Ustavni sud je u upravnom postupku naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih koji se vodi pred Upravom za građanska stanja i opšte poslove Grada Niša utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe R. J. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno čl. 32. st. 1 Ustava. Ujedno je Ustavni sud odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na  naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra na teret budžetskih sredstava Ministarstva pravde.

Ispitujući postupanje upravnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je utvrdio da je za sedam godina u predmetnom postupku doneto pet prvostenenih odluka, šest rešenja drugostepenog organa i da su vođena tri upravna spora, od kojih je poslednji pokrenut 2013. godine i još uvek nije okončan. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je ministarstvo, nadležno kao drugostepeni organ, četiri puta vratilo predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. Prema stanovištu koje je izrazio Evropski sud za ljudska prava, na koje se u svojoj odluci poziva i Ustavni sud, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti Pavlyulynets v. Ukraina i Cvetković v. Serbia).

Ustavni sud se posebno osvrnuo na značaj koji je predmet postupka imao za podnosioca ustavne žalbe, istakavši da je nesporan interes podnosioca zahteva da se o njegovom zahtevu odluči u razumnom roku i podsetivši da su postupci u kojima se rešava o statusnim pitanjima po svojoj prirodi hitni.

U međuvremenu, R. J. je upisan u matičnu knjigu rođenih, na osnovu vanparnične odluke kojom se utvrđuje vreme i mesto rođenja, što je omogućeno novim rešenjem koje nudi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku.  Prvu ličnu kartu dobio je u junu 2014. godine, u svojoj  43. godini. Sve do tada R. J. je živeo bez mogućnosti da uživa bilo koje pravo, poput prava na rad i socijalnu zaštitu, ili da zaključi brak i prizna očinstvo svojoj deci.

Praxis od 2007. godine pruža R. J. besplatnu pravnu pomoć, koja mu je, kao neukoj stranci koja živi u dubokom siromaštvu, bila neophodna radi izlaska iz lavirinta procedura, koje su ga sprečavale da ostvari Ustavom i međunarodnim konvencijama garantovana prava.