U izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji za 2019. godinu, Evropska komisija konstatovala je da većina Roma poseduje lične dokumente, ali je istakla da je postupak upisa rođenja deteta čiji roditelji ne poseduju lične dokumente potrebno pratiti i da je potrebno izmeniti odgovarajuće podzakonske akte.
Na ovaj način, Evropska komisija pridružila se velikom broju međunarodnih organizacija i ugovornih tela, koje su u svojim izveštajima takođe ukazale na ovaj problem i koje su preporučile Srbiji da omogući upis u matičnu knjigu rođenih svakom detetu odmah nakon rođenja. Slične preporuke Srbiji su prethodno upućene i od strane Saveta za ljudska prava UN, Komiteta UN za ljudska prava, Komiteta UN za prava deteta, Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava. I Evropski parlament je prošle godine pozvao Srbiju da omogući potpunu realizaciju prava na blagovremeni upis rođenja, a Srbija se obavezala i da će ispuniti Ciljeve održivog razvoja UN, među kojima je i cilj da se svakome mora obezbediti upis u matičnu knjigu rođenih.
Sve ove preporuke donete su zbog toga što dva podzakonska akta koji regulišu postupak upisa u matičnu knjigu rođenih sprečavaju da se odmah nakon rođenja u matične knjige upišu deca čije majke ne poseduju lične dokumente. Na taj način, u Srbiji se krši pravo deteta na upis u matične knjige odmah nakon rođenja, koje je garantovano kako ratifikovanim međunarodnim konvencijama tako i Ustavom i zakonom Republike Srbije. UNICEF je u tumačenju odredaba Konvencije o pravima deteta konstatovao da upis „odmah nakon rođenja“ podrazumeva rok od nekoliko dana, a ne meseci. Međutim, u Srbiji su ti postupci dugotrajni, u nekim slučajevima traju i duže od pola godine.
Ovaj problem u Srbiji skoro isključivo pogađa romsku nacionalnu manjinu, jer i dalje nemali broj Romkinja ne poseduje lične dokumente. Povodom toga, Praxis je uputio apele nadležnim organima da izmene sporne podzakonske akte u cilju rešavanja ovog ozbiljnog problema.
U izveštaju Evropske komisije ukazuje se i na druge probleme koji pogađaju romsku populaciju u Srbiji, na težak društveni položaj Roma i na jaz koji postoji u odnosu na većinsko stanovništvo. Tako se, pored ostalog, ističe i to da skoro 60 posto devojčica iz romskih naselja venčava u ranom uzrastu, kao i da pravo na roditeljski dodatak zavisi od toga da li su deca vakcinisana, a da je samo 12,7 posto romske dece primilo sve preporučene vakcine, dok je kod neromske dece vakcine primilo njih 70,5 posto. Takođe se ukazuje da mnogo manje dece romske nacionalnosti obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem i da drastično manji broj romskih učenika završava školovanje. Istovremeno se ističe se i da je potrebno rešavati problem segregacije u školama. U izveštaju se iznose i podaci koji pokazuju daleko veću nezaposlenost Roma u odnosu na ostalo stanovništvo, a skreće se i pažnja na nedovoljnu zastupljenost Roma u javnoj upravi.
Praxis je učestvovao u procesu izrade izveštaja Evropske komisije, kako tokom konsultacija, tako i slanjem pisanog priloga upravo ukazujući na gorenavedene probleme.
