Evropska mreža za migracije (EMN) u Mađarskoj organizovala je 17. Nacionalnu konferenciju EMN-a pod nazivom „Različiti primeri upravljanja apatridijom i utvrđivanja apatridije“ u saradnji sa Evropskom mrežom za pitanja apatridije (ENS). Konferencija je održana u Budimpešti 29. septembra 2016. godine u prostorijama Ministarstva unutrašnjih poslova u Mađarskoj.
Primarni cilj ove jednodnevne međunarodne konferencije je bio da se kroz širu perspektivu predstave oblici međunarodne saradnje uspostavljene u oblasti apatridije i da se o njima razgovara. Rad na konferenciji je podeljen u tri panela koji su se bavili sledećim temama: utvrđivanje apatridije (defincija, razlozi), sprečavanje apatridije među decom i trajna rešenja.
Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, dobila je poziv od nacionalne kontakt osobe EMN-a u Mađarskoj da govori o glavnim izazovima i uspesima u pogledu sprečavanja apatridije među decom. Ona je predstavila zakonodavne izmene i poboljšanu praksu koji su pomogli u sprečavanju nastanka novih slučajeva apatridije i pronalaženju rešenja za lica koja godinama žive bez državljanstva ili dokaza o državljanstvu.
Ivanka je naglasila da je usvajanje novog zakona (Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku) poboljšalo ostvarivanje prava deteta na upis u matične knjige odmah nakon rođenja. Nakon usvajanja novog zakona, u cilju senzibilisanja i boljeg informisanja zaposlenih u pravosuđu i drugih donosioca odluka na lokalnom nivo, Vlada Republike Srbije je uz podršku UNHCR-a širom zemlje organizovala obuke za sudije o novousvojenom sudskom postupku, kao i obuke za matičare, sociajalne radnike i policijske službenike uključene u postupke prijave i upisa činjenice rođenja, prijave prebivališta i utvrđivanja državljanstva. Podelila je dobro iskustvo u vezi sa pozivima da redovo učestvuje na ovim obukama, predstavlja slučajeve i najčešće prepreke na koje se nailazi u praksi. Ivanka je objasnila da su ove obuke doprinele boljem sprovođenju novih zakonskih propisa i da je saradnja između relevantnih vladinih institucija, UNHCR-a i nevladine organizacije Praxis, kao pružaoca pravne pomoći u toj oblasti, bila produktivna i da je doprinela rešavanju konkretnih pojedinačnih slučajeva, ali i ujednačavanju prakse nadležnih organa. Međutim, naglasila je da postoji još prostora za poboljšanja, jer podzakonski akti koji uređuju postupak upisa u matične knjige rođenih još uvek propisuju da roditelji moraju imati lična dokumenta da bi mogli da prijave rođenje svoje dece. To dovodi do situacije da roditelji koji ne poseduju dokumente ipak ne mogu da upišu rođenje svoje dece u zakonskom roku. Umesto toga, postupak upisa činjenice rođenja novorođenog deteta se prolongira i traje nekoliko meseci. U tom periodu, potrebno je sprovesti niz različitih sudskih i/ili upravnih postupaka da bi se dete konačno upisalo u matičnu knjigu rođenih.
Ivanka je naglasila da je od suštinske važnosti za Srbiju da izmeni podzakonske akte koji bliže uređuju upis u matične knjige rođenih, tako da ni pravni status roditelja ni njihovo posedovanje ličnih dokumenata ne određuje da li se činjenica rođenja njihovog deteta može upisati ili ne. Ovo je najvažnije nerešeno pitanje koje treba rešavati kako bi se sprečila apatridija među decom i u potpunosti rešilo pitanje apatridije u Srbiji.
