Pre deset godina u Srbiji je živelo na hiljade ljudi koji nisu bili upisani u matičnu knjigu rođenih (MKR). Ovi građani zbog toga nisu mogli da izvade ličnu kartu ili bilo koji drugi lični dokument, pa im je bio onemogućen pristup najvećem broju prava. Problem neposedovanja ličnih dokumenata u najvećoj meri pogađao je – kao što i danas pogađa ‒ romsku populaciju: osobe koje nisu upisane u MKR gotovo isključivo su pripadnici romske nacionalne manjine.  

Ipak, nakon višegodišnjeg upornog javnog zagovaranja za rešavanje ovog problema, pre svega UNHCR-a i Praxisa, i ukazivanja nadležnim organima na neodrživu situaciju, što je bilo praćeno i brojnim preporukama međunarodnih tela, 2012. godine najzad je učinjen korak koji će imati ključnu ulogu u borbi protiv apatridije u Srbiji. Naime, Zakon o vanparničnom postupku dopunjen je odredbama koje su u pravni sistem Srbije uvele novu vrstu postupka – postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, koji je doneo rešenje za osobe koje nisu upisane u MKR, a pravo na upis ne mogu da ostvare u postupku pred matičnim službama. Zahvaljujući ovom postupku, u narednim godinama, stotine, pa i hiljade ljudi, uspelo je da se upiše u MKR i prvi put u životu dobije lične dokumente, a potom da ostvari i druga prava: da upiše decu u MKR, ostvari pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, stekne mogućnost da se školuje, zaposli, putuje, položi vozački ispit.

Izveštaj objavljujemo deset godina nakon što je ustanovljen postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, sa željom da prikažemo koliko je važno bilo da se takav postupak uspostavi, da sagledamo kakve je efekte imao na smanjenje broja ljudi koji nemaju lične dokumente, ali i da ukažemo na probleme koji su pratili njegovu primenu.

Izveštaj donosi osvrt na stanje koje je postojalo pre donošenja Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, osnovna pravila postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, ali i ukazuje na određene nepravilnosti i probleme koji se najčešće javljaju u toku postupaka, kao i na okolnosti koje ometaju njegovu primenu, da bi na kraju, uz prezentovanje dostupnih statističkih podataka, ponudio ocenu značaja ovog postupka.

Postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, iako je i do sada izuzetno mnogo doprineo smanjivanju broja lica bez dokumenata, i dalje ispunjava svoju svrhu i za veliki broj građana predstavlja put do upisa u MKR, koji otvara mogućnost ostvarivanja i drugih prava. Zbog toga je važno da se osigura zakonito postupanje i da se otklone prepreke koje ugrožavaju njegovu primenu.

Izveštaj „Deset godina sprovođenja postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja” možete preuzeti OVDE.

Predstavljamo Vam pregled nekih od mnogobrojnih slučajeva sa kojima se Praxis susretao i na kojima je radio u poslednjih nekoliko godina, a koji se odnose na nemogućnost dece da se upišu u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, usled nedostatka dokumenata za roditelje.

Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja i svako dete od rođenja ima pravo na lično ime i na državljanstvo. Ova prava garantuju i ratifikovane međunarodne konvencije i naš Ustav i Porodični zakon.

Međutim, u Srbiji se kontinuirano rađaju deca koja ne mogu da se upišu u matične knjige odmah po rođenju. Razlog tome leži u dva podzakonska akta koji regulišu postupak prijave rođenja, kojima je propisano da se podaci o roditeljima u matičnu knjigu rođenih (MKR) upisuju na osnovu njihovih izvoda iz matičnih knjiga i ličnih karata. Rukovodeći se tim podzakonskim aktima, a ne ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim propisima više pravne snage, ujedno i zanemarujući načelo da najbolji interes deteta uvek mora biti na prvom mestu - matične službe odbijaju da decu čije majke nemaju lične dokumente nakon rođenja upišu u MKR.

Brojna međunarodna tela godinama takođe ističu da je situacija u pogledu upisa u MKR neprihvatljiva i da je potrebno omogućiti upis u MKR svakog deteta odmah po rođenju, bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente, ali Srbija je do sada ignorisala ove međunarodne preporuke.

Imajući u vidu težak položaj u kome se nalaze osobe koje nisu upisane u matične knjige, cilj ovog pregleda je da još jednom javnosti i donosiocima odluka ukaže na učestalost i ozbiljnost ovog problema, na brojne nepravilnosti u radu nadležnih institucija, kao i na neophodnost hitnog rešavanja ovog problema, kako bi se deci u riziku od apatridije omogućio blagovremeni upis u MKR i pristup osnovnim ljudskim pravima.

Dokument možete preuzeti OVDE.

U okviru aktivnosti društvenog uključivanja za devojčice i žene iz Leskovca organizovan je izlet i obilazak Vranja, Vranjske Banje i Bujanovca. 23 učesnice ove ekskurzije, u Vranju su prvo posetile naselje Gornja čaršija gde su obišle spomenik poznatom trubaču Bakiji Bakiću, koji je proneo slavu vranjske trube širom sveta. Učesnice su zatim posetile Pašin konak, jedno od najstarijih zdanja u Vranju gde je danas smešten Narodni muzej.

Nakon razgledanja grada, Starog Vranja, Muzej-kuće književnika Borisava Stankovića, Vranjske Banje, i obilaska izletišta “Pržar”, grupa se zaputila u Bujanovac gde je nastavljeno sa druženjem i obilascima kulturne baštine. Mnoga od ovih mesta i znamenitosti učesnice su videle i obišle prvi put, ne skrivajući zadovoljstvo brojnim utiscima koje su ponele sa ovog izleta.

Posebnu zahvalnost za realizaciju ovog događaja dugujemo organizaciji ROSA i našoj saradnici Lauri Saitović.

Ova aktivnost socijalne inkluzije realizovana je u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“.

U okviru projekta “Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji” finansiranom od strane UNHCR-a, Praxis je i tokom 2022. godine sprovodio aktivnosti usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. U sklopu tih aktivnosti, Praxis je održao još jedan ciklus radionica za učenike viših razreda osnovnih škola i to u Apatinu, Subotici, Pančevu, Smederevu, Nišu, Sapcu, Novom Sadu i Kostolcu usmerene na podizanje svesti o uzrocima, potencijalnim rizicima i štetnim posledicama dečjih, ranih i prinudnih brakova, kroz prizmu značaja obrazovanja.

Radionice su bile koncipirane tako da su počinjale temom uzroka osipanja iz obrazovanja, nastavljale se pričom o bračnim ulogama i asocijacijama na brak, dok se, naposletku, govorilo i o načinu reakcije na dečje brakove, odnosno kome se sve deca mogu obratiti, kao i ko je u društvu odgovoran za reakciju na ovu pojavu, koja može poprimiti i kvalifikacije krivičnog dela.

Osmu godinu radionica a šestu u školama na ove teme smo započeli radionicom u OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, kao i radionicom održanom sa korisnicima Svratišta za decu i mlade Grada Novog Sada, koji su imali su potpuno jasan stav da su dečji brakovi prihvaćeni i podržani od strane njihove zajednice i roditelja. Ovakva situacija nam je još jednom pokazala da je neophodno, osim rada sa decom, preventivno delovati, i u samom naselju, na opštu zajednicu.

Na radionicama održanim u OŠ "Žarko Zrenjanin" iz Apatina i OŠ "Ištvan Sečenji" iz Subotice deca su posebno istakla da je pre donošenja neke bitne odluke potrebno razmotriti sve aspekte i okolnosti do kojih takve odluke mogu dovesti. Upravo ovaj vid dečijeg kritičkog razmišljanja, koji je pocrtao preventivnu ulogu ovih radionica, pratio je njihovo uključivanje u vežbe na temu asocijacija na brak i bračne uloge, ali i na kasnije razmatranje zakonskog okvira koji se odnosi na pojavu dečjih brakova. Deca su su nam prenela nameru da se aktivno založe za svoje vršnjake u slucaju saznanja o eventualnim slučajevima stupanja njihovih drugarica i drugara u prinudni ili dečji brak.

Njihovi vršnjaci iz OŠ „Borisav Petrov Braca“ iz Pančeva i OŠ „Dr Jovan Cvijić” iz Smedereva znali su za pojavu dečjih, ranih i prinudnih brakova u svojim sredinama. Akcenat radionica u ovim gradovima bio je na podizanju svesti o štetnosti ove pojave, prevenciji, pravilnom načinu donošenja odluka i načinu reakcije na saznanje o dečjim brakovima. Održane radionice još jednom su potvrdile da je neophodno kontinuirano raditi sa decom na ovu i druge teme od značaja za njihovo osvešćivanje i osnaživanje, kako bi izbegli ustaljene štetne obrasce ponašanja.

Učesnici radionice na temu dečjih, ranih i prinudnih brakova koju smo održali u Nišu u OŠ „Vuk Karadžić” bili su potpuno upoznati sa pojavom i prisustvom dečjih brakova u svojoj sredini, a bili su svesni i postojanja ugovorenih brakova, dok nisu bili upoznati da je vanbračna zajednica sa maloletnim licem krivično delo. Stoga, potrebno je i nadalje raditi na osvešćivanju da sumnja na rani, dečji ili prinudni brak zahteva reagovanje, te da je u tim situacijama potrebno obratiti se roditeljima, nastavnicima, stručnim i zvaničnim službama.

Prvi put smo održali radionicu na ove teme i u OŠ „Vuk Karadžić“ iz Mačvanskog Pričinovića nadomak Šapca. Iako je ova radionica bila sprovedena sa decom ranog uzrasta, učesnici su bili veoma zainteresovani za temu osipanja iz obrazovanja kojom smo započeli radionicu. Već na samom početku, učesnici su kod teme uzroka napuštanja škole, sami pomenuli brak kao jedan od razloga. Posebno su bili aktivni kada smo pričali o pojmu braka i bračnih obaveza. Ova radionica bila je sjajan primer prevencije dečjih brakova, jer je održana sa decom koja nisu u direktnom riziku, ali koji se u budućnosti mogu susresti sa ovom pojavom.

“Deca ne mogu da nauče da brinu o deci, dok ne nauče da brinu o sebi”- jedna je od poruka koju su deca izdvojila kao zaključak sa ovih radionica održanih na temu dečjih, ranih i prinudnih brakova.