Diskriminacija

četvrtak, 8. decembar 2022.

Utvrđena diskriminacija pripadnica romske nacionalne manjine u oblasti rada

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, po pritužbi Praxisa, utvrdio je da je Sportsko privredno društvo „Radnički doo“ iz Kragujevca povredilo odredbe članova 6. i 12., a u vezi sa članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije jer je diskriminisao zaposlene Romkinje na osnovu njihove nacionalne pripadnosti tako što je otkazao njihovo radno angažovanje i što je postupanjem zaposlenih u Centru za sport i rekreaciju osoba sa invaliditetom „Iskra“ u Kragujevcu, koje posluje u okviru Sportskog privrednog društva Radnički doo, stvoreno ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je preporučio Sportskom privrednom društvu Radnički doo iz Kragujevca da otkloni posledice diskriminatornog postupanja ponovnim radnim angažovanjem lica prema kojima je utvrđena diskriminacija, kao i da im uputi pisano izvinjenje zbog diskriminatornog postupanja privrednog društva i zaposlenih. Osim toga, preporučeno je organizovanje obuka za sve zaposlene u privrednom društvu na temu zabrane i zaštite od diskriminacije sa posebnim osvrtom na položaj i izazove sa kojima se suočava romska populacija, kao i da ubuduće prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krši odredbe antidiskriminacionih propisa.

Osim što predstavlja vid satisfakcije za same podnositeljke pritužbe, mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti doneto u ovom slučaju nesumnjivo šalje snažnu poruku svim članovima društva o neprihvatljivim i zabranjenim ponašanjima i postupcima koji predstavljaju diskriminaciju. Ovo je posebno značajno imajući u vidu da mnogobrojni relevantni izvori pokazuju visok stepen izloženosti pripadnika romske nacionalne manjine diskriminaciji, kao i to da je ona najčešće višestruka i prikrivena i naročito prisutna u oblasti rada i zapošljavanja. S tim u vezi, smatramo da je izuzetno važno naglasiti da je prilikom analize činjeničnog stanja i donošenja odluke, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primenio pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i da je, prilikom razmatranja da li su podnositeljke pritužbe učinile verovatnim akt diskriminacije, uzeo u obzir i statističke podatke i rezultate istraživanja o položaju Roma i Romkinja u našem društvu, odnosno o socijalnoj distanci prema njima.

Podnositeljke pritužbe, pripadnice romske nacionalne manjine, su polovinom 2019. godine bile radno angažovane na obavljanju poslova održavanja higijene u pomenutom privrednom društvu, a u okviru mere radne aktivacije radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći. U drugoj polovini 2021. godine, nakon promene upravljačke strukture u privrednom društvu, došlo je do promena odnosa prema podnositeljkama pritužbe, ali i drugim radno angažovanim ženama romske nacionalnosti tako što je smanjena ili je potpuno izostala komunikacija nadređenih sa njima, usmeno su upućivane neosnovane primedbe na njihov rad, nastojalo se i da se na različite načine umanji njihov kontakt sa ostalim članovima kolektiva, obezbeđene su im posebne šolje za kafu, a 3. decembra 2021. godine je jedna podnositeljka pritužbe telefonom obaveštena da prestaje potreba za njenim radnim angažovanjem, kao i angažovanjem ostalih radnica romske nacionalnosti, dok nije prestala potreba za radnim angažovanjem baštovana koji nije romske nacionalnosti, a koji je zaposlen istovremeno kada i četiri radnice romske nacionalnosti. Nastojeći da opravda svoja postupanja, privredno društvo je, izjašnjavajući se na navode pritužbe, istaklo da je potreba za angažovanjem žena na održavanju higijene prestala iz razloga smanjenja obima posla usled pandemije i zaključenja ugovora o održavanju higijene sa agencijom na osnovu sprovedene javne nabavke, dok je odvajanje šoljica za kafu „mera predostrožnosti“ usled pandemije. Ipak, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, analizirajući pomenute navode, konstatovao da privredno društvo nije dostavilo dokaze koji idu u prilog ovim tvrdnjama budući da privredno društvo nije sprovelo analizu koja bi prethodila racionalizaciji broja radno angažovanih. Čak suprotno tome, u vreme kada dolazi do smanjenja obima posla privredno društvo je zaključilo ugovor sa agencijom za održavanje higijene usled čega su na ovim poslovima istovremeno radile i podnositeljke pritužbe i zaposlene u agenciji. Osim toga, navodi privrednog društva da je bilo u obavezi da sprovede javnu nabavku u skladu sa propisima jer je korisnik javnih sredstava ne mogu da opravdaju navedeno postupanje jer je sasvim nejasno iz kog razloga je javna nabavka sprovedena tek 2021. godine, a ne 2019. godine kada je počelo radno angažovanje podnositeljki pritužbe. Osim toga, za posao baštovana nikada nije organizovana javna nabavka. Sve u svemu, privredno društvo nije dostavilo dokaze iz kojih bi se moglo zaključiti da je do prestanka radnog angažovanja podnositeljki pritužbe došlo zbog obaveze sprovođenja javne nabavke niti zbog smanjenja obima posla usled pandemije izazvane korona virusom, odnosno da je prestanak radnog angažovanja podnositeljki pritužbe bio opravdan i nužan, kao i da nije bio uzrokovan nacionalnom pripadnošću podnositeljki pritužbe.

I kada je u pitanju odnos drugih zaposlenih prema podnositeljkama pritužbe, odnosno njihovo izdvajanje iz kolektiva, onemogućavanje da koriste zajedničke prostorije i insistiranje da piju kafu iz posebnih šoljica, privredno društvo nije dostavilo dokaze iz kojih bi se nedvosmisleno moglo utvrditi da je razlog ovakvog postupanja zdravstvena zaštita budući da nije donelo akt kojim ovakve mere propisuje ili druge dokaze koji upućuju da se ovakve mere odnose na sve zaposlene. Analizirajući navode pritužbe Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uzeo u obzir i činjenicu da je odluka o prestanku radnog angažovanja saopštena telefonom bez davanja dodatnih objašnjenja ili prilike da se podnositeljke pritužbe o ovakvoj odluci izjasne.

Kada govorimo o značaju ove odluke kojom je utvrđena diskriminacija, ne smemo zaboraviti da su oblasti rada i zapošljavanja za romsku populaciju od posebne važnosti, imajući u vidu to da se putem rada kojim se ostvaruje zarada, s jedne strane utiče na povećanje ekonomske samostalnosti i ličnog i porodičnog standarda, a s druge, putem zapošljavanja se na poseban način utiče na socijalizaciju i njihovu socijalnu participaciju. Istovremeno, ulazak pripadnika romske nacionalne manjine u proces rada i samu radnu sredinu menja stavove te sredine uveravajući je u ekonomsku opravdanost uključivanja, i samim tim prevenira dalji nastanak predrasuda i stereotipa.

Uvereni smo da će snažna argumentacija koja je sadržana u obrazloženju odluke Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u ovom slučaju doprineti prevenciji diskriminatornih postupanja prema pojedincima i grupama koji pripadaju različitim osetljivim grupama društva, kao i da će osnažiti mnogobrojne pripadnike i pripadnice romske nacionalne manjine da zatraže zaštitu svojih prava pred ovom institucijom.

Mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti možete preuzeti OVDE.

Pročitano 9374 puta
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action