U slučaju Đ. K. nedovoljna je bila činjenica da živi duže od decenije u naselju Veliki Rit u Novom Sadu sa porodicom. Njena namera da živi u Novom Sadu nije bila očigledna nadležnima, ni pored troje dece koje je u Novom Sadu rodila, sa četvrtim detetom na putu.
„Naravno, sto puta su me pitali da li ti želiš da živiš u Novom Sadu, pitali su čak i komšije da li živim ovde, a ja već 10 godina živim ovde, nisam imala nameru nigde da idem, imam decu, imam kuću, imam porodicu, gde ću, ako ne ovde, nemam gde drugo da živim“.
Đ.K. je rođena u Podgorici 1996. godine. Praxis je kontaktirao partnersku organizaciju u Crnoj Gori koja je proverom podataka utvrdila da je upisana u matične knjige rođenih (MKR) u Crnoj Gori. Nakon što je Praxis primio izvod iz matične knjige rođenih iz Podgorice i potvrdu da nije upisana u knjigu državljana, kao i nakon što su pribavljeni dokazi da su njeni roditelji državljani Republike Srbije, utvrđeno je da postoji osnov da se Đ.K. upiše u MKR u Srbiji, i ona je upisana na osnovu isprave inostranog organa u MKR, a zatim i u matičnu knjigu državljana u Srbiji 2017. godine.
Najstariju ćerku je 2012. godine rodila kod kuće u Novom Sadu. Tada nije posedovala nikakav lični dokument zbog čega je odustala od porođaja u bolnici. Za ovo dete pokrenut je 2021. godine postupak naknadnog upisa u MKR pred matičnom službom u Novom Sadu. Postupajuća službenica je uzela izjave od roditelja i svedoka u ovom slučaju, a od policije je zatražila da utvrdi identitet majke, međutim policija tada nije postupila po dopisu matične službe u skladu sa Instrukcijom za postupanje u slučajevima rođenja deteta čiji roditelji nemaju lična dokumenta radi omogućavanja upisa u matičnu knjigu rođenih, kojom se usmerava način postupanja ovlašćenih lica u slučajevima rođenja deteta čiji roditelji nemaju lična dokumenta, a u cilju omogućavanja upisa u matičnu knjigu rođenih. Po tvrdnjama Đ.K., nisu je tražili ni na terenu.
Supružnici imaju još dvoje dece rođene u bolnici u Novom Sadu koja su upisana u matične knjige odmah po rođenju. Međutim, ta deca, rođena 2016. i 2020. godine, nisu imala prijavljeno prebivalište od trenutka rođenja, zbog toga što ni Đ.K. nije imala prijavljeno prebivalište.
Đ.K. je dva puta neuspešno podnosila zahtev za prijavu prebivališta, najpre 2018, a zatim i 2021. godine, i tada nije primila potvrdu o primljenom zahtevu za prijavu prebivališta. Početkom 2022. godine usmeno je obaveštena da je njen zahtev odbijen, rešenje joj nije predato, čime je ceo proces protekao bez pisanog traga. Sredinom 2022. godine podneti su novi zahtevi Policijskoj upravi (PU) Novog Sada. Đ.K. je prvo pokušala lično da podnese zahtev, a zatim je, uz uputstva Praxisa, zbog rizika da neće dobiti potvrdu o prijemu podneska, uputila tri odvojena nova zahteva putem pošte sa povratnicom, čime počinje i novi postupak za prijavu prebivališta za Đ.K. i njeno dvoje dece koja su upisana u MKR.
Nakon što je treći put podnet zahtev za prijavu prebivališta, a imajući u vidu da su joj prethodni zahtevi odbijeni, o ovom slučaju obavešten je UNHCR, kako bi o istom mogli biti obavešteni članovi Operativne grupe, pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), formirane u okviru trećeg po redu Sporazuma o razumevanju potpisanog 2022. godine između UNHCR-a, Zaštitnika građana i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u cilju rešavanja preostalih slučajeva u kojima pripadnici romske nacionalne manjine, ali i ostala lica koja se sa ovim problemima susreću, nisu ostvarili pravo na upis u matičnu knjigu rođenih kao i druga prava iz ličnog statusa, sa posebnim fokusom na upis njihove novorođene dece u ovu službenu evidenciju.
U trenutku podnošenja tog zahteva, Đ.K. je trudna četvrti put. Zbog ranijih traumatičnih iskustava, uopše nije otišla na lekarski pregled. Naime, u Domu zdravlja su odbili da je pregledaju kada se obratila tokom prethodne trudnoće u devetom mesecu zbog bolova, uz obrazloženje da mora da poseduje zdravstvenu knjižicu. Po saznanju da je Đ.K. četvrti put trudna, Praxis ju je uputio da sa izvodom iz MKR i uverenjem o državljanstvu zahteva pregled u Domu zdravlja, jer kao državljanka Republike Srbije ima pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu trudnoće. Ujedno, Praxis je pripremio dopis sa citatima zakonskih i ustavnih odredaba po kojima zdravstvena ustanova mora da omogući pristup zdravstvenoj zaštiti trudnici. Tek sa tim dopisom joj je zakazan lekarski pregled.
Sa druge strane, postupak prijave prebivališta je ovoga puta tekao različito od prethodnih pokušaja. Zahvaljujući uključivanju Operativne grupe u praćenje ovog postupka, postupano je ažurno po zahtevu i brzo su se utvrđivale činjenice iz predmeta. U roku od tri nedelje, policija je dva puta bila u terenskoj proveri na adresi Đ.K. u Velikom Ritu i oba puta su je pronašli kod kuće, gde inače živi bez pravnog osnova za prijavu prebivališta.
Iako Zakon o prebivalištu i boravištu građana predviđa mogućnost prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad za lica koja nemaju drugi pravni osnov stanovanja, Policijska uprava Novog Sada zatražila je mišljenje o ovom i sličnim slučajevima od predstavnika MUP-a kako da postupaju u sličnim slučajevima. MUP je, analizirajući sve činjenice, dao pozitivno mišljenje da bi se u ovom i sličnim slučajevima trebalo obraćati centru za socijalni rad (CSR) sa zahtevom za prijavu prebivališta radi prijave na adresi CSR, i pozitivno rešavati takve slučajeve.
Sve ovo je doprinelo da, par dana kasnije, PU Novi Sad pozove Đ.K. da potpiše zahteve za prijavu prebivališta na adresi Centra za socijalni rad Grada Novog Sada.
Praxis je o ovoj činjenici upoznao saradnike iz CSR Novog Sada, koji duži niz godina poznaju porodicu Đ.K., a oni su u najkraćem roku dali saglasnost za prijavu prebivališta Đ.K. i njeno dvoje dece na adresi CSR. Đ.K. je napokon dobila rešenje o utvrđenom prebivalištu na adresi CSR, za nju i njeno dvoje dece, a ubrzo zatim u MKR je upisana i njena najstarija kćerka koja je do tada bila pravno nevidljiva. Ta devojčica, koja inače ima ozbiljne zdravstvene probleme, napokon će moći da dobije preko potrebnu zdravstvenu zaštitu.
„Ja sam nju vodila kod lekara, ali uvek sam imala probleme, lekove sam sama plaćala i 10 godina tako, šta god da joj je bilo potrebno, sve sam privatno morala da platim. Uvek sam imala problema sa lekarima, vikali bi na nas zato što nisam imala knjižicu. Ja sam htela privatno da vodim dete na operaciju, ali mi izašlo to 3000 evra da platim, i onda nisam imala kako, i odustala sam, rekla sam kad izvadim dokumenta, tada,”- prenela nam je Đ.K. “Sedam godina sam čekala, bila sam svuda, ne znam ni ja više na koja vrata nisam pokucala, ne znam ni gde sve sam plakala i molila i išla sa decom, evo i sad mi plače srce, nisam znala šta da radim, i na kraju, uvek kad bih otišla, rekli bi, e pa odbijeni ste. A sada, nema problema više, ličnu kartu, i dokumenta, knjižicu i dečji dodatak možemo da dobijemo. Iskreno, prezadovoljna sam.”
Ovaj slučaj predstavlja primer dobre saradnje svih relevantnih aktera, od državnih institucija, međunarodnih organizacija i civilnog sektora, i pokazuje kako koordinisano i usmereno delovanje nadležnih službi može promeniti nečiji život na bolje. Pritom, s obzirom na dosadašnju negativnu praksu PU u Novom Sadu kada je u pitanju prijava prebivališta, izražavamo uverenje da će ovaj slučaj predstavljati prekretnicu u postupanju ove PU u ovim i sličnim slučajevima, i da će se na taj način omogućiti prijava prebivališta i time pristup drugim pravima za lica u riziku od apatridije.