U Srbiji se i dalje rađaju deca koja ne mogu da budu upisna u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja i koja zbog toga ne mogu biti prepoznata kao subjekti prava. Ova deca u prvim mesecima, a ponekad i godinama života ostaju bez ličnih dokumenata, zbog čega im pristup mnogim pravima ostaje uskraćen ili znatno otežan. Najčešće je reč o deci romske nacionalnosti, a u matične knjige ne mogu da se upišu zato što njihove majke ne poseduju lične dokumente.

U želji da prikažemo sa kojim se svakodnevnim problemima suočavaju ta deca i njihove porodice, Praxis je razgovarao sa roditeljima neke od te dece. Njihovi slučajevi još jednom potvrđuju da je neophodno da se za ovaj problem napokon nađe trajno rešenje.

Nadira (19) je još jedna majka koja nije mogla da svoje novorođeno dete upiše u matičnu knjigu rođenih zbog toga što nije imala lične dokumente. Dokumente nije imala jer ni njena majka nije imala svoje dokumente kada se porađala, tako da ni ona nije mogla Nadiru da upiše u matične knjige. Tako je Nadirina ćerka Adelina postala treća generacija u toj porodici koja ima problem sa ličnim dokumentima i upisom u matične knjige.

Na primeru ove porodice pokazuje se koliko je važno da se osobe koje ne poseduju dokumente na vreme upišu u matične knjige, jer bez toga se samo nastavlja niz neupisanih potomaka a broj osoba bez dokumenata se umnožava.

Međutim, procedura za pribavljanje dokumenata ponekad može da traje godinama. To je bio slučaj i sa Nadirinom porodicom. Zbog različitih okolnosti koje su njihove slučajeve činile komplikovanim, ali najviše zahvaljujući neadekvatnim propisima, te neažurnom i nestručnom postupanju organa koji vode postupke, Nadirina majka Razija je tek pet godina nakon pokretanja postupka uspela da dobije lične dokumente, dok je u Nadirinom slučaju bilo potrebno da protekne 3 i po godine da bi dobila ličnu kartu.

Za Nadirinu ćerku Adelinu, postupak je trajao nešto više od pola godine. Pošto je Adelina u prvim mesecima života nije mogla da dobije zdravstvenu knjižicu, pred svaki odlazak kod lekara roditelji su strepeli da li će dete biti primljeno i pregledano.

Istina, vakcine je Adelina primila na vreme, ali patronažna sestra nije nijednom posetila porodicu u prvim danima nakon napuštanja porodilišta. Sasvim je moguće da je izostanak stručne pomoći i saveta patronažne sestre roditeljima, kojima je ovo prvo dete, uzrokovao da se Adelini nakon mesec dana jave određeni problemi sa pupkom. Kada su roditelji odveli Adelinu u dom zdravlja, tamo su zbog toga što ni ona ni majka nisu imale zdravstvenu knjižicu odbili da je prime i pregledaju. Međutim, Adelinino stanje se ubrzo pogoršalo, pa su je roditelji odveli u dečiju bolnicu. Tu joj je pružena potrebna pomoć, a ispostavilo se da ima težu bakterijsku infekciju, te je zadržana na bolničkom lečenju.

Posle nekoliko dana, Adelina je ozdravila i trebalo je da bude otpuštena iz bolnice. Međutim, to se nije dogodilo. Nadira objašnjava da je bolničko osoblje najpre tražilo da ona ili Adelina pokažu zdravstvenu knjižicu, a kada im je ukazano da ni jedna ni druga nemaju nikakve dokumente, Nadiri je rečeno da mora da plati 44.000 dinara na ime troškova lečenja.

Nadira i njena porodica su izuzetno siromašni, toliko novca nisu imali. Ni Nadira ni njen vanbračni suprug nisu zaposleni, a ne primaju ni socijalnu pomoć. Pošto Adelina nije bila upisana u matične knjige, nisu mogli da dobiju ni dečiji ni roditeljski dodatak.

Kada je osoblju bolnice Nadira kazala da njena porodica nema dovoljno para za troškove lečenja, dobili su odgovor da, dok ne plate račun ili ne pribave dokumente, dete neće pustiti da izađe iz bolnice. Ndira je potom napustila bolnicu, dok je Adelina ostala tamo.

Nadira se odmah po izlasku iz bolnice obratila Praxisu, pa je sastavljen dopis bolnici, u kome se ukazuje da Ustav i zakoni Srbije deci i majkama tokom porodiljskog odsustva pružaju posebnu zaštitu i da im se garantuje ostvarivanje zdravstvene zaštite iz javnih prihoda. Nakon toga, Adelina je puštena da ide kući.

Iako se sve na kraju dobro završilo, ponovo se pokazalo koliko je važno da svako dete odmah nakon rođenja bude upisano u matične knjige. Da se to desilo i u Adelininom slučaju, i da je poput sve druge dece odmah dobila zdravstvenu knjižicu, bili bi izbegnuti mnogi problemi sa kojima su se susreli njeni roditelji i ona sama.

Iako Ustav, zakoni i međunarodne konvencije nalažu da se svakom detetu, bez izuzetka, mora omogućiti upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, to fundamentalno pravo u Srbiji se uskraćuje mnogoj deci. Uprkos brojnim preporukama međunarodnih tela Srbiji da otkloni prepreke koje sprečavaju upis, kao i dugogodišnjeg ukazivanja nevladinog sektora na ozbiljnost i na razmere ovog problema, nadležni organi su se oglušili na sve dosadašnje apele za izmenu podzakonskih akata koji sprečavaju upis dece čije majke ne poseduju dokumente.