Dana 27. juna 2013. godine, Praxis je posetila grupa od 10 burmanskih pravnika i aktivista u okviru dvonedeljne studijske posete Srbiji podržane od strane organizacije Civil Rights Defenders. Tok prilikom, posetioci su razgovarali sa predstavnicima Praxisa o ciljevima i misiji organizacije, iskustvu u vezi sa pružanjem besplatne pravne pomoći, strateškom parničenju i javnom zagovaranju za izmene ili usvajanje sistemskih rešenja koja bi omogućila poštovanje ljudskih prava marginalizovanih grupa.

Problemi u vezi sa upisom u matičnu knjigu rođenih i ostvarivanjem prava na državljanstvo, kao i različite strategije koje su organizacije civilnog duštva primenjivale u cilju njihovog prevazilaženja bili su predmet diskusije, a prisutni su iskazali posebno interesovanje za terenski rad Praxisa i organizaciju pravnih mobilnih timova. Korišćenje metoda strateškog parničenja prikazano je kroz slučajeve koje je Praxis vodio u oblasti zaštite od diskriminacije i ostvarivanja prava na adekvatno stanovanje.

Učesnici su posetu ocenili kao korisnu, a prezentovano iskustvo kao dobru osnovu za razvijanje novih pravnih strategija u svojim organizacijama.

Dana 27. juna 2013. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2013. do 2018. godine. Strategija je predstavljena kao uslaglašen sistem mera i instrumenata javne politike koje Srbija treba da sprovede sa ciljem smanjenja svih oblika i vrsta diskriminacije, posebno prema marginalizovanim i osetljivim društvenim grupama. Praxis je učestvovao u izradi Nacrta Strategije i preneo iskustva i uočene probleme u vezi sa diskriminacijom pripadnika nacionalnih manjina, žena, dece, izbeglica, interno raseljenih lica i drugih ugroženih migrantskih grupa.

Jasna strategija sprečavanja diskriminacije važan je korak u pravcu jačanja i unapređivanja mehanizama kontrole, promocije tolerancije i podrška sprovođenju antidiskriminacionih propisa. Istovremeno je neophodno što hitnije usvajanje akcionog plana kojim bi se odredile konkretne i pojedinačne mere i rokovi za primenu strategije.

Pogledati Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije

Praxis je potpisao memorandum o razumevanju sa privatnim istraživačkim Univerzitetom Nortistern iz Bostona u cilju ostvarivanja saradnje u oblasti programa za stažiranje u Praxisu.

Saradnja Praxisa i Univerziteta Nortistern datira od 24. jula 2012. godine, kada su studenti posetili Praxis u okviru svoje studijske posete Beogradu. Tom prilikom, pravnici Praxisa upoznali su studente sa glavnim ciljevima i aktivnostima organizacije, a najveću pažnju studenata privukla su prinudna iseljenja neformalnih naselja i položaj pravno nevidljivih lica.

Potpisivanje memoranduma o razumevanju pružiće studentima priliku da se kroz aktivnosti Praxisa upoznaju sa radom nevladine organizacije u oblasti zaštite i unapređivanja prava manjinskih i marginalizovanih grupa u Srbiji i da uče o procesu upravljanja, javnog zagovaranja i funkcionisanja nevladine organizacije.

Više informacija o programu za stažiranje u Praxisu možete naći ovde.

Open Society Foundations has published the report named Roma Health Rights in Macedonia, Romania, and Serbia: A Baseline for Legal Advocacy, which analyzes the current state of legal advocacy for Roma health rights in Macedonia, Romania, and Serbia. It seeks to establish a point of reference, and to develop an evaluation framework for the Open Society Foundations’ support for legal empowerment, documentation and advocacy, media, and strategic litigation. The report referred to Praxis data for the purpose of the analysis of the situation in Serbia.

Download the report: Roma Health Rights in Macedonia, Romania, and Serbia: A Baseline for Legal Advocacy

Koalicija protiv diskriminacije poziva Vas da u petak 05. jula 2013. godine, sa početkom u 12 časova, u Medija centru, Terazije 3, I sprat, prisustvujete predstavljanju godišnjeg Izveštaja o diskriminaciji u Srbiji za 2012. godinu i Dodeli nagrada za borbu protiv diskriminacije za 2012. godinu.

Članice Koalicije protiv diskriminacije, predstaviće sedmi po redu, redovni godišnji Izveštaj o diskriminatorskoj praksi u zemlji.

O Izveštaju će govoriti:
- dr Saša Gajin – koordinator Koalicije protiv diskriminacije i
- Dragan Đorđević – Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network)

Nakon predstavljanja Izveštaja biće uručene “Nagrade za borbu protiv diskriminacije” onim pojedincima koji su po oceni članica Koalicije bitno doprineli borbi protiv diskriminacije u Srbiji tokom 2012. godine. Nagrade dobitnicima uručiće Izvestilac Evropskog Parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.

I ove godine nagrada će biti dodeljena u pet kategorija, i to za:
•    Javnu vlast (institucije javne vlasti, poslanici/e, funkcioneri/ke)
•    Organizacije civilnog društva (nvo, sindikati, profesionalna
    udruženja)
•    Medije (javna glasila, novinari/ke, profesionalna udruženja)
•    Biznis sektor (preduzeća,  poslovni ljudi)
•    Javne ličnosti (umetnici/e, sportisti/kinje, glumci/ice, pevači/ce,
    političari/ke)

Dodeli nagrada prisustvovaće predstavnici članica Koalicije protiv diskriminacije, kao i raniji dobitnici nagrada.

Koalicija protiv diskriminacije je ustanovila “Godišnju nagradu protiv diskriminacije” kao priznanje pojedincima, organizacijama, institucijama, kompanijama i medijima koji su u toku jedne godine učinili najviše napora u suzbijanju diskriminacije prema manjinskim i marginalizovanim grupama ili doprineli unapređenju jednakosti svih građana i građanki u Srbiji. O dobitnicima nagrada odlučuje Koalicija protiv diskriminacije na osnovu predloga koje su joj do kraja 2012. godine dostavili pojedinci i organizacije.

Molimo Vas da svoje prisustvo potvrdite na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.


Koordinator Koalicije protiv diskriminacije
    dr Saša Gajin

Preuzmite izveštaj: OVDE

Praxis je objavio izveštaj Praćenje primene preporuka Zaštitnika građana u vezi sa ranjivim grupama u okviru Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast finansiranog od strane USAID-a.

U okviru pomenutog projekta, Praxis je, u saradnji sa institucijom Zaštitnika građana, pratio da li se i u kojoj meri sprovode preporuke Zaštitnika građana, i dao pregled glavnih prepreka u njihovom sprovođenju.

Cilj projekta bio je da se kroz učešće nevladinog sektora u procesu praćenja primene preporuka Zaštitnika građana doprinese uspostavljanju održivog mehanizma za praćenje primene preporuka Zaštitnika građana, u cilju unapređivanja zaštite prava građana, a posebno ranjivih grupa koje žive u siromaštvu na marginama društva.

Izveštaj predstavlja uporednu analizu rezultata praćenja primene preporuka Zaštitnika građana i daje kratak pregled uloge Zaštitnika građana, definiše metodologiju praćenja primene preporuka i predlaže model održivog mehanizma za praćenje sprovođenja preporuka Zaštitnika građana.

Preuzmite izveštaj: Praćenje primene preporuka Zaštitnika građana u vezi sa ranjivim grupama

Pogledajte vest objavljenu na sajtu USAID-a: Praxis sproveo projektne aktivnosti

Preuzmite izveštaj: OVDE

Praxis je objavio izveštaj Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošljavanje u okviru projekta „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji“.

Jedan od najvećih i najtežih problema sa kojima Republika Srbija treba da se izbori jeste nezaposlenost, a među najugroženijim grupama stanovništa u pogledu mogućnosti nalaženja zaposlenja jeste stanovništvo romske nacionalnosti. Svi raspoloživi podaci pokazuju da je stopa nezaposlenosti među Romima mnogo veća nego u ukupnoj populaciji, što za neminovnu posledicu ima veliko siromaštvo ove grupe. S druge strane, čak i kada Romi uspeju da se zaposle, najčešće su to najlošije plaćena radna mesta, sa najnepovoljnijim uslovima rada, često štetnim po zdravlje. Ogromna većina Roma koji ostvaruju prihode nije u radnom odnosu, a sredstva za život najčešće ostvaruju sakupljanjem sekundarnih sirovina. Ovakav položaj Roma na tržištu rada samo je jedan od pokazatelja njihove suštinske nejednakosti u društvu i jedna od brojnih posledica otežanog pristupa osnovnim ljudskim pravima sa kojim se ova grupa suočava. Među uzrocima koji Romima otežavaju uključivanje na tržište rada su nedovoljna obrazovanost i nedostatak stručnih kvalifikacija, uvrežene predrasude o radnim navikama Roma i diskriminacija pri zapošljavanju, nadprosečno zapošljavanje u „sivoj zoni“ rada, teškoće oko pribavljanja potrebnih dokumenata, a neretko i neinformisanost usled koje ne znaju ni kako da pribave radnu knjižicu ili da se prijave kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Prepreke koje Romima otežavaju ostvarivanje prava na rad detaljnije su opisani u izveštaju. Osim ukazivanja na osnovne probleme u ovoj oblasti i na korake koje bi država trebalo da preduzme kako bi poboljšala položaj Roma na tržištu rada, u izveštaju su prikazani i rezultati istraživanja koje je Praxis sprovodio u periodu od februara do avgusta 2012. godine koje je imalo za cilj stvaranje približnije slike o položaju romske populacije na tržištu rada, a naročito o položaju onog dela romske populacije koji najčešće ostaje nevidljiv u dostupnim statistikama – Roma iz neformalnih naselja i Roma koji se suočavaju sa teškoćama prilikom pribavljanja ličnih dokumenata.

Preuzmite izveštaj: Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošljavanje

Pokušaji S. S. i T. S, stanovnika neformalnog naselja, da izvrše prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad govore da je ta zakonska mogućnost još uvek samo „mrtvo slovo na papiru“.

U Centru za socijalni rad Čukarica, šefica pravne službe je insistirala da stranke pribave najpre uverenje MUP-a o neposedovanju prijave prebivališta na teritoriji Srbije (pozivajući se na Uputstvo Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike), pa da se tek nakon toga obrate CSR sa zahtevom za prijavu prebivališta na adresi CSR. Međutim, pravnik Praxisa se pozvao na zakonsku obavezu organa da primi zahtev stranke, tako da su tom prilikom zahtevi predati, uz napomenu službenika da još uvek nemaju određenu šifru za takve predmete.

Pored toga, S. S. i T. S. su se obratili i Policijskoj upravi Beograd u Ljermontovoj sa zahtevom za izdavanje uverenja o neposedovanju prijave prebivališta na teritoriji Srbije. Službenik i šefica u Policijskoj upravi su bili zbunjeni takvim zahtevom i uputili su stranke da se obrate preko pisarnice, jer do sada nisu imali priliku da postupaju po takvom zahtevu. Tom prilikom, pravnik Praxisa je sastavio pismene zahteve za izdavanje uverenja za S. S i T. S., a ishod postupka će se verovatno znati nakon konsultacija sa Ministarstvom unutrašnjih poslova o načinu postupanja.