje po žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu, Praxis, Balkanski centar za migracije i Projekat podrške izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji su se obratili Nadzornom odboru Kosovske agencije za imovinu i Veću Vrhovnog suda Kosova.

U vezi s tim, zatraženo je od Vrhovnog suda Kosova, kao ovlašćenog predlagača, da zatraži mišljenje Ustavnog suda Kosova da li je naplata taksi u ovim predmetima u skladu sa Ustavom Kosova, a posebno sa članom 31. pravo na pravično suđenje i članom 32. pravo na delotvoran pravni lek Ustava Kosova. Time bi se otklonile dileme koje postoje, kao i svaka sumnja u ustavnost prakse naplate taksi na žalbe i presude pred Većem Vrhovnog suda Kosova nadležnog za odlučivanje po žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu.

Propis koji reguliše obavezu plaćanja sudskih taksi nije u vreme donošenja mogao imati u vidu specifični postupak podnošenja žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu i donošenja odluka po žalbama, koji je kasnije ustanovljen. U postupku za povrat stambene imovine za koji je nekada bila nadležna Komisija za imovinsko-stambene zahteve nije se naplaćivala taksa na žalbe i drugostepene odluke.

Treba imati u vidu i da je reč o postupku za koji nije predviđeno da trajno postoji u pravnom sistemu zaštite imovinskih prava na Kosovu. Podsetićemo da je rok za podnošenje zahteva kojim se pokreće postupak za povrat stambene imovine istekao 2007. godine, čime je ograničen i broj učesnika u ovom postupku, a oni su u ogromnoj većini interno raseljena lica u Srbiji. To je još jedna činjenica koja govori o specifičnosti ovog postupka.

U cilju prevazilaženja problema koji za interno raseljena lica nastaje naplatom takse na žalbu protiv odluke Kosovske agencije za imovinu i takse na presudu Veća Vrhovnog suda Kosova nadležnog za odlučivanje po žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu, Praxis, Balkanski centar za migracije i Projekat podrške izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji su se obratili Nadzornom odboru Kosovske agencije za imovinu i Veću Vrhovnog suda Kosova.

U vezi s tim, zatraženo je od Vrhovnog suda Kosova, kao ovlašćenog predlagača, da zatraži mišljenje Ustavnog suda Kosova da li je naplata taksi u ovim predmetima u skladu sa Ustavom Kosova, a posebno sa članom 31. pravo na pravično suđenje i članom 32. pravo na delotvoran pravni lek Ustava Kosova. Time bi se otklonile dileme koje postoje, kao i svaka sumnja u ustavnost prakse naplate taksi na žalbe i presude pred Većem Vrhovnog suda Kosova nadležnog za odlučivanje po žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu.

Propis koji reguliše obavezu plaćanja sudskih taksi nije u vreme donošenja mogao imati u vidu specifični postupak podnošenja žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu i donošenja odluka po žalbama, koji je kasnije ustanovljen. U postupku za povrat stambene imovine za koji je nekada bila nadležna Komisija za imovinsko-stambene zahteve nije se naplaćivala taksa na žalbe i drugostepene odluke.

Treba imati u vidu i da je reč o postupku za koji nije predviđeno da trajno postoji u pravnom sistemu zaštite imovinskih prava na Kosovu. Podsetićemo da je rok za podnošenje zahteva kojim se pokreće postupak za povrat stambene imovine istekao 2007. godine, čime je ograničen i broj učesnika u ovom postupku, a oni su u ogromnoj većini interno raseljena lica u Srbiji. To je još jedna činjenica koja govori o specifičnosti ovog postupka.

Praxis je organizovao dve radionice za žene sa statusom interno raseljenog lica i žene izbeglice. Prva radionica je održana u kolektivnom centru ORA Sartid u Radincu (15. novembar 2010), opština Smederevo. Druga radionica je organizovana u Nišu (22. decembra 2010) u saradnji sa udruženjem interno raseljenih lica Srećna porodica. Na radionicima su žene upoznate sa fenomenom nasilja u porodici i državnim institucijama nadležnim za pružanje zaštite od nasilja. Ukupno 38 žena je učestvovalo na radionicama.
Pored toga, Praxis je u Kraljevu (1. novembar 2010) organizovao radionicu za žene izbeglice u saradnji sa Regionalnim centrom građanske akcije Lingva. Ukupno 19 žena izbeglica koje žive u kolektivnim centrima i u privatnom smeštaju u okolini Kraljeva učestvovalo je u radu radionice.

U okviru kampanje za podizanje svesti javnosti o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, Praxis je organizovao dva trodnevna regionalna seminara za predstavnike institucija na lokalnom nivou koji se bave zaštitom žrtava nasilja u porodici (pravosuđe, policija, centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne institucije, humanitarne i nevladine organizacije). Seminari su održani u Smederevu (29-31. mart 2010) za predstavnike institucija iz Smedereva, Požarevca i Velike Plane; i u Novom Pazaru (11-13. maj 2010) za predstavnike institucija iz Novog Pazara, Raške i Sjenice. Cilj seminara bio je formiranje mreže između glavnih aktera na lokalnom nivou i njihovo senzitivisanje u pogledu specifičnih mera zaštite i potreba žrtava nasilja. Ukupno 57 predstavnika relevantnih institucija aktivno je učestvovalo na seminarima.

Praxis je u saradnji sa romskim udruženjem Bibija organizovao šest izvođenja interaktivne predstave forum teatra Reci STOP nasilju u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Subotici i Nišu. Cilj predstave bio je da se pomogne učesnicama da lakše prepoznaju rodno zasnovano nasilje i da se upoznaju sa ulogom institucija koje su nadležne za pružanje zaštite žrtvama nasilja. Ukupno 280 Romkinja je učestvovalo na predstavama.

Predstave su održane po sledećem rasporedu:

Beograd (Rakovica) – 27. mart 2010.
Kragujevac – 17. april 2010.
Kruševac – 12. jun 2010.
Subotica – 02. oktobar 2010.
Niš – 09. oktobar 2010.
Beograd (Železnik) – 23. oktobra 2010.

Praxis je u saradnji sa romskim udruženjem Bibija organizovao šest izvođenja interaktivne predstave forum teatra Reci STOP nasilju u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Subotici i Nišu. Cilj predstave bio je da se pomogne učesnicama da lakše prepoznaju rodno zasnovano nasilje i da se upoznaju sa ulogom institucija koje su nadležne za pružanje zaštite žrtvama nasilja. Ukupno 280 Romkinja je učestvovalo na predstavama.

Predstave su održane po sledećem rasporedu:

Beograd (Rakovica) – 27. mart 2010.
Kragujevac – 17. april 2010.
Kruševac – 12. jun 2010.
Subotica – 02. oktobar 2010.
Niš – 09. oktobar 2010.
Beograd (Železnik) – 23. oktobra 2010.

Praxis je organizovao dve radionice za žene sa statusom interno raseljenog lica i žene izbeglice. Prva radionica je održana u kolektivnom centru ORA Sartid u Radincu (15. novembar 2010), opština Smederevo. Druga radionica je organizovana u Nišu (22. decembra 2010) u saradnji sa udruženjem interno raseljenih lica Srećna porodica. Na radionicima su žene upoznate sa fenomenom nasilja u porodici i državnim institucijama nadležnim za pružanje zaštite od nasilja. Ukupno 38 žena je učestvovalo na radionicama.
Pored toga, Praxis je u Kraljevu (1. novembar 2010) organizovao radionicu za žene izbeglice u saradnji sa Regionalnim centrom građanske akcije Lingva. Ukupno 19 žena izbeglica koje žive u kolektivnim centrima i u privatnom smeštaju u okolini Kraljeva učestvovalo je u radu radionice.

U okviru kampanje za podizanje svesti javnosti o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, Praxis je organizovao dva trodnevna regionalna seminara za predstavnike institucija na lokalnom nivou koji se bave zaštitom žrtava nasilja u porodici (pravosuđe, policija, centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne institucije, humanitarne i nevladine organizacije). Seminari su održani u Smederevu (29-31. mart 2010) za predstavnike institucija iz Smedereva, Požarevca i Velike Plane; i u Novom Pazaru (11-13. maj 2010) za predstavnike institucija iz Novog Pazara, Raške i Sjenice. Cilj seminara bio je formiranje mreže između glavnih aktera na lokalnom nivou i njihovo senzitivisanje u pogledu specifičnih mera zaštite i potreba žrtava nasilja. Ukupno 57 predstavnika relevantnih institucija aktivno je učestvovalo na seminarima.

U okviru projekta „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“ koji sprovodi kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Praxisom, druga po redu tribina održana je u Prokuplju za pripadnike romske nacionalne manjine. Održavanje tribine je deo informativne i edukativne kampanje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u cilju podizanja svesti i osnaživanja te osetljive društvene grupe u borbi protiv diskriminacije.

Tribini su prisustvovali predstavnici organizacija koje se bave zaštitom prava marginalizovanih i isključenh društvenih grupa, pre svega pripadnika romske zajednice, kao i romski aktivisti.

Na samom početku, predstavnici kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti predstavili su samu instituciju i njenu nadležnost, kao i postupak po podnošenju pritužbe zbog diskriminacije. Potom su nastojali da učesnicima približe sam pojam diskriminacije. Navodeći da “je diskriminacija nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima”, imali su za cilj da pojednostave komplikovanu zakonsku formulaciju pojma diskriminacije. Takođe, izlažući mnogobrojne primere, ukazali su učesnicima da nije svako pravljenje razlike nedozvoljeno, na taj način učinivši jasnu distinkciju između ponašanja i akata koji predstavljaju diskriminaciju i onih koja to nisu. U ovom delu izlaganja ukazano je učesnicima na mnogobrojne vrste i oblike diskriminatornog postupanja i istovremeno su navedena pojedina lična svojstva koja najčešće predstavljaju osnov i povod vršenja diskriminacije.

Upoznajući učesnike sa ciljem održavanja tribine, predstavnici Poverenice za zaštitu ravnopravnosti su posebno naglasili zabrinjavajuću okolnost da je među podnetim pritužbama veoma mali broj onih koje su podneli pripadnici romske zajednice, odnosno udruženja koja se prave zaštitom prava Roma, a naročito uzimajući u obzir činjenicu da su Romi jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa. Stoga su pozvali učesnike da na pojavu kršenja prava na jednakost reaguju podnošenjem pritužbi Poverenici, naglašavajući da je postupak pred ovom institucijom besplatan, kao i da se pritužba može uputiti poštom. Pored toga, ukazano je na značaj i dejstvo odluka nakon sprovedenog postupka po pritužbi, odnosno izrazito kompromitujuće dejstvo odluke kojom je utvrđena diskriminacija u odnosu na pojedinca, organ ili grupu koja vrši diskriminaciju. Učesnicima su predstavljeni pojedinačni slučajevi u kojima je, nakon sprovedenog postupka, utvrđeno postojanje diskriminacije i mere koje su preduzete u cilju suzbijanja takvog ponašanja u budućnosti. Takođe, podelili su učesnicima štampano izdanje Redovnog godišnjeg izveštaja za 2011.godinu, kao i obrazac pritužbe na romskom jeziku.

Predstavnica Praxisa govorila je o mehanizmima za pristup i zaštitu osnovnih ljudskih prava, ali i o najčešćim problemima i preprekama sa kojima se lica susreću u pristupu određenim pravima. Posebno je ukazano na pojedine novine u zakonskim rešenjima, a koja predviđaju pojednostavljeni postupak  ili olakšanu proceduru. Istovremeno je naglašen značaj insistiranja građana na primeni navedenih novina, a kako bi se ostvario pravni život normi u praksi. U delu izlaganja o pristupu pravima, istaknuta je uloga i značaj Zaštitnika prava građana, njegova nedlažnost i ovlašćenja.

Na kraju izlaganja, učesnici tribine su dobili priliku da aktivno učestvuju, iznoseći svoja zapažanja i iskustva kada je u pitanju ostvarivanje prava. Tako su istakli otežan i veoma često onemogućen pristup osnovnim ljudskim pravima, što vodi njihovoj društvenoj isključenosti i u određenom stepenu obespravljenosti. Kako učesnici tribine nisu bili upoznati sa institucijom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, odnosno njenom ulogom, nadležnošću i ovlašćenjima, samo održavanje tribine znatno je doprinelo podizanju svesti pripadnika romske nacionalne zajednice o njihovom pravu na jednak tretman i potrebi korišćenja instrumenata zaštite navedenog prava u cilju suzbijanja diskriminacije.