Ustavni sud je odbacio inicijativu Praxisa za ocenu ustavnosti člana 85, stav 2 Zakona o parničnom postupku, podnetu u junu 2014. godine.
Naime, članom 85, stav 2 Zakona o parničnom postupku propisano je da punomoćnik fizičkog lica može biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili bračni drug, kao i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Time je zakonodavac propisao ograničenja koja predstavljaju preterano i nesrazmerno ograničenje prava na pristup sudu za određene grupe lica. Ova ograničenja zadiru u samu suštinu prava na pristup sudu. Navedena ograničenja nisu ni nužna ni legitimna ni proporcionalna i u suprotnosti su sa članom 20 Ustava, a time dovode u pitanje i ostvarivanje prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36, stav 1 Ustava za čitave grupe lica, kao što su pravno nevidljiva lica, samci i vanbračni partneri koji ne mogu jedan drugog da zastupaju.
Sam Ustavni sud je u svojoj odluci iz 2013. godine ceneći ustavnost ranijeg člana 85. Zakona o parničnom postupku (kojim je bio ustanovljen advokatski monopol) zauzeo stav da ne postoji ustavnopravni osnov za propisivanje ograničenja u pogledu toga ko može biti punomoćnik stranke u parničnom postupku.
U svojoj najnovijoj odluci Ustavni sud je, odbacujući inicijativu Praxisa, zapravo odstupio od svojih stavova koje je povodom istog pitanja zauzeo u svojoj odluci iz 2013. godine.
Doduše, u obrazloženju ove odluke Ustavni sud je konstatovao probleme na koje je Praxis ukazao u svojoj inicijativi, ali je te probleme kvalifikovao kao pravne praznine koje treba popuniti u postupku primene zakona.
Takvi stavovi Ustavnog suda neće doprineti ostvarivanju prava na pristup sudu na način propisan Evropskom konvencijom za zaštitom ljudskih prava i Ustavom Srbije.