Praxis
Gde počinju, a gde se završavaju ljudska prava
- Možeš li da zamisliš da šetaš ulicom sa svojom ženom i da ne znaš da li će verska policija u tom trenutku pomisliti da ona nije dovoljno, adekvatno pokrivena. Ukoliko pomisle da nije, počeće da viču “nevernici, nevernici!”, skloniti ženu istog trenutka sa ulice i odvesti je pravo u zatvor. I ne postoji apsolutno ništa što možeš da uradiš u vezi sa tim.
Ahmad (37), Sirija
- Postojala su četira razreda u školi, četiri odeljenja za svaki razred, tridesetoro učenika u svakom odeljenju. Tokom vremena, svaki razred se sveo na samo jedno odeljenje, sa manje od dvadeset učenika. Neki su izbegli iz grada, a mnogi od njih su nažalost mrtvi. Bombardovanje i oružane borbe postali su svakodnevica. Nakon nekoliko meseci, naučili smo da raspoznajemo vrste bombi, mogli smo da prepoznamo odakle i ko bombarduje. Naučili smo koje su bombe opasnije, koje mogu srušiti čitavu zgradu. Dato nam je svo to neželjeno znanje. Svaki put kad bih čula bombe, trčala bih u Jarinu školu, ne znajući da li ću je zateći živu.
Samar (43), Sirija
Na Međunarodni dan ljudskih prava pitamo se gde počinju, a gde se završavaju univerzalna prava čoveka.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena je 10. decembra, 1948. godine, kao odgovor na masivno kršenje ljudskih prava tokom Drugog svetskog rata. Ovaj dokument, na čije vrednosti podsećamo povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, priznao je, po prvi put u istoriji čovečanstva, pravo svih ljudi na "život, slobodu i sigurnost... bez ikakvih razlika". Prožimajući principi ljudskih prava koje naglašava Univerzalna deklaracija su jednakost, nediskriminacija, neotuđivost ovih prava, odgovornost svakoga, univerzalnost koja ne potire različitosti, ljudsko dostojanstvo, nedeljivost i međuzavisnost svih ljudskih prava.
Glavnu reč ovog saopštenja, ipak, ostavljamo pojedincima sa kojima se susrećemo u svakodnevnom radu, pokušavajući da ilustrujemo koliko su članovi Deklaracije istiniti, značajni i važeći ovde i sada. Priče sa kojima se susrećemo, baveći se zaštitom i pružanjem pomoći izbeglicama, ne dozvoljavaju nam da se ne zapitamo šta Univerzalna deklaracija znači jednoj porodici bez skrovišta, koja se danima smrzava na otvorenom, gladuje i strahuje od deportacije. Kakvu vrednost ovaj dokument ima za hiljade ljudi koji čekaju pred zatvorenim granicama, koji u Beogradu usred zime spavaju po trošnim skladištima, za porodice sa decom koje satima ili danima čekaju ispred policijske stanice da izraze nameru da traže azil? Kako poimati Deklaraciju uoči kolektivnog proterivanja izbeglica sa granica na ruti, proizvoljnih batina i kršenja njihovih osnovnih prava? Šta Deklaracija zaista garantuje pojedincima na marginama zaštite, sigurnosti, dostojansta?
Univerzalna prava čoveka završavaju sa Ahmadom i njegovom ženom. Završavaju sa Samar. Ona završavaju, svaki put kada dopustimo sebi da zaboravimo gde prava zaista počinju. A prava počinju upravo ovde. U kancelariji ili kafiću u kom čitate ovo saopšetenje. U kući, prodavnici, tramvaju. Univerzalna prava, tvrdila je Elenor Ruzvelt, počinju na malim mestima. U ulici preko puta. Na mestima koja ne zovemo svetskim, a koja, opet, čine svet jednog pojedinca. Počinju u susednom dvorištu, školi, fabrici, na železničkoj stanici na kojoj grupa izbeglica traži utočište od vetra i mraza tokom decembarske noći. Počinju na malim mestima, gde bi, svako od nas, trebalo da teži jednakosti, društvenoj pravdi i dostojanstvenom životu svih, bez diskriminacije. Ukoliko su ova prava beznačajna ovde, na malim, bliskim nam mestima, ona ne mogu biti značajna bilo gde drugde. Bez inicijative svakog od nas, one društveno-političke, ili one krajnje jednostavno ljudske, bez zajedničkog delovanja, kojima bismo se zauzeli za vrednosti ljudskih prava, sada i ovde, u svom neposrednom okruženju, ideja o univerzalnim pravima postaje gotovo beznačajna.
Praxis održao drugi krug opštinskih sastanaka usmerenih na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova
Tokom oktobra i novembra 2016. godine, Praxis je održao tri opštinska sastanka u Leskovcu, Požarevcu i Novom Pazaru, kao deo aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova koje se sprovode u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR.
Nakon prvog kruga radionica i sastanaka, koji su održani u periodu od aprila do maja 2016. godine, definisan je predlog politika za dalji rad na prevenciji i eliminaciji dečjih, ranih i prinudnih brakova. U skladu sa glavnom idejom projekta – prevencija i eliminacija, predlozi su formulisani u dva seta politika – preventivne i korektivne, koje su predstavljene u drugom delu sastanka. Ideja drugog kruga sastanaka bila je da se još jednom okupe predstavnici/e svih institucija koji/e mogu imati ključnu ulogu u prevenciji ove pojave, ali i onih institucija koje su dužne da reaguju u slučaju pojave dečjeg, ranog ili prinudnog braka, radi razmatranja već definisanih predloga i dodatnog unapredjenja.
Sastancima je prisustvovalo 48 predstavnika/ca centara za socijalni rad, policije, tužilaštva, sudstva, obrazovnih i zdravstvenih institucija, nevladinog sektora kao i romske medijatorke, pedagoški asistenti i aktivisti. Očekivanja su uglavnom bila u domenu saznanja kako reagovati u slučaju pojave dečjeg, ranog i prinudnog braka, kao i bazično upoznavanje sa samim problemom sagledavajući ga iz aspekata koji nisu samo usko vezani sa oblast kojom se prisutni bave. Takođe se moglo čuti da je ovaj problem, iako dugo prisutan, nedovoljno tretiran, i da je samim tim i rad na rešavanju ovog problema mahom svima nepoznanica.
Jedan od zaključaka opštinskih sastanaka je i opšti stav učesnika/ca da iako postoje mehanizmi kojima bismo mogli adekvatno da se odupremo problemu dečjih, ranih i prinudnih brakova, nalazimo se u situaciju u kojoj aktivnosti nadležnih institucija nisu sinhronizovane, već se dešava da se odgovornosti prebacuju s jedne institucije na drugu.
U decembru 2016. godine, Praxis će široj i stručnoj javnosti predstaviti predloge politika za prevenicju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova.
Videti saopštenja: Praxis održao opštinske sastanke usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova
Pravni aspekt zaštite izbeglica i migranata - studije slučajeva
PROACTION priručnik o antidiskriminatornim standardima prilikom postupanja prema tražiocima azila i deci bez pratnje u migracijama
U okviru projekta “PROACTION“ koji se bavi zaštitom od diskriminacije tražilaca azila i dece bez pratnje u migracijama kroz razvoj efektivne podrške i antidiskriminatornih politika, nastao je Priručnik sa materijalima za trening.
Priručnik sadrži materijale u vezi sa diskriminacijom azilanata, uključujući migrante u pritvoru i decu bez pratnje u migracijama, kao i obaveze koje bi Republika Srbija trebalo da ispuni kako bi ih zaštitila od diskriminacije. Materijal uzima u obzir rezultate Agencije Evropske unije za fundamentalna prava (FRA) i oslanja se na iste, koristeći Priručnik za nediskriminaciju koji je ova agancija proizvela kao referentni dokument.Tekstovi su zasnovani na zakonima i sudskim praksama sistema Ujedinjenih nacija, Evropske unije i Saveta Evrope.
Projekat “PROACTION - Zaštita od diskriminacije tražilaca azila i dece bez pratnje u migracijama“ finansira Evropska unija u okviru programa Podrška civilnom društvu 2013. Projekat se sprovodi u saradnji sa Grupom 484 i Međunarodnom komisijom pravnika.
Priručnik možete preuzeti ovde.
Objavljena publikacija „Pravni aspekti zaštite izbeglica i migranata – studije slučajeva“
U okviru projekta PROACTION – Zaštita od diskriminacije tražilaca azila i dece bez pratnje u migracijama, Praxis je, kao partner Grupe 484, pružao besplatnu pravnu pomoć, informisanje i savetovanje izbeglicama u periodu od od novembra 2014. do juna 2016. godine. Projektna iskustva i nalazi u vezi sa pruženom pravnom pomoći i analizom prakse postupanja, objavljeni su u publikaciji „Pravni aspekti zaštite izbeglica i migranata – studije slučajeva“.
Publikaciju možete preuzeti ovde.
Završen PROACTION - projekat podrške i unapređenja antidiskriminatornih politika za tražioce azila
U partnerstvu sa Grupom 484 i Međunarodnom komisijom pravnika – evropske institucije (ICJ-EI), Praxis je, u periodu od novembra 2014. do maja 2016. godine, realizovao projekat PROACTION. Pored direktne zaštite izbeglica i migranata, cilj ovog projekta bio je doprinos razvoju efikasnije podrške i unapređene antidiskriminatorne politike za tražioce azila, a posebno maloletnike bez pratnje u Srbiji.
Aktivnosti koje je Praxis sprovodio u okviru projekta bile su usmerene na obezbeđivanje pravne zaštite izbeglicama i migrantima, posebno u slučajevima diskriminacije i kršenja ljudskih prava, edukaciju i umrežavanje na temu antidiskriminacionih standarda, kao i na monitoring i zagovaranje za poštovanje i uživanje prava bez diskriminacije.
Prva aktivnost se odnosila na lokalne edukacije, u okviru kojih je izrađen priručnik na temu Ravnopravnost i nediskriminacija – pravni i strateški okvir. Edukacije pod nazivom “O antidiskriminatornim standardima prilikom postupanja prema tražiocima azila i deci bez pratnje u migracijama“, održane su u Nišu, Novom Sadu, Sjenici, Subotici i Zaječaru. Lokalnim edukacijama prisustvovalo je ukupno 160 predstavnika nevladinih organizacija i institucija koje se u svom radu susreću sa izbeglicama i migrantima: predstavnici granične policije, prekršajnih sudova, centara za socijalni rad, Komesarijata za izbeglice, odnosno lokalni poverenici za izbeglice, lekari i medicinsko osoblje lokalnih domova zdravlja.
Paralelno sa edukacijama, Praxis je otpočeo aktivnosti pružanja pravne pomoći, informisanja i savetovanja izbeglica. Projekat je započet sa namerom da besplatna pravna pomoć bude pružena tražiocima azila koji se nalaze u zatvorima i maloletnicima bez pratnje smeštenim u ustanove, koji bi se kroz posete pravnika ohrabrili da prijave diskriminaciju ili drugo kršenje prava. Sprovedeno je pet poseta institucijama, i to pre svega okružnim zatvorima i kazneno popravnim zavodima.
Kako je u maju 2015. godine broj izbeglica i migranata koji prolaze kroz Srbiju drastično porastao, Praxis je svoje aktivnosti, prvenstveno one koje se odnose na pravnu pomoć, informisanje i savetovanje, menjao i usklađivao da bi na najefikasniji način odgovorio na trenutne potrebe izbeglica i promovisao standarde njihove zaštite bez diskriminacije. U junu iste godine, intezivirane su terenske posete mestima neformalnog okupljanja izbeglica u Beogradu, ali i graničnim prelazima i centrima za azil.
Tokom terenskih poseta u tom periodu pravnici Praxisa nastojali su pre svega da kroz intervjue i monitoring pristupa pravima definišu potrebe izbeglica koje prolaze kroz Srbiju, kao i da izbeglice informišu o njihovim pravima, a pre svega o mogućnosti dobijanja potvrde o iskazanoj nameri da se traži azil, besplatnoj pravnoj pomoći koju im Praxis može pružiti u azilnom postupku, kao i o mogućnosti pružanja pravne pomoći u slučajevima diskriminacije. U tu svrhu distribuirani su i informativni materijali. Izbeglicama su takođe pružane servisne informacije o toku puta, raspoloživim smeštajnim kapacitetima, vrstama pomoći, asistencija u spajanju porodica i slično. Tokom projektnog perioda, Praxis je informisao i savetovao 2.685 izbeglica i 119 maloletnika bez pratnje.
Kako je pružanje direktne pravne pomoći i zastupanja, u okolnostima u kojima su ljudi u velikom broju isključivo u tranzitu, gotovo nemoguće, slučajevi koje je Praxis vodio, u vezi sa zaštitom od diskriminacije odnosili su se uglavnom na diskriminaciju koja je vidljiva u javnom prostoru, odnosno u medijima. Praxis je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podneo ukupno 7 pritužbi u periodu od aprila do decembra 2015. godine. Istim povodom podnete su i 4 žalbe Savetu za štampu. Pokrenut je i jedan upravni spor.
Konačno, na osnovu pružene pravne pomoći, ali i monitoringa postupanja nadležnih institucija, Praxis je u okviru projekta napisao 4 studije slučaja, ukazujući na aktuelno stanje i uočene nedostatke u pogledu zaštite izbeglica. Ove studije slučaja će biti korišćene kao sredstvo daljeg zagovaranja za unapređenje sistema zaštite izbeglica i migranata.
Poslednja aktivnost koju je Praxis sprovodio bila je organizovanje okruglih stolova na kojima su predstavljeni rezultati projekta, osnovni nalazi koji se odnose na primarni prihvat izbeglica i saradnju institucija, kao i analize odluka prekršajnih sudova i prikaz odluka povodom slučajeva diskriminacije. U okviru ove aktivnosti u Pirotu, Vranju, Šidu i u Beogradu održano je 5 okruglih stolova, kojima je prisustvovalo ukupno 76 učesnika. Prema oceni učesnika, okrugli stolovi poslužili su kao dobra prilika da se razmene iskustva iz prakse, ali i da se još jednom povede razgovor o diskriminaciji izbeglica i migranata, i važnosti poštovanja prinicipa antidiskriminacije za unapređenu zaštitu izbeglica.
Sprovedene projektne aktivnosti, a posebno one koje su se odnosile na zaštitu od diskriminacije, doprinele su razvijanju prakse organa nadležnih za zaštitu prava izbeglica i migranata, a time i donekle unapređenom pristupu pravima i uslugama. Takođe, sprovedeni treninzi i edukacije doprineli su jačanju kapaciteta lokalnih nevladinih organizacija, kao i boljem razumevanju antidiskriminacionih politika.
Praxis na radionici „Zdravstvene implikacije transnacionalnih migracija ljudi“
U susret desetoj konferenciji međunarodnog društva za zdravlje i ljudska prava „Mentalno zdravlje, masovna raseljavanja i etničke manjine“ koja će se održati u februaru naredne godine, u Novom Sadu je 24. novembra održana uvodna radionica na temu „Zdravstvene implikacije transnacionalnih migracija ljudi“. Praxis se priključio radionici, razgovarajući o iskustvima i uvidima stečenim kroz rad na urgentnoj zaštiti, smeštaju i pružanju pomoći izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji.
Na radionici se, pored razmena aktuelnih informacija o stanju u pogledu smeštaja, sanitarnih uslova smeštaja migranata, i izazova u vezi sa uticajem masovnih transnacionalnih migracija na mentalno zdravlje ljudi, razgovaralo o preporukama za potencijalno poboljšanje trenutne situacije za region Centralne i Jugoistočne Evrope. Tokom radionice, predstavnici nevladinog i vladinog sektora, regionalnog, pokrajinskog i republičkog Instituta za javno zdravlje, kao i stručnjaci iz inostranstva, podelili su saznanja i uvide iz sopstvene prakse, dovedeći ih u vezu sa postojećim i neophodim merama preventive i zaštite mentalnog i fizičkog zdravlja migranata i tražilaca azila.
Iako značajno smanjen od kako je u martu ove godine zatvorena „Balkanska ruta“, prolazak izbeglica kroz Srbiju nije zaustavljen. UNHCR procenjuje da ih je u novembru 2016. u Srbiji bilo oko 6.400, a prema procenenama nevladinih organizacija ovaj broj je znatno veći. Iako je preko 5,000 osoba smešteno u tranzitno-prihvatnim centrima i centrima za azil, veliki broj ljudi i dalje boravi u napuštenim objektima, u improvizovanim, nehigijenskim uslovima, bez pristupa zdravstvenoj nezi i zaštiti. Ova situacija zahteva hitno delovanje, sistemski pristup problemu, intersektorsku saradnju i koordiniranu, međusobno podržavajuću akciju države, civilnog sektora i agencija aktivnih u ovom polju delovanja.
Praxis u emisiji Dobar dan: o pravno nevidljivim licima - Pink
Koordinatorka Praxisovog programa za statusna i socioekonomska prava, Ivana Stanković, gostovala je u emisiji "Dobar dan" i govorila o pravno nevidljivim licima i poteškoćama sa kojima se ove osobe susreću pri ostvarivanju svojih prava.
Emisiju možete pogledati na sledećem linku.
NVO: Sprečiti prinudne brakove i diskriminaciju žena sa invaliditetom - Blic
Praxis je objavio saopštenje povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Tom prilikom je ukazao da problem dečjeg, ranog i prinudnog braka navodeći da zbog takve štetne prakse žene postaju žrtve emocionalnog, psihičkog i fizičkog nasilja. U saopštenju je navedeno da svake godine 15 miliona devojčica mlađih od 18 godina postaju žrtve maloletničkih brakova.
Saopštenje je preneseno u Blicu, na sledećem linku.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama
„Moraš zbog nečeg da patiš u životu. Kad stignu deca, ljubav pređe na njih i onda zaboraviš batine...valjda ću nekad moći da zaboravim.“, izjavila je A. A., žrtva prinudnog braka.
Danas, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, podsećamo da su devojčice širom sveta i dalje izložene dečjem, ranom i prinudnom braku. Svake godine, 15 miliona devojčica mlađih od 18 godina postanu žrtve maloletničkih brakova.
Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, u Srbiji se romske devojčice „udaju“ pod izgovorom da su ovakvi brakovi deo tradicije romske zajednice. Dečji, rani i prinudni brakovi predstavljaju kršenje prava devojčica, ugrožavaju njihovo psiho-fizičko zdravlje, izlažu ih većem riziku od nasilja u porodici, dovode do povećane stope ranog napuštanja školovanja, a kasnije i do siromaštva i njihove ekonomske zavisnosti od muža i zajednice. Kao takvi predstavljaju ozbiljna kršenja ženskih ljudskih prava.
Tokom 2016. godine, Praxis sprovodi aktivnosti usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Razgovarajući o uzrocima i posledicama ove štetne tradicionalne prakse, pripradnice romske populacije podelile su sa nama svoja traumatična iskustva:
„Otac me je prodao sa 17 godina, priča o nasilju je moja životna priča. To je to, šta da radim.“
„Dešava se to maltretiranje u braku, većina žena je to doživela, i to svaka čuva za sebe.“
„Kad se udaš rano, neko te uvek maltretira.“
Stoga, danas, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, želimo da skrenemo pažnju da je potrebno sprečiti dalje zanemarivanje i zlostavljanje devojčica koje zbog ove štetne tradicionalne prakse postaju žene žrtve emocionalnog, psihičkog i fizičkog nasilja.
- 1
- 2
- 3
POPULARNI TAGOVI
