Publikacija "Upis u matične knjige odmah po rođenju - problemi u Srbiji i rešenja drugih zemalja" sadrži kratak pregled problema upisa u matične knjige odmah po rođenju u Srbiji, kao i pozitivnu praksu i moguća rešenja pojedinih evropskih zemalja, pripremljen u okviru projekta „Indeks apatridije“, Evropske mreže za pitanja apatridije.
Indeks apatridije (Statelessness Index) je onlajn alatka koja procenjuje kako zakoni, prakse i politike zemalja u Evropi štite lica bez državljanstva i šta rade na sprečavanju i smanjenju apatridije, u odnosu na međunarodne norme i dobru praksu. Indeks je prva takva alatka koja pruža sveobuhvatnu komparativnu analizu i trenutno obuhvata 32 evropske države, uključujući Srbiju. On omogućava korisnicima da lako uoče koje oblasti zakona, politika i prakse države mogu unaprediti. Namenjen je vladama, organizacijama civilnog društva, istraživačima, medijima i drugim zainteresovanim pojedincima, uključujući apatride.
Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja – tako propisuju ratifikovane međunarodne konvencije, Ustav i Porodični zakon. Međutim, u Srbiji, ako majke novorođene dece nemaju lična dokumenta, njihova deca neće moći da budu upisana odmah po rođenju, već će morati da se vode dodatni postupci, zbog čega dete može da ostane neupisano i godinama nakon rođenja. Deca koja nisu upisana u matične knjige ostaju bez pristupa mnogim drugim pravima, poput prava na zdravstveno osiguranje ili socijalnu zaštitu.
Uzrok za izostanak blagovremenog upisa nalazi se u podzakonskim aktima koji regulišu postupak prijave rođenja i upis u matične knjige, koji propisuju da je za upis deteta neophodno da majke imaju lična dokumenta.
Međutim, u mnogim evropskim zemljama postoje mehanizmi koji omogućavaju da se deca upišu na vreme i u slučajevima kada roditelji ne poseduju lična dokumenta, kako je prikazano u Indeksu apatridije.
U publikaciji koju smo pripremili, predstavljeno je na koji način su neke zemlje rešile problem upisa u slučajevima kada roditelji nemaju dokumenta.
Neophodno je da se i u Srbiji otklone prepreke koje sprečavaju blagovremeni upis u matične knjige i da se na taj način svakom detetu omogući jednak pristup svim pravima u najosetljivijem periodu života. Primeri pozitivne prakse iz drugih zemalja mogu nadležnim organima u Srbiji da posluže kao putokaz na koji način se može regulisati ovo pitanje.
Važno je naglasiti i to da u Srbiji problem neupisivanja u matične knjige gotovo isključivo pogađa pripadnike romske nacionalne manjine, čiji položaj u mnogim slučajevima ionako karakterišu socijalna isključenost, nezaposlenost, siromaštvo, izostanak školske spreme, loša zdravstvena situacija, a neretko su i žrtve diskriminacije. Izostanak upisa u matične knjige samo produbljuje ove probleme i čini ih još teže rešivim.
Ova publikacija je pripremljena u okviru projekta "Indeks apatridije" Evropske mreže za pitanja apatridije, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Za sadržaj ove publikacije isključivo su odgovorni Praxis i Evropska mreža za pitanja apatridije, i ni na koji način ne predstavlja stavove UNHCR-a.
Publikaciju možete pogledati OVDE
