Povodom predstojećeg razmatranja Drugog i trećeg periodičnog izveštaja o primeni Konvencije o pravima deteta Republike Srbije, Praxis je, u saradnji sa Institutom za apatridiju i inkluziju i Evropskom mrežom za pitanja apatridije  podneo Komitetu za prava deteta Prilog organizacija civilnog društva o primeni člana 7 Konvencije. 

Iako je Praxis imao priliku da učestvuje u procesu pripreme državnog izveštaja, neki od suštinskih komentara i primedaba nisu našli svoje mesto u tom izveštaju, pa se podneti prilog organizacija civilnog društva, pored toga što prepoznaje sve napore u ostvarivanju prava na državljanstvo, fokusira na analizu preostalih problema značajnih za potpuno sagledavanje stanja prava deteta u toj oblasti. Dodatni razlog za podnošenje posebnog izveštaja, organizacije su našle u značaju ostvarivanja prava na državljanstvo i uticaju koji mogućnost ostvarivanja prava ima na korpus drugih statusnih i socioekonomskih prava, posebno imajući u vidu prožimajuća načela zabrane diskriminacije i najboljeg interesa deteta. 

Podneti prilog daje opšti osvrt na pitanja koja se vezuju za problem apatridije u Srbiji, a s tim u vezi i na pojedinačne preostale izazove u primeni člana 7 Konvencije koji garantuje pravo svakog deteta da bude prijavljeno odmah nakon rođenja i da od rođenja ima pravo na ime, pravo na staranje, državljanstvo, pravo da sazna ko su mu roditelji, kao i pravo na  njihovo staranje. Problemi u ostvarivanju prava vezuju se, pre svega, za nemogućnost sve dece da budu upisana u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, zatim diskriminaciju koja se po tom osnovu javlja, kao i potrebu za dodatnim unapređenjem pravnog okvira i prakse postupanja nadležnih organa. Izveštaj je struktuiran tako da je u vezi sa svakim problemom dat predlog pitanja za delegaciju RS koja će izveštaj predstaviti. Konačno, izveštaj sadrži i preporuke kao dodatne smernice Komitetu o pravcu i mogućnostima unapređenja ostvarivanja prava iz člana 7 Konvencije. 

Tokom aprila 2016. godine, Praxis je održao dve dvodnevne radionice za Romkinje i Rome u Leskovcu i Kostolcu usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Radionice su organizovane kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR. 

Učestvovale su 52 žene i devojčice i 40 muškaraca i dečaka. Cilj radionica je bio da se kroz diskusiju zajednički imenuju uzroci i posledice ove škodljive tradicionalne prakse, kao i da se dođe do predloga mehanizama koji bi doveli to prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova. Razgovarali smo o značaju zdravog razvoja dece u najranijem detinjstvu, poštovanju dečjih potreba i želja, neophodnosti redovne zdravstvene zaštite, sa posebnim osvrtom na seksualno i reproduktivno zdravlje, ali i na ključni značaj pravovremenog obrazovanja. Na ovaj način, podstakli smo učesnice/ke na dalji razgovor o ulozi žene i muškarca u romskoj zajednici, o uzrocima i posledicama dečjih, ranih i prinudnih brakova i o tome kako ih preduprediti. Kao glavne uzroke zastupljenosti dečjih, ranih i prinudnih brakova u romskoj zajednici, učesnice i učesnici radionica izdvojili su siromaštvo, nizak obrazovni status romskih porodica koje žive u romskim naseljima, visoku stopu nezaposlenosti Romkinja i Roma i  patrijarhalnu kulturnu tradiciju. 

Za više informacija, videti: Praxis održao radionice usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova 

U periodu od 19. do 21. aprila 2016. godine održan je 8. Forum koalicija za prava deteta u Evropi 2016. godine u Talinu, Estonija. Jasmina Miković iz Praxisa, članica Upravnog odbora MODS, i Saša Stefanović, direktor MODS, predstavljali su Mrežu organizacija za decu Srbije- MODS. Forum je okupio 75 predstavnika nacionalnih, regionalnih i evropskih koalicija i mreža koje zajedno rade na ostvarenju prava i dobrobiti dece.  

Učesnici Foruma su složno i koordinisano razmatrali pitanja o javnom zagovaranju u oblasti prava deteta, monitoringu i umrežavanju. Pored toga, jednodnevna obuka je učesnicima omogućila da steknu praktične veštine u javnom zagovaranju u oblasti prava deteta i pružila savete kako da delotvorno rade sa internim i eksternim akterima, te kako da prikupljaju dodatna sredstva koja mogu biti od koristi za proces kreiranja politika kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou.

Kako bi se povećala svest javnosti o problematici dečjih prava, na ovom događaju je posebno podstaknuta saradnja sa relevantnim akterima u pojedinačnim zemljama unutar koalicija za decu, kao i sa eksternim akterima iz privatnog sektora, civilnog društva, akademske zajednice i medija.

Ishodi Foruma će predstavljati unapređenje razumevanje načela Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija i zagovaranje održivog ostvarivanja prava deteta u sadašnjoj društveno-ekonomskoj klimi, imajući na umu da se ista načela ne mogu primenjivati na sve, te uzimajući u obzir promenljivost okoline i situacija i specifične potrebe sa kojima su učesnici dolazili.

Za više informacija, videti: Praxis i MODS na 8. Forumu koalicija za prava deteta u Evropi 2016. godine 

Nijedno dete ne bira da se rodi kao pravno nevidljivo, krene u izbeglištvo, postane žrtva eksploatacije i živi bez mogućnosti da ostvari sva svoja prava. Deca ne biraju siromaštvo, nasilje, zlostavljanje, diskriminaciju. 

Na Međunarodni dan zaštite dece podsećamo da se u Srbiji...

...i dalje  rađaju deca bez imena i adrese¸ 

...deca sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, a posebno romska deca, susreću sa diskriminatornim ponašenjem i segregacijom u obrazovnom sistemu!

Da...

...dečji, rani i prunudni brakovi predstavljaju realnost za veliki broj romske dece, realnost koja im uskraćuje normalan razvoj i mogućnost odrastanja u okruženju u kome postoji mogućnost izbora. 

...deca u pokretu tokom migracije bivaju izložena višestrukim rizicima. 

Deca ne biraju okruženje u kojem će se roditi i  zaštita njihovih prava isključivo je odgovornost nas odraslih, koji svakodnevnim izborima kreiramo mogućnosti i prilike koje im okruženje nudi. 

Na Međunarodni dan zaštite dece ističemo da unapređivanje okolnosti u kojima deca žive i odrastaju, a posebno dece koja pripadaju ranjivim grupama, iziskuje svakodnevno zalaganje, i zato pozivamo predstavnike vlasti da poštuju nacionalne i međunarodne zakone i ugovore i obezbede svakom detetu da jednako uživa prava koja mu rođenjem pripadaju.  

Za više informacija, videti: Deca ne biraju siromaštvo, nasilje, zlostavljanje, diskriminaciju 

Tokom maja 2016. godine, Praxis je održao opštinske sastanke u Leskovcu i Požarevcu usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Sastanci su organizovani kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR. 

Cilj sastanaka bio je da okupi sve za ovu temu relevantne aktere na lokalu, kako bismo zajednički pokušali da identifikujemo moguća rešenja problema dečjih, ranih i prinudnih brakova. Učestvovalo je ukupno 78 predstavnika/ica centara za socijalni rad, policije, tužilaštva, sudstva, obrazovnih i zdravstvenih institucija, kao i romskih medijatorki, pedagoških asistenata i aktivista. Sastanci su organizovani  tako da daju pregled problema dečjih, ranih i prinudnih brakova u Srbiji, regionu i svetu, sa posebnim osvrtom na domaće i međunarodne propise koji regulišu prava deteta, brak i porodične odnose, kao i uloge i obaveze nadležnih organa da preveniraju zanemarivanje dece i nasilje nad decom, s jedne strane, kao i da se kroz interaktivni pristup temi, i primere dobre prakse, dođe do predloga politika koje bi vodile prevenciji i rešavanju problema dečjih, ranih i prinudnih brakova.

Interaktivna diskusija je pokazala da se kao glavni zaključak nameće nužnost međusektorske saradnje, koja bi formalno mogla da se realizuje i sklapanjem sporazuma o saradnji na lokalnom nivou između svih aktera neophodnih za efikasno pružanje zaštite deci od zlostavljanja i zanemarivanja. Preventivni rad sa roditeljima u vidu edukativnih i savetodavih sesija, kao ključnim donosiocima odluka, veća vidljivost problema dečjih, ranih i prinudnih brakova, kako kod romske populacije tako i kod šire javnosti i donosioca odluka, samo su neke od preporuka koje su proistekle kao rezultat opštinskih sastanaka.

Za više informacija, videti: Praxis održao opštinske sastanke usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova 

Većina dece bez državljanstva u evropskim državama, rođena je u Evropi; mnogi od njih danas ne bi bili bez državljanstva da su sve ove države, u skladu sa međunarodnim pravom, imale pravne mere zaštite od pojave apatridije među decom. Zabrinjavajuće je da više od polovine zemalja u Evropi ne ispunjava ove obaveze, čime uskraćuje državljanstvo hiljadama dece širom kontinenta.

Apelujemo na sve evropske države da:

• Pristupe Konvenciji Ujedinjenih nacija o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine i Konvenciji o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine;
• Popune praznine u svojim zakonima i praksi u cilju primene sveobuhvatnih mera zaštite da bi se utvrdilo i dodelilo državljanstvo deci koja su rođena na  njihovim teritorijama, a koja bi inače ostala bez državljanstva  ubrzo nakon rođenja;
• Obezbediti pristup besplatnom i univerzalnom upisu činjenice rođenja u cilju sprečavanja apatridije.

Nijedno dete ne sme ostati bez državljanstva. Apatridija je problem koji je potpuno rešiv. Konvencije Ujedinjih nacija pružaju jasan pravni okvir za definisanje i rešavanje problema lica bez državljanstva. Uspostavljanjem mera zaštita u zakonima o državljanstvu koje bi obezbedile da svako dete rođeno na teritoriji jedne države ima pravo na državljanstvo, ako bi inače ostalo bez državljanstva, zaustavili bi smo pojavu lica bez državljanstva u okvirima jedne generacije!

Za više informacija, videti: Pomozite nam da zaustavimo apatridiju među decom u Evropi