Praxis je, uz podršku ODIHR projekta „Dobre prakse za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu“ i kancelarije Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, 23. aprila 2013. godine u Beogradu organizovao Zajedničku radionicu Evropske mreže za pitanja apatridije (ENS) i Mreže pružalaca pravne pomoći na Zapadnom Balkanu (WeBLAN) sa ciljem da se kroz analizu problema apatridije u zemljama regiona, promovisanjem međunarodnih standarda, kao i razmenom iskustava i primera dobrih praksi doprinese rešavanju problema lica bez državljanstva na teritoriji Zapadnog Balkana.

Pripremajući se za radionicu organizacije članice WeBLAN-a popunile su Obrazac istraživanja apatridije na Zapadnom Balkanu prethodno izrađen i definisan u saradnji sa predstavnicima ENS-e. Za svaku od zemalja regiona urađena je analiza nacionalnog zakonodavstva i stanja u praksi kako bi se sagledale razmere problema u vezi sa ostvarivanjem prava na državljanstvo i kako bi se utvrdilo koje su to osobe, odnosno grupe koje se nalazi u riziku od apatridije. Dodatno, cilj je bio da se utvrdi da li nacionalna zakonodavstva sadrže zaštitne mehanizme podobne da spreče nastanak apatridije, kao i da se utvrdi da li domaće pravo sadrži odgovarajuće propise ili odredbe koje bi bile podobne da licima bez državljanstva pruže adekvatan tretman i pristup osnovnim pravima. Na kraju, istraživanjem su ispitane aktivnosti, inicijative ili nove tendencije koje su od značaja za ostvarivanje prava na državljanstvo, kao i angažovanje državnih organa u cilju rešavanja postojećih problema.

Nakon uvodnog dela radionice koji je bio posvećen predstavljanju obe mreže, njihovih ciljeva i aktivnosti, organizacije članice WeBLAN-a predstavile su i najznačajnije aspekte navedenih istraživanja tokom sesije posvećene diskriminaciji i apatridiji. Istraživanje je pokazalo da su uzroci rizika od apatridije slični u svim zemljama, da se u najvećoj meri odnose na neupisivanje činjenice rođenja ili se javljaju kao posledica raspada SFRJ i migracija. Većina lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih ili su neutvrđenog državljanstva su pripadnici romske populacije, dok su statistički podaci o njihovom broju nedostupni ili neprecizni i u najvećoj meri se oslanjanju na procene UNHCR-a ili istraživanja nevladinih organizacija. U pogledu usklađenosti sa najvažnijim međunarodnim i regionalnom instrumentima, utvrđeno je da su sve zemlje potpisnice Konvencije o pravnom položaju lica bez državljanstva ili u nacionalnom zakonodavstvu sadrže odredbe koje su u skladu sa Konvencijom. S druge strane, Konvenciju o smanjenju broja lica bez državljanstva ratifikovale su samo Hrvatska i Srbija, dok su Evropsku konvenciju o državljanstvu ratifikovale Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora. Takođe, zajednička karakteristika svih zemalja je nepostojanje procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva što predstavlja i prepreku za pribavljanje identifikacionih dokumenata i pristup pravima koja su garantovana ovoj kategoriji lica. Na kraju, stepen angažovanja relevantnih državnih organa i inicijativa usmerenih na rešavanje problema lica u riziku od apatridije razlikuje se od zemlje do zemlje, a kao primer dobre prakse istaknuto je normiranje sudskog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja u Srbiji, kao i potpisivanje Sporazuma o razumevanju između Ministarstva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana i UNHCR-a sa ciljem sprovođenja konkretnih aktivnosti usmerenih na rešavanje problema lica u riziku od apatridije.

Tokom drugog dela radionice, predstavnici ENS-e su izlagali na teme državljanstva, prevencije apatridije i smanjenja broja lica bez državljanstva, utvrđivanja statusa lica bez državljanstva i njihove zaštite, strateškom parničenju i međunarodnom zagovaranju za rešavanje problema apatridije. Razmatrajući pojam apatridije, definiciju i koncepte zaštite apatrida ukazano je na važnost pravilnog razumevanja i definisanja pojma lica bez državljanstva. Kroz kratke studije slučajeva analizirani su najznačajniji aspekti definicije lica bez državljanstva i date smernice u pogledu njihovog tumačenja posebno u kontekstu toga kada se neko lice ne smatra državljaninom u skladu sa zakonom i praksom neke države. Posebno je razmatran pojam lica u riziku od apatridije, a na osnovu iznetih podataka obavljenog istraživanja uporedno su razmatrani postojeći zaštitni mehanizmi i njihova delotvornost u smislu prevencije pojave lica bez državljanstva. Imajući u vidu da nijedna od zemalja regiona nema propisanu proceduru utvrđivanja statusa lica bez državljanstva, predstavnici ENS-a su predstavili i postojeće procedure za utvrđivanje statusa na evropskom nivou, prednosti i mane važećih rešenja, dajući istovremeno argumente kojima bi se organizacije iz regiona mogle služiti prilikom zagovaranja za propisivanje procedure u svojim zemljama. Takođe, u kontekstu zaštite lica bez državljanstva razmatran je značaj strateškog parničenja u ovoj oblasti i prikazani su najznačajniji slučajevi iz prakse Evropskog suda za ljudska prava. Na kraju, razgovarano je o značaju javnog zagovaranja za rešavanje problema lica bez državljanstva na međunarodnom i regionalnom nivou.

Radionici je prisustvovalo ukupno 44 učesnika, a pored predstavnika organizacija članica WeBLAN-a i ENS-e, učešće u radu uzeli su i predstavnici kancelarija UNHCR-a iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Srbije, Kosova i Italije, projekta „Dobre prakse za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu“ i misije OEBS-a u Srbiji, kao i predstavnici Italijanskog saveta za izbeglice i organizacije Pravna pomoć Tirana.

Prezentacije:
Evropska mreža za pitanja apatridijie, prezentacija Krisa Neša
Evropska mreža za pitanja apatridije, prezentacija Lore van Vas
Evropska mreža za pitanja apatridije, prezentacija Amala de Čikere
Evropska mreža za pitanja apatridije, prezentacija Gabora Djulaja
Evropska mreža za pitanja apatridije, prezentacija Maksima Ferštmana
WeBLAN, prezentacija Naima Osmanija, CRP Kosovo

Videti:
Blog Ivanke Kostic
Blog Laure van Vas
Vest na BPRI sajtu

Izveštaj Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti za ugrožene grupe na jugu Srbije nastao je kao deo aktivnosti na istoimenom projektu, finansiranom od strane Fondacije Caritas iz Luksemburga. Projektne aktivnosti sprovodile su se u periodu od 1. decembra 2012. godine do 31. maja 2013. godine na teritoriji sedam opština Pčinjskog okruga (Vranje, Bujanovac, Vladičin Han, Surdulica, Trgovište, Preševo i Bosilegrad).

Cilj izveštaja je da se što potpunije sagleda situacija kada je reč o pristupu pravima iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite za ugroženu populaciju u južnim opštinama. Podaci koji su prikazani u izveštaju dobijeni su neposredno od lica koja pripadaju posebno osetljivim grupama, poput Roma i interno raseljenih lica, zatim na sastancima sa predstavnicima institucija u čijoj je nadležnosti odlučivanje o navedenim socioekonomskim pravima, kao i na treningu, organizovanom za romske aktiviste i predstavnike organizacija civilnog društva. Značajne informacije dobijene su pružanjem pravne pomoći za ostvarivanje navedenih prava u pojedinačnim slučajevima.

Preuzmite izveštaj Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti za ugrožene grupe na jugu Srbije

Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Odlukom Ustavnog suda Srbije (USS) građani više neće morati da imaju advokata u parničnom postupku. Naime, USS ukinuo je odredbe Zakona o parničnom postupku (ZPP) koje se odnose na obavezno angažovanje advokata kao punomoćnika na sudu i na institut kolektivne tužbe građana.

Danilo Ćurčić, pravni analitičar Praksisa, organizacije koja je među potpisnicima grupe NVO koje su zatražile ocenu ustavnosti odredaba ZPP-a, ocenjuje za Danas da je odluka USS izuzetno značajna za ostvarivanje prava na pristup pravdi svih građana Srbije.

Pročitati vest u dnevnom listu Danas.

Nakon što je službenica Centra za socijalni rad Novi Beograd usmeno odbila da pokrene postupak prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad za Š.B., usledilo je pismeno obraćanje stranke sa zahtevom da se izvrši prijava prebivališta na adresi centra. Ujedno je Praxis izneo slučaj i Tehničkoj grupi predočavanjem nezakonitog postupanja službenice. Kao rezultat toga, odobrena je prijava prebivališta za Š.B., koja kao stanovnica neformalnog naselja ranije nije imala tu mogućnost.

Videti vest: Prijava prebivališta na adresi Centra za socijalni rad Novi Beograd – nezakonito postupanje

Dana 10. aprila 2013. godine, u Požarevcu je održan seminar na temu upisa u matičnu knjigu rođenih, pristupa pravima i zaštiti od diskriminacije za predstavnike i aktiviste romskih udruženja i organizacija, romske koordinatore, zdravstvene medijatorke i pedagoške asistente iz Aranđelovca, Velike Plane, Kučeva, Velikog Gradišta, Smederevske Palanke, Smedereva, Kostolca i Požarevca. Obuka na kojoj je prisustvovalo 26 učesnika, organizovana je od strane Praxisa u okviru projekta Pravna pomoć licima u riziku od apatridije, koji finansira UNHCR.

Predstavnici Praxisa su kroz prezentaciju slučajeva i pozitivnopravnih rešenja izložili mogućnosti ostvarivanja i zaštite statusnih i socioekonomskih prava, nakon čega su učesnici diskutovali o problemima sa kojima se susreću u praksi i razmenjivali iskustva o postupanju nadležnih službi i organa. Ukazano je na pojedinačne slučajeve diskriminacije, izneti su predlozi za prevazilaženje situacija u kojima diskriminatorna postupanja narušavaju dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine ili im otežavaju pristup osnovnim ljudskim pravima. Od strane učesnika istakaknuta je korisnost i svrsishodnost održanog seminara, ali je i ukazano na potrebu za preduzimanjem mera kojima bi se romska populacija dodatno motivisala, kako u smislu upoznavanja sa raspoloživim mehanizmima zaštite svojih prava, tako i u pogledu spremnosti na preduzimanje konkretnih koraka unapređenja uslova života čitave romske zajednice. Seminar je okončan dodelom sertifikata učesnicima.

Videti: Dnevni red

Dana 4. marta 2013. godine, u Centru za stručno usavršavanje u Pocerskom Pričinoviću (opština Šabac), u organizaciji UNHCR-a i Praxisa, održan je seminar na temu upisa u matičnu knjigu rođenih, pristupa pravima i zaštite od diskriminacije za predstavnike i aktiviste romskih udruženja i organizacija, romske koordinatore, zdravstvene medijatorke i pedagoške asistente. Obuku kojoj je prisustvovao 31 učesnik iz Šapca, Koceljeve, Loznice, Bogatića, Krupnja, Mačvanske Mitrovice, Rume i Sremske Mitrovice, Praxis je organizovao u cilju realizacije projekta Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji, koji finansira UNHCR.

Predstavnici Praxisa pokušali su kroz analizu slučajeva iz prakse prisutnima da približe najznačajnije probleme vezane za upis u matične knjige. Istaknut je značaj prijave rođenja deteta, kao i naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih za lica koja nisu blagovremeno upisana, a detaljnije je predstavljen i sudski postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja predviđen Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku. Na isti način predstavljena su pitanja vezana za utvrđivanje državljanstva, prijavu prebivališta i boravišta, kao i okolnosti vezane za mogućnost pristupa drugim pravima – uslovljenim upisom u matičnu knjigu rođenih i posedovanjem državljanstva. Tema izlaganja, takođe, bila je upoznavanje sa mehanizmima zaštite od diskriminacije. Uočavanje diskriminacije u konkretnim situacijama prezentirano je kroz simulaciju slučajeva, a sami mehanizmi zaštite prava i načini na koje ih je moguće koristiti prisutnima su predstavljeni na jednostavan način, kako bi se afirmisalo uverenje o njihovoj pristupačnosti i svrsishodnosti.

Kroz interaktivnu prezentaciju slučajeva i pozitivnopravnih rešenja izložene su mogućnosti ostvarivanja i zaštite prava iz navedenog domena. U završnom delu obuke učesnici su diskutovali o problemima sa kojima se susreću u praksi i razmenjivali iskustva o postupanju nadležnih organa u primeni važećih propisa. Seminar je okončan dodelom sertifikata učesnicima.

Videti: Dnevni red

Povodom početka rada na izradi Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Koalicija za pristup pravdi i organizacije civilnog društva izražavaju nadu da će se nakon više od šest godina od usvajanja Ustava Republike Srbije građanima i drugim licima najzad omogućiti efikasno uživanje ustavnog prava na pravnu pomoć.

Zahtevamo od države da se pri određivanju kruga pružalaca usluga pravne pomoći rukovodi već ustaljenim evropskim i drugim međunarodnim standardima koji ne dozvoljavaju monopolizaciju pružanja usluga pravne pomoći. Prema ovim standardima, nova zakonska rešenja u ovoj oblasti morala bi da omoguće pružanje usluga pravne pomoći najširem krugu pružalaca u koji se tradicionalno uključuju nevladine organizacije, sindikati, profesionalna udruženja i pravne klinike.

Član 67, stav 2. Ustava često se tumači na način da obezbeđuje pravo na pružanje usluga pravne pomoći samo advokatima i službama pravne pomoći koje su organizovane u jedinicama lokalne samouprave. Nasuprot ovakvom tumačenju, naglašavamo da se navedenom ustavnom odredbom samo određuje krug onih pružalaca koji imaju obavezu pružanja usluga pravne pomoći, dok se ostalima pružanje ovih usluga ne zabranjuje.

Ističemo da nevladine organizacije, sindikati, profesionalna udruženja i pravne klinike već decenijama sa uspehom pružaju pravnu pomoć najširem krugu korisnika, a posebno žrtvama kršenja osnovnih ljudskih prava, prava iz radnih odnosa, prava u oblasti bračnih i porodičnih odnosa. Uzimajući u obzir bogato iskustvo, postignute rezultate, prepoznatljivost i poverenje koje su izgradili kod građana, bilo bi sasvim neopravdano i nerazumno isključiti ih iz kruga pružalaca usluga pravne pomoći, čime bi se suprotno ustavnom načelu dostignuti nivo poštovanja i zaštite ljudskih prava snizio.

Zahtevamo od države da prilikom izrade Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, a posebno u određivanju kruga pružalaca pravne pomoći, u potpunosti poštuje dostignuti nivo poštovanja i zaštite ljudskih prava, kao i da sistem pravne pomoći uspostavlja u skladu sa evropskim i drugim međunarodnim standardima.

Koalicija za pristup pravdi:
Centar za unapređivanje pravnih studija
Civil Rights Defenders
CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (Odbor za ljudska prava Niš, Odbor za ljudska prava Valjevo, Odbor za ljudska prava Negotin Vojvođanski centar za ljudska prava Novi Sad Građanski Forum Novi Pazar)
Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Praxis

Saopštenje Koalicije za pristup pravdi sa listom potpisnika možete preuzeti OVDE.

Dana 11. marta 2013. godine, u Vršcu je održan seminar na temu upisa u matičnu knjigu rođenih, pristupa pravima i zaštiti od diskriminacije za 26 učesnika - predstavnika i aktivista romskih udruženja i organizacija, romske koordinatore, zdravstvene medijatorke i pedagoške asistente iz Pančeva, Jabuke, Kovina, Zrenjanina, Alibunara, Ilandže, Nikolinaca, Bele Crkve i Vršca. Seminar je organizovan u okviru projekta Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji, koji sprovodi Praxis uz podršku UNHCR-a.

Nakon izlaganja predstavnika Praxisa u okviru gorenavedenih tema, kroz interaktivnu prezentaciju slučajeva i pozitivnopravnih rešenja izloženi su mehanizmi ostvarivanja i zaštite prava.

U završnom delu obuke učesnici su diskutovali o problemima sa kojima se susreću u praksi i razmenjivali iskustva o postupanju nadležnih službi i organa u primeni važećih propisa. Posebno se govorilo o slučajevima diskriminacije i pojedinim diskriminatornim postupcima kojima su pogođeni učenici romske nacionalnosti u školama iz regiona. Zapažen je visok stepen zainteresovanosti učesnika, aktivan pristup sadržajima o kojima se diskutovalo i spremnost na saradnju.

Videti: Dnevni red