U susret Svetskom danu izbeglica, predstavljamo vam svedočenja migranata sa kojima smo razgovarali u okviru aktivnosti koje sprovodimo na projektu "Praćenje zaštite i pružanje pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu" uz finansijsku pomoć Save the Children.

“Zovem se Mohammad Alif Islam. Rođen sam 26.05.2000. Rođen sam u Talatuliju, državi Arakan, Mjanmar. Ja sam Rohindža, kao i moji roditelji, i kao što su bili njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja. 

Bilo nas je četvoro u porodici: otac, majka, brat i ja. Otac više nije živ, a o majci i bratu nemam informacije, ne znam gde su i da li su uopšte živi. 

Kao musliman, Rohindža, u Mjanmaru nisam imao državljanstvo, nisam mogao da dobijem izvod iz MKR, ličnu kartu, pasoš. Pokušao sam više puta da izvadim bilo kakav dokument, ali bezuspešno. Iako su predstavnici vlasti u Mjanmaru u medijima obećavali da će mojoj etničkoj grupi biti omogućeno da dobije dokumenta, to je bila laž. Nisam bio u prilici da ostavim otiske prstiju i dobijem ikakav dokument. Odbijen sam kasnije za dokumenta i u Bangladešu, Pakistanu, Indiji..

Činjenica da nemam državljanstvo je umnogome uticala na moj život. Nisam imao pristup zdravstvenoj zaštiti, nikada nisam bio u bolnici u Mjanmaru. Kada bih se razboleo, obično bi me lečili voćem, ili bih žvakao neko lišće koje je po predanju dobro protiv određenih simptoma bolesti. Svakih par godina bi nas obišla poneka međunarodna nevladina organizacija, koja bi nam delila lekove protiv bolova čiju potrošnju bismo sami raspoređivali u dužem vremenskom periodu. 

Nisam imao formalno obrazovanje, nije mi bilo dozvoljeno da idem u školu. Skupljali smo se po kućama, u grupicama od troje-četvoro i tako učili, tako sam i ja naučio slova. 

Za mene je bilo nemoguće da regularno putujem. Bio sam u Bangladešu, Pakistanu, Indiji. Jedini način da pređem granicu za mene je bio da preplivam reku koja deli dve zemlje. Nemam pasoš, i ne postoji drugi način kako bih uspeo da pređem granicu.  

Nikad nisam bio zaposlen. 

Bio sam prinuđen da napustim Mjanmar zato što sam musliman. 

Vojska je ubila mog oca, zaklali su ga preda mnom. 

Spalili su nam kuću, celo imanje. Sve su posuli benzinom i zapalili. Gledao sam kako gori naša jedina krava, gledao sam kokoške kako zapaljene trče i umiru. Vojska je spalila i sve useve koje smo imali.

Mučili su me. Vojska Mjanmara. Prvi put, imao sam samo 6 godina. Šibali su me mačetama, sekli me, goreli me po ramenu, telu.

Bio sam sav krvav, jedva sam preživeo. 

Zašto? Zašto su ovo uradili jednom detetu? Zbog čega nemam pravo da živim u svojoj zemlji?

Prebegao sam prvo u Bangladeš. Tamo sam takođe pretučen samo zato što sam Rohindža. 2015. godine sam prešao u Indiju, i u Kalkuti živeo godinu dana. Nije bilo ništa bolje. Zaputio sam se iz Indije preko Pakistana, Irana i Turske ka Evropi. U Grčkoj sam proveo četiri meseca, bio sam u prihvatnom centru. Kada sam shvatio da ni u Grčkoj neću dobiti dokumeta, nastavio sam put, zajedno sa tri poznanika iz kampa, poreklom iz Bangladeša. Kroz Makedoniju smo samo prošli, sinoć smo prešli u Srbiju. U Beogradu smo bili 15-ak minuta pre nego što ste nas sreli."

U susret Svetskom danu izbeglica, predstavljamo vam svedočenja migranata sa kojima smo razgovarali u okviru aktivnosti koje sprovodimo na projektu "Praćenje zaštite i pružanje pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu" uz finansijsku pomoć Save the Children.

"Prva asocijacija na detinjstvo mi je kako me majka miluje po glavi. Jeste sve to bilo pre više od 10 godina ali se ja toga jasno sećam.

Živeo sam sa 2 brata i 3 sestre na početku grada, u maloj kućici napravljenoj od zemlje. Kao dečak sam se stalno igrao sa braćom jer je jedan 4 godine stariji, a drugi godinu dana mlađi. Voleli smo sport, naročito fudbali i kriket i često bi ostajali po ceo dan napolju igrajući se, naravno kad nismo morali da pomažemo roditeljima. 

Majka je bila u kući dok je otac bio regrutovan i ratovao protiv talibana, kada se vratio kući problemi su počeli. Talibani su kontrolisali celu tu oblast i kada se tata vratio iz vojske oni su saznali da se borio protiv njih i da je živ, tako da su počeli da nam prete da će nas zaklati.

Odlučili smo da pobegnemo u Pakistan, dok je moj stariji brat otišao u Nemačku ilegalno. Život u Pakistanu je bio jako težak, tata je radio van kuće, pomagao stolarima, bili smo jako siromašni. Pritom su Pakistanci često bili veoma neprijatni prema nama, a kada su i oni počeli da nam prete, odlučili smo da se vratimo u našu kuću u Kunduz.

Talibani su nas dočekali sa puškama i novim pretnjama da će nas ubiti. Tata im je jednog dana nakon mesec dana maltretiranja rekao “Uradite mi šta želite samo nemojte decu da mi povredite”. Sutradan nakon toga bacili su bombu pod njegov auto, jedva je preživeo ali su mu obe noge amputirane. Bili smo očajni. Narednih meseci smo živeli od novca koje je moj brat slao iz Nemačke, koji se zaposlio kao čistač u teretani, bar je nama tako rekao.

Tada sam shvatio da je dosao red na mene. U Avganistanu sam imao izbor ili da odem u vojsku ili da me svakodnevno maltretiraju talibani, uz to nije bilo nikakvog posla van vojske. Od fakulteta sam odustao jer u Avganistanu ljidi sa diplomama prodaju ešarpe, nema posla. Doneo sam odluku da se priključim bratu i počnem da zaradjujem kako bih pomogao porodici. Pozajmili su oko 6 hiljada eura, platili krijumčaru da me dovede do Nemačke i jedne noći je krijumčar došao po mene. Bio sam tužan kada sam napuštao kuću ali sam znao da su mi roditelji i u tom trenutku gladni i šta je moja obaveza prema njima."

Povodom pritužbe Praxisa zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pokrenula je prekršajni postupak pred Osnovnim sudom u Kraljevu protiv vlasnika zabavno rekreativne dečije igraonice „Maša i Meda“ iz Kraljeva zbog prekršaja iz člana 52. stav 1. propisanog Zakonom o zabrani diskriminacije. 

Naime, vlasnik igraonice izvršio je akt diskriminacije i prekršaj time što je odbio da pruži uslugu boravka u igraonici osamnaestomesečnoj devojčici zbog njenog invaliditeta, odnosno što je za pružanje ove usluge tražio ispunjenje uslova koji se ne traži od ostalih lica.   

Budući da je opisano postupanje vlasnika igraonice u suprotnosti sa Ustavom, protivno odredbama antidiskriminacionog zakonodavstva i međunarodnim konvencijama čiju neposrednu primenu garantuje Ustav, te da takvo postupanje nesumnjivo predstavlja akt diskriminacije čime je povređeno pravo na ravnopravnost motivisano fizičkim invaliditetom maloletnog lica, Praxis je podneo pritužbu zahtevajući od poverenice da utvrdi diskriminaciju i preporuči mere za otklanjanje posledica takvog postupanja. Poverenica je pokrenula prekršajni postupak protiv odgovornog lica  kao mogućnost predviđenu mandatom institucije, odnosno kao meru reagovanja na diskriminaciju i prevenciju diskriminacije. 

Pored zaštite žrtve diskriminacije, verujemo da će odluka poverenice i ishod pokrenutog prekršajnog postupka značajno doprineti podizanju kapaciteta i znanja pružalaca usluga, kako u javnom tako i u privatnom sektoru o njihovim obavezama koje moraju da poštuju u skladu sa antidiskriminacionim propisima. Takođe se nadamo da će osnažiti potencijalne žrtve diskriminacije da češće traže zaštitu prava na ravnopravnost.     

Treba naglasiti da se srpskim antidiskriminacionim propisima zamera nedostatak pravnih lekova usmerenih na uzrok diskriminacije i ističe se da su pravna sredstva u najvećoj meri fokusirana na žrtvu diskriminacije. Odluka poverenice da podnese prekršajnu prijavu je i sa navedenog aspekta veoma važna budući da međunarodna dobra praksa naglašava potrebu za strukturnim pravnim lekovima koji su izvan pružanja individualne naknade štete žrtvi.

U Beogradu je 5. juna 2019. godine održana prva javna rasprava o Nacrtu Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, na kojoj je učestvovao i Praxis. Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije u kome su zastupljeni predstavnici relevantnih državnih institucija i civilnog sektora je jednoglasno pokrenuo inicijativu 2017. godine da Republika Srbije dobije sveobuhvatni Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta. 

Trenutno, profesionalci primenjuju u praksi preko 80 zakonskih tekstova u oblasti prava deteta, a kao jedan od problema koji se najčešće ističe jeste i njihova međusobna neusklađenost. Zato bi i budući Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, kao tzv. „krovni“ zakon, trebalo da doprinese harmonizaciji celokupnog pravnog sistema u oblasti prava deteta, jer će biti neophodno usaglašavanje postojećih zakonskih rešenja u svim sektorskim zakonima sa rešenjima sadržanim u pomenutom zakonu.

Na neophodnost usvajanja sveobuhvatnog zakona u oblasti prava deteta, civilni sektor je ukazivao kontinuirano kako državnim institucijama, tako i međunarodnim telima UN koji prate sprovođenje međunarodnih instrumenata za zaštitu ljudskih prava u Srbiji. Usvajanjem ovog zakona naša zemlja bi ispunila jednu od svojih međunarodnih obaveza koja proizilazi iz članstva u Savetu Evrope, što je i preporuka Komiteta za prava deteta UN, koja datira iz 2008. godine, a ponovljena je i u narednom ciklusu, kao i preporuka sa poslednjeg procesa Univerzalnog periodičnog pregleda Saveta za ljudska prava iz januara 2018. godine. 

Praxis je imao priliku da aktivno učestvuje i tokom javne rasprave o Nacrtu Zakona o pravima deteta koja je bila održana pre deset godina, ali zbog nedostatka političke volje dalji rad na izradi zakona je bio obustavljen. Nadamo se da će ovog puta država biti odlučnija i u skladu sa predviđenim planom do septembra 2019. godine usvojiti izuzetno važan zakon, kao instrument koji će pre svega imati osnovni zadatak da promoviše i unapređuje prava deteta, koordinira aktivnosti u ostvarivanju prava deteta i vrši kontrolu organa javne vlasti i drugih subjekata u društvu u poštovanju prava deteta.

Održavanje javnih rasprava će uslediti u Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Nišu. 

U izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji za 2019. godinu, Evropska komisija konstatovala je da većina Roma poseduje lične dokumente, ali je istakla da je postupak upisa rođenja deteta čiji roditelji ne poseduju lične dokumente potrebno pratiti i da je potrebno izmeniti odgovarajuće podzakonske akte.

Na ovaj način, Evropska komisija pridružila se velikom broju međunarodnih organizacija i ugovornih tela, koje su u svojim izveštajima takođe ukazale na ovaj problem i koje su preporučile Srbiji da omogući upis u matičnu knjigu rođenih svakom detetu odmah nakon rođenja. Slične preporuke Srbiji su prethodno upućene i od strane Saveta za ljudska prava UN, Komiteta UN za ljudska prava,  Komiteta UN za prava deteta,  Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava. I Evropski parlament je prošle godine pozvao Srbiju da omogući potpunu realizaciju prava na blagovremeni upis rođenja, a Srbija se obavezala i da će ispuniti Ciljeve održivog razvoja UN, među kojima je i cilj da se svakome mora obezbediti upis u matičnu knjigu rođenih.

Sve ove preporuke donete su zbog toga što dva podzakonska akta koji regulišu postupak upisa u matičnu knjigu rođenih sprečavaju da se odmah nakon rođenja u matične knjige upišu deca čije majke ne poseduju lične dokumente. Na taj način, u Srbiji se krši pravo deteta na upis u matične knjige odmah nakon rođenja, koje je garantovano kako ratifikovanim međunarodnim konvencijama tako i Ustavom i zakonom Republike Srbije. UNICEF je u tumačenju odredaba Konvencije o pravima deteta konstatovao da upis „odmah nakon rođenja“ podrazumeva rok od nekoliko dana, a ne meseci. Međutim, u Srbiji su ti postupci dugotrajni, u nekim slučajevima traju i duže od pola godine.

Ovaj problem u Srbiji skoro isključivo pogađa romsku nacionalnu manjinu, jer i dalje nemali broj Romkinja ne poseduje lične dokumente. Povodom toga, Praxis je uputio apele nadležnim organima da izmene sporne podzakonske akte u cilju rešavanja ovog ozbiljnog problema.

U izveštaju Evropske komisije ukazuje se i na druge probleme koji pogađaju romsku populaciju u Srbiji, na težak društveni položaj Roma i na jaz koji postoji u odnosu na većinsko stanovništvo. Tako se, pored ostalog, ističe i to da skoro 60 posto devojčica iz romskih naselja venčava u ranom uzrastu, kao i da pravo na roditeljski dodatak zavisi od toga da li su deca vakcinisana, a da je samo 12,7 posto romske dece primilo sve preporučene vakcine, dok je kod neromske dece vakcine primilo njih 70,5 posto. Takođe se ukazuje da mnogo manje dece romske nacionalnosti obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem i da drastično manji broj romskih učenika završava školovanje. Istovremeno se ističe se i da je potrebno rešavati problem segregacije u školama. U izveštaju se iznose i podaci koji pokazuju daleko veću nezaposlenost Roma u odnosu na ostalo stanovništvo, a skreće se i pažnja na nedovoljnu zastupljenost Roma u javnoj upravi. 

Praxis je učestvovao u procesu izrade izveštaja Evropske komisije, kako tokom konsultacija, tako i slanjem pisanog priloga upravo ukazujući na gorenavedene probleme.

Praxis je ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministru zdravlja uputio apele da preduzmu mere koje će omogućiti da svako dete bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. 

Praxis je ove apele uputio zbog toga što se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ne mogu da budu upisana u matičnu knjigu rođenih, u slučajevima kada majke novorođene dece ne poseduju lične dokumente.  U ovim situacijama upis dece nije moguć zbog restriktivnih odredaba dva podzakonska akta koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih. Tako Uputstvo o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnik o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi ne predviđaju mogućnost upisa novorođene dece u slučajevima kada majke ne poseduju dokumente.

S obzirom da su ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar zdravlja nadležni za donošenje i izmenu ovih propisa, Praxis se njima obratio sa apelom da izmene sporne odredbe i na taj način spreče pojavu novih pravno nevidljivih lica. Praxis je u apelima ministrima istakao da postojeća situacija predstavlja grubo kršenje prava deteta na upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, koje je garantovano i ratifikovanim međunarodnim konvencijama i Ustavom i zakonom Republike Srbije. Da postojeća situacija nije zadovoljavajuća, uočio je i veliki broj međunarodnih organizacija i ugovornih tela, koje su uputile preporuke Srbiji da otkloni ovaj problem.

Praxis je pre godinu dana već uputio Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu apel za izmenu propisa. Međutim, Ministarstvo je u odgovoru Praxisu navelo da je u normativnom okviru omogućeno da svako lice bude upisano u matičnu knjigu rođenih, pri tome zanemarivši činjenicu da deca čije majke ne poseduju dokumenta ne samo da neće moći odmah po rođenju da se upišu u matične knjige, nego će za njih morati da se sprovedu dodatni, često veoma dugotrajni postupci. Da takva situacija predstavlja kršenje odedaba Kovencije o pravima deteta, potvrđuje tumačenje UNICEF-a, prema kojem upis „odmah nakon rođenja“, podrazumeva rok od nekoliko dana, a ne meseci.

Ovaj problem u Srbiji pogađa gotovo isključivo pripadnike romske nacionalne manjine, jer u ovoj populaciji i dalje nemali broj osoba ne poseduje lične dokumente. Na taj način, njihov ionako težak položaj dodatno se pogoršava, a marginalizacija i obespravljenost samo se produbljuju. 

U četvrtak, 23. maja 2019. održan je prvi sastanak novouspostavljene tematske grupe „Rani razvoj i obrazovanje dece“, kojom koordinira Mreža organizacija za decu Srbije. 

Sastanak je bio posvećen formalnom uspostavljanju tematske grupe „Rani razvoj i obrazovanje dece“, dogovoru o budućem radu, dinamici, načinima saradnje, mogućim zajedničkim aktivnostima, identifikovanju zainteresovanih strana i relevantnih donosioca odluka, kao i medija.

Na sastanku su podeljene aktuelne informacije iz oblasti ranog razvoja, o postojećim inicijativama iz ove oblasti kao što su Poziv na akciju Vlade RS uz podršku Unicefa,  razvijanje modela ranih intervencija, izrada internet Platforme za roditelje i praktičare.

Kao članica novoformirane tematske grupe, Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, podelila je dosadašnje iskustvo i nalaze Praxisa, posebno ukazujući na značaj ulaganja u rani razvoj deteta bez diskriminacije što bi trebalo da bude jedan od važnih prioriteta jer se na taj način omogućava svakom detetu da u punom obimu ostvaruje garantovana prava. Pored toga, istakla je značaj promocije upisa svakog deteta u matične knjige odmah po rođenju, obezbeđenja adekvatnih uslova stanovanja, kao i rad na prevenciji i eliminaciji štetnih praksi kao što su dečji, rani i prinudni brakovi.

Praxis je Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija poslao komentare na izveštaj Srbije o sprovođenju preporuka Komiteta, koje su donete u okviru Zaključnih zapažanja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji i koje su usmerene na unapređenje položaja Roma u Srbiji. U izveštaju Praxisa ukazuje se da se Romi u Srbiji i dalje suočavaju sa problemima i diskriminacijom u vezi sa pristupom pravima na obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i u pristupu javnim uslugama i dostupnosti informacijama o načinu pružanja tih usluga. Posebno je naglašeno da još uvek  nije moguć upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja dece čije majke ne poseduju lične dokumente, da pojedina deca nakon rođenja ostaju bez državljanstva zbog neprimenjivanja odredaba Zakona o državljanstvu koje su usmerene na sprečavanje apatridije među decom rođenom u Srbiji, kao i da nemali broj Roma ne može da prijavi prebivalište zbog prakse pojedinih policijskih stanica i centara za socijalni rad koja nije u skladu sa zakonom.

Komitet za ljudska prava UN je 2017. godine doneo Zaključna zapažanja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji. U okviru Zaključnih zapažanja Komitet je kao naročito značajna pitanja koja zahtevaju hitno rešavanje izdvojio određene probleme sa kojima se u Srbiji suočava romska populacija i doneo je preporuke za otklanjanje tih problema. Istovremeno je od Srbije  zatraženo da u roku od godinu dana Komitetu dostavi izveštaj o primeni tih preporuka. Srbija je početkom 2019. godine dostavila takav izveštaj, ali veliki broj preporuka Komiteta nije dobio odgovarajući odgovor. Tako je i preporuka Komiteta da se deci čiji roditelji ne poseduju lične dokumente mora omogućiti upis u matičnu knjigu rođenih do danas ostala nerealizovana.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, po pritužbi Praxisa, utvrdio je da su OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu, Opštinska uprava Opštine Bujanovac i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, svako sa aspekta svoje nadležnosti, povredili odredbe članova 6. i 19. Zakona o zabrani diskriminacije jer nisu sproveli adekvatne i efikasne mere kako bi sprečili i otklonili formiranje odeljenja koja čine isključivo romski učenici u pomenutoj školi. 

Formiranje segregisanih odeljenja školske 2018/19 godine je svakako bio povod za obraćanje poverenici, ali je, pored toga, Praxis ukazao da segregacija postoji na nivou škole duži niz godina, da odeljenja koja čine isključivo romski učenici postoje u gotovo svim razredima, da postoji očigledna nesrazmera zastupljenosti romskih učenika i njihovih roditelja u Učeničkom parlamentu, Savetu roditelja i Školskom odboru, da su godišnji planovi škole opterećeni sterotipnim i diskriminatornim konstatacijama, kao i da lokalna sredina nije podržavajuća za pripadnike romske zajednice. U toku postupka pred poverenicom utvrđeno je da su navodi Praxisa osnovani i preporučene su mere koje je potrebno sprovesti,  koje osim desegregacije imaju za cilj uključivanje pripadnika romske nacionalne manjine u rad školskih tela i obuku  svih zaposlenih na temu diskriminacije, kao i mere čiji je cilj razvijanje duha tolerancije, poštovanja različitosti i nediskriminatornog ponašanja.

Segregacija u OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu nije usamljen slučaj i od Srbije se očekuje da posebno razmotri problem segregacije u obrazovanju, kako je i Evropska komisija skrenula pažnju državi u izveštaju iz 2019. godine. Na ovaj specifičan društveni problem koji ozbiljno ugrožava prava deteta, Praxis je nastojao da ukaže i ranije podnošenjem pritužbi Poverenci za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, poverenica je izbegavala da utvrdi diskriminaciju bez obzira na postojanje segregacije u slučaju OŠ „Vuk Karadžić“ u Nišu ili je bila mišljenja da je povređeno pravo na obrazovanje iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ali ne i da su povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije kao što je to bio slučaj povodom pritužbe u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Surdulici.

Imajući u vidu dosadašnji stav po pitanju postojanja diskriminacije u slučajevima segregacije romskih učenika još više naglašavamo važnost odluke poverenice u konkretnom slučaju i verujemo da će mišljenje koje je donela imati značajan uticaj na postupanje i rad državnih ustanova, odnosno da će doprineti suzbijanju i iskorenjivanju ove štetne društvene pojave. 

Preuzmite mišljenje Poverenice ovde.

Pogledajte medijske priloge:
RTS: "Bujanovačka deca bez predrasuda, edukacija i za roditelje" 
JuGmedia: "Diskriminacija: Svu romsku decu izdvojili u posebne učionice" 
ROMInfomedia: "Utvrđena segregacija romske dece u Bujanovcu" 
ROMInformedia: "BUJANOVAC: Osnovna škola “Branko Radičević”neće postupiti po preporuci poverenika, ostaju romska odeljenja Primary School "Branko Radičević" 
Blic: "SVU ROMSKU DECU SU STAVILI U ISTO ODELJENJE" Nevladina organizacija ukazala na DISKRIMINACIJU u Bujanovcu