Praxis je prisustvovao Nacionalnoj konferenciji o borbi protiv nasilja nad ženama, održanoj 25. oktobra 2007. godine u Beogradu. Konferenciju je organizovao Sektor za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike i Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije u okviru kampanje Saveta Evrope za borbu protiv svih vidova nasilja nad ženama. Cilj Konferencije je bio da se obezbedi uvid u postojeće stanje u ovoj oblasti u Republici Srbiji i da se započne multi-disciplinarni pristup u skladu sa potrebama suzbijanja i prevencije nasilja i adekvatne zaštite žrtava. Nacionalna konferencija o borbi protiv nasilja nad ženama okupila je predstavnike/ce različitih institucija, sakupljena su određena iskustva i preporuke i može se smatrati početkom Nacionalne kampanje za borbu protiv svih vidova nasilja nad ženama.

Preuzmite dokument: Zaključci sa nacionalne konferencije o borbi protiv nasilja nad ženama

Na konferenciji za novinare održanoj 11.02.2009. godine u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj Praxisa „Prevencija i zaštita od nasilja u porodici“, izrađen uz podršku UNHCR-a. Izveštaj je prikaz zapažanja i iskustava Praxisa stečenog tokom trogodišnjeg sprovođenja projekta „Seksualno i rodno zasnovano nasilje u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji u Srbiji - prevencija i odgovor“, koji Praxis sprovodi za UNHCR.

Nasilje u porodici predstavlja teško kršenje osnovnih ljudskih prava. Iako žrtve tog nasilja mogu biti i muškarci, statistike pokazuju da su najčešće žrtve ipak žene i deca, devojčice i dečaci. Nažalost, nema države niti kulture koja se može pohvaliti time da je oslobođena ove pojave. Države se samo razlikuju po tome u kojoj su meri prepoznale ovaj problem, kao i šta su učinile da se sa njim izbore.

Republika Srbija je uvođenjem krivičnog dela nasilja u porodici i drugim promenama u zakonodavstvu jasno izrazila svoj stav da je to neprihvatljivo i društveno opasno ponašanje. Međutim, postojeći zakonski okvir ne pruža adekvatnu zaštitu žrtvama nasilja u porodici. Čak i da se pristupi izmenama krivičnog i porodičnog zakonodavstva, domaći pravni sistem ne bi bio podoban da se na sistemski način nosi sa nasiljem u porodici. Zbog toga je potrebno pristupiti izradi jedinstvenog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i to na tragu najnaprednijih uporednopravnih iskustava, posebno zemalja Zapadne Evrope. Takav zakon bi trebalo da sadrži efikasne porodičnopravne i krivičnopravne odredbe, ali i odredbe o prekršajnoj odgovornosti za nasilje u porodici kojih sada nema u pozitivno-pravnom okruženju zemlje, zatim pravila o postupanju policije prilikom intervencije u slučajevima nasilja u porodici, kao i odredbe o merama za unapređivanje rada organa javne vlasti u brojnim oblastima.

Pored toga, neophodno je raditi na podizanju svesti čitavog društva, razbijanja predrasuda i ostvarivanju rodne ravnopravnosti u svakom pogledu, jer se samo tako možemo efikasno suprotstaviti ovoj pojavi.

Na konferenciji su govorili g. Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava, Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost i predsednica Saveta za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije, Lennart Kotsalainen, šef Predstavništva UNHCR u Srbiji, Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, mr Saša Gajin, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu, Marija Krivačić, psiholog i Vesna Mitić, advokat.

Preuzmite izveštaj: Prevencija i zaštita od nasilja u porodici

Pogledajte informaciju o predstavljanju izveštaja sa isledećih nternet prezentacija:

Medija Centar

 Ministarstvo za ljudska i manjinska prava

B92

Blic online

E-novine

Pravi odgovor Br. 129 (str. 28)

Organizacija Incest Trauma Centar (ITC) iz Beograda koja se bavi pružanjem psihološke podrške deci i ženama koji su preživeli seksualno nasilje, kao i obučavanjem relevantnih aktera koji rade na zaštiti dece i žena od nasilja u porodici i seksualnog zlostavljanja, je u okviru svoje desetomesečne kampanje protiv seksualnog nasilja pod nazivom „Ja koju/kojeg niko ne poznaje“ pokrenulo Inicijativu prema Ministarstvu prosvete Republike Srbije i Vladi Republike Srbije za uvođenje teme nasilja nad decom i ženama u školski nastavni plan i program i udžbenike. Ideja Inicijative je da deca tokom redovnog školovanja uče o problemu nasilja zasnovanog na rodnoj pripadnosti i da svaki profesionalac/ka nauči kako da postupa kada se sretne sa ovim problemom. Stoga je ITC je uputio poziv relevantnim institucijama i organizacijama da Inicijativu podrže.

Među organizacijama koje su Inicijativu podržale, pismo podrške uputio je i Praxis, u nadi da će svojim doprinosom i zajedničkim glasom pred Ministarstvom prosvete i Vladom RS pomoći da se Inicijativa realizuje. 

Preuzmite dokument: Spisak organizacija i institucija koje su podržale inicijativu Incest Trauma Centra

U okviru ovogodišnje kampanje podizanja svesti o rodno zasnovanom nasilju, Praxis će u saradnji sa UNHCR-om, IOM-om i Bibijom organizovati šest izvođenja pozorišne predstave „Reci STOP nasilju“ koja ima za cilj prevenciju nasilja nad ženama i trgovine ljudima, informisanje i aktiviranje romske zajednice.

Pozorišna predstava „Reci STOP nasilju“ ima formu interaktivnog teatra tzv. „teatra potlačenih“ koji je nominovan od strane Ujedinjenih nacija kao zvanično sredstvo za postizanje socijalnih promena. Sastoji se iz niza pozorišnih radionica i interaktivnih predstava koje podstiču ljude da se pokrenu i da preuzmu kontrolu nad životnim situacijama u kojima se nalaze.

Vera Erac i Mirela Pavlović, kao autorke predstave, pokušaće da sa 12 romskih glumaca ukažu na različite forme nasilja nad Romkinjama i da motivišu publiku da sagleda raspoložive mogućnosti i izbore koje žene, žrtve ove vrste nasilja, imaju pred sobom. Uz pomoć pravnice i socijalne radnice,  podeliće sa publikom informaciju o postojećim resursima i mehanizmima institucionalne zaštite i ukazaće na potrebu promene društvenog odnosa prema nasilju nad ženama kao i na neophodnost solidarnog reagovanja.

Predstava „Reci STOP nasilju“ prati život i događaje u okviru jedne romske porodice koja je raseljena sa Kosova. Porodica živi teško i suočava se sa brojnim oblicima nasilja kao što su diskriminacija na nacionalnoj osnovi, alkoholizam, nasilje u porodici, trgovina ljudima, prostitucija i prosjačenje, radna ekspoatacija. Glumci, amateri, pokušaće da dočaraju specifičnosti vezane za romsku populaciju, tradicionalne i kulturološke elemente koji se odražavaju na fenomen rodno određenog nasilja i brojne oblike diskriminacije sa kojima se kao marginalizovana populaciona grupa svakodnevno susreću.

Nakon prikazanih scena, publici će biti omogućeno da ponovo kreira predstavu. Biće pozvani da zauzmu ulogu glumaca i da na pozornici izraze svoje mišljenje, ukažu na probleme sa kojima se suočavaju i predlože moguća rešenja za njihovo prevazilaženje.

Tokom 2010. godine organizovaće se šest izvođenja predstave „Reci STOP nasilju“ u Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Subotici i Beogradu.

 Putni list

Putni list ćete dobiti kao povratnik po readmisiji. Putni list služi za jedan ulazak u Srbiju i njegova je važnost tri meseca od datuma izdavanja.

Putni list obavezno čuvajte kod sebe jer vam, u nedostatku drugih dokumenata, omogućava:

• ličnu identifikaciju
• zdravstvenu zaštitu
• socijalnu pomoć
• upis dece u školu

Gubitak putnog lista prijavite najbližoj lokalnoj stanici policije da biste dobili potvrdu koja ga zamenjuje.
 

Prebivalište

Čim stignete u Srbiju, prijavite prebivalište i pokušajte da pribavite lična dokumenta. Ako vam istekne putni list, a nemate lična dokumenta – gubite pravo na zdravstvenu zaštitu, socijalnu pomoć i obrazovanje.

Prebivalište prijavite lično u lokalnoj stanici policije. Uz prijavu treba da podnesete:

1. popunjen zahtev za prijavu prebivališta (obrazac br. 1)
2. dokaz o pravnom osnovu korišćenja stambene jedinice na adresi na kojoj se prijavljujete (ugovor o korišćenju stana, vlasnički list ili ugovor o podstanarskom odnosu)
3. važeću ličnu kartu ili drugu ispravu na osnovu koje se može utvrditi vaš identitet, a za maloletnu decu izvod iz matične knjige rođenih
4. dokaz o uplati takse

Lična dokumenta   

Državljanin Republike Srbije stariji od 16 godina dužan je da ima ličnu kartu i da je nosi sa sobom.

Da biste izvadili ličnu kartu u lokalnoj stanici policije, treba da podnesete:

1. zahtev za izdavanje lične karte (dobija se u lokalnoj stanici policije)
2. izvod iz matične knjige rođenih (ukoliko je izdat van Republike Srbije potreban je izvod na međunarodnom obrascu, a za povratnike iz Švedske i Finske overen kod javnog beležnika, odnosno notara)
3. uverenje o državljanstvu (ne starije od šest meseci)
4. uverenje o prebivalištu (dobija se u policijskoj upravi)
5. dokaz o uplati takse

Matične knjige sa Kosova izmeštene su u Srbiju i vode ih opštinski organi uprave u sledećim gradovima:

KRUŠEVAC: Prizren, Orahovac, Suva Reka, Gora
LESKOVAC: Uroševac, Kačanik, Štimlje, Štrpce
KRALJEVO: Kosovska Mitrovica, Srbica, Zubin Potok, Vučitrn, Zvečan, Leposavić
NIŠ: Priština, Podujevo, Glogovac, Obilić, Lipljan, Kosovo Polje
VRANJE: Gnjilane, Vitina, Kosovska Kamenica, Novo Brdo
KRAGUJEVAC: Peć, Istok, Klina
JAGODINA: Đakovica, Dečani

Ako su matične knjige uništene ili su nestale, podnosi se zahtev za obnovu upisa u matične knjige. Uz zahtev je potrebno priložiti sva dokumenta kojima raspolažete (izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih, uverenje o državljanstvu, identifikacioni dokument).

Socijalna pomoć

Obratite se centru za socijalni rad u mestu svoga prebivališta ili mestu gde ste se zatekli po povratku i potražite:

• besplatno savetovanje, informisanje i posredovanje u ostvarivanju prava
• jednokratnu novčanu pomoć   
• besplatnu kartu u jednom pravcu do mesta budućeg prebivališta odnosno boravišta (obratite se Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu) 
  
  

Zdravstvena zaštita

Tokom važenja putnog lista, imate pravo na primarnu zdravstvenu zaštitu u domu zdravlja, bez plaćanja participacije. 

Po isteku roka važenja putnog lista ostvarujete pravo na zdravstveno osiguranje na osnovu zdravstvene knjižice. Zdravstvenu knjižicu izdaje nadležna filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje prema mestu vašeg prebivališta, odnosno boravišta.

Za pribavljanje zdravstvene knjižice potrebno je posedovati identifikacioni dokument (ličnu kartu, pasoš, izvod iz matične knjige rođenih ili legitimaciju interno raseljenog lica) i potvrdu o prijavi prebivališta odnosno boravišta.

Obrazovanje

Osnovno obrazovanje je obavezno.  

Dokumenta potrebna za upis u osnovnu školu:

1. izvod iz matične knjige rođenih
2. potvrda o prebivalištu
3. lekarsko uverenje
4. nostrifikovana svedočanstva o ranije završenim razredima osnovne škole, osim za upis u I razred osnovne škole.

Ako ne posedujete neke od tih dokumenata, zatražite da vam uslovno upišu dete u osnovnu školu dok ih ne pribavite.

Dokumenta potrebna za upis u srednju školu:

1. izvod iz matične knjige rođenih
2. nostrifikovana svedočanstva o završenim razredima osnovne škole

Dete koje je završilo VII i VIII razred osnovne škole u inostranstvu nije potrebno da polaže kvalifikacioni ispit za upis u srednju školu (osim filološke gimnazije, matematičke gimnazije i umetničkih škola).

Dokumenta potrebna za upis na fakultet:

1. izvod iz matične knjige rođenih
2. nostrifikovana svedočanstva i diploma srednje škole

Dokumenta o stečenom obrazovanju u inostranstvu moraju biti prevedena na srpski jezik kod sudskog tumača.

Dokumenta prevedena kod sudskog tumača, zahtev za nostrifikaciju i dokaz o uplaćenoj republičkoj taksi za donošenje rešenja o nostrifikaciji podnosite Ministarstvu prosvete i sporta (Nemanjina 22 u Beogradu; prijemni šalter broj 1), a ako imate prebivalište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu (Bulevar Mihajla Pupina 16 u Novom Sadu).

Taksa za donošenje rešenja o nostrifikaciji dokumenata osnovne škole iznosi 1.750,00 dinara.

Taksa za rešenje o nostrifikaciji dokumenata srednje škole iznosi 3.490,00 dinara.

Možete tražiti oslobađanje od plaćanja takse ukoliko podnosite uverenje Nacionalne službe za zapošljavanje da ste prijavljeni kao nezaposleno lice ili uverenje izdato od strane nadležnog centra za socijalni rad da ste korisnik socijalne pomoći ili uverenje Republičke uprave javnih prihoda da ne posedujete imovinu.

Ako ne posedujete odgovarajuću dokumentaciju o stečenom obrazovanju u inostranstvu, možete je pribaviti preko Direkcije za konzularne poslove Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije (Kneza Miloša  24–26 u Beogradu).

Zaposlenje

Radna knjižica

Zahtev za izdavanje radne knjižice podnosi se odeljenju za opštu upravu opštine prema mestu svoga prebivališta ili prema mestu zaposlenja ukoliko vam poslodavac izda potvrdu o budućem zaposlenju. Uz zahtev se prilažu:

1. obrazac i nepopunjena radna knjižica (kupuje se u opštini ili knjižari)
2. lična karta
3. diploma o završenom stepenu obrazovanja (domaća ili nostrifikovana)
4. uverenje o državljanstvu

Prijava Nacionalnoj službi za zapošljavanje

Prijava se vrši u nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje prema mestu prebivališta, sa overenom radnom knjižicom, ličnom kartom i diplomom (domaćom ili nostrifikovanom).

Smeštaj

Centri za interventni prihvat povratnika su otvoreni u četiri grada u Srbiji – Obrenovcu, Šapcu, Beloj Palanci i Zaječaru – gde se povratnici smeštaju na osnovu uputa koji izdaje Komesarijat za izbeglice Republike Srbije. U centrima su obezbeđeni uslovi za smeštaj povratnika i njhovih porodica u trajanju do najviše 14 dana.

Nakon isteka perioda tokom koga možete biti smešteni u centru za interventni prihvat, upućujete se u mesto u kome ste imali prijavljeno prebivalište pre odlaska u inostranstvo, u mesto boravišta gde ste najduže boravili ili u drugo mesto gde planirate da privremeno ili trajno boravite. Komesarijat za izbeglice obezbeđuje i organizuje prevoz do vašeg budućeg prebivališta/boravišta.

PRAVNA POMOĆ

Ako vam je potrebna besplatna pravna pomoć da biste pribavili lična dokumenta ili zatražili pravni savet u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, prava na rad i zapošljavanje, penzijskog i invalidskog osiguranja – možete se obratiti nevladinoj organizaciji Praxis.

Preuzmite dokument: Informator za povratnike po osnovu readmisije

Preuzmite dokument: Letak za povratnike po readmisiji

Preuzmite informator: Informator za povratnike po osnovu readmisije

U 2009. godini Praxis je pružio direktnu pravnu pomoć za 119 povratnika po readmisiji iz Švedske, Nemačke, Švajcarske, Austrije, Italije, Norveške i Holandije. Podnet je 251 zahtev za: izdavanje izvoda iz matičnih knjiga rođenih (preko Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, organa uprave i raznih konzulata u Srbiji) i uverenja o državljanstvu, prijem u državljanstvo, upis u matične knjige roñenih i obnovu upisa u matične knjige. Zbog nezakonitog postupanja pojedinih organa, Praxis je uložio prijave i pritužbe na njihov rad nadležnim organima. Pored toga, Praxis je povratnicima pokrio troškove plaćanja taksi na ime izdavanja ličnih dokumenata, podnošenja zahteva za prijem u državljanstvo RS, kao i
putnih troškova radi pribavljanja ličnih karata. Povratnicima je pruženo preko 300 saveta u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite i drugim oblastima.

Iako se čini da postojeći propisi pružaju zaštitu povratnicima po readmisiji, ipak se u praksi često postavljaju neracionalni uslovi kada je u pitanju pristup ličnim dokumentima kao preduslov za ostvarivanje statusnih prava. Neefikasne, komplikovane i skupe procedure predstavljaju ponekad nepremostivu prepreku u pristupu ličnim dokumentima za povratnike.

Dosadašnje iskustvo Praxisa ukazuje da su posebno izloženi riziku povrede prava povratnici koji su poreklom sa Kosova, jer je deo matičnih knjiga uništen ili nestao tokom sukoba na Kosovu. Postupak obnove upisa pred organima uprave u Srbiji (u 7 opština) koji vode izmeštene matične knjige sa Kosova traje i duže od šest meseci. Praksa tih organa u postupanju po zahtevima za obnovu upisa je neujednačena, kao posledica različitog tumačenja zakona i primene propisa, kao i nedostatka propisa koji bi odgovorili na specifične potrebe te kategorije lica.

Kada je u pitanju pribavljanje dokumenata iz BiH i Makedonije, situacija takoñe nije zadovoljavajuća. Preko Konzulata Makedonije u Repbulici Srbiji, na izdavanje dokumenta se čeka i duže od dva meseca, dok je iz BiH dokument moguće pribaviti samo lično ili preko opunomoćene osobe (ukoliko je lice u mogućnosti da navede punomoćnika).

U pogledu procedure pribavljanja dokumenata preko Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije iz drugih zemalja, različita je praksa u pogledu vremenskog trajanja pribavljanja dokumenata. Pri tom, takse se kreću od 20-30 evra po dokumentu.

U praksi se neretko dešava da pojedini povratnici iz Švedske nemaju overen izvod kod notara, što iziskuje dodatne troškove za njih, iako je izmeñu Srbije i Švedske na snazi Haška konvencija prema kojoj je predviñena overa izvoda sa apostilom, koju obavlja notar u Švedskoj.

Po isteku roka važenja putnog lista povratnici podležu pravilima koja, u pogledu identifikacije i dokazivanja statusa važe za sve grañane Republike Srbije. Nemogućnost prijave prebivališta u Srbiji, zbog neposedovanja nepokretnosti u Srbiji ili nemogućnosti prijave prebivališta na drugoj adresi, povlači i nemogućnost pribavljanja lične karte i pristupa osnovnim ljudskim pravima.

Diplome o stečenom obrazovanju u državama iz kojih su deportovani, moraju biti prevedena na srpski jezik kod sudskog tumača, kako bi se obavila nostrifikacija. Taksa za donošenje rešenja o nostrifikaciji dokumenata osnovne škole iznosi 1.750,00 dinara, dok je taksa za rešenje o nostrifikaciji dokumenata srednje škole 3.490,00 dinara. Povratnik može biti osloboñen plaćanja takse u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama, ukoliko uz zahtev za nostrifikaciju podnese kao dokaz uverenje da je nezaposlen ili uverenje da je korisnik socijalne pomoći, pod uslovom da je regulisao status u Srbiji.

Često se dešava da vlasti, a posebno centri za socijalni rad upućuju povratnike da se obrate Praxisu za pomoć u pribavljanju dokumenata, zbog nedovoljnih kapaciteta. Takođe, centri ističu da pojedina lica nisu u mogućnosti da prilože svu neophodnu dokumentaciju, zbog velikog broja dokaza koje je neophodno priložiti da bi se dokazalo da je lice u stanju socijalne potrebe. Pored toga, tokom poseta centara za socijalni rad širom Srbije, uočili smo da radnici pojedinih centara nisu u potrebnoj meri ili uopšte nisu upoznati sa svojim obavezama kada su u pitanju povratnici po readmisiji.

Imajući u vidu dugogodišnje iskustvo pojedinih nevladinih organizacija u radu sa povratnicima po readmisiji na polju pribavljanja ličnih dokumenata i pristupu osnovnim pravima, smatramo da bi bilo jako korisno i neophodno ostvariti bolju saradnju između nevladinog i vladinog sektora, u cilju bolje koordinacije pojedinih aktivnosti i efikasne zaštite prava povratnika po readmisiji.

U novembru 2006. godine, domaća nevladina organizacija Praxis sa sedištem u Beogradu obratila se Evropskom sudu za ljudska prava sa zahtevom za intervenciju u predmetu Gajić protiv Nemačke (broj predstavke 31446/02) na osnovu člana 36 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

G. Gajić je u avgustu 2002. godine podneo predstavku Evropskom sudu protiv Nemačke zbog neovlašćenog korišćenja, bez naknade, njegovog stana u Prizrenu od strane nemačkog kontingenta KFOR-a. Činjenice upućuju na evidentno kršenje člana 8 Evropske konvencije (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i člana 1 Protokola I Evropske konvencije (zaštita imovine). U novembru 2006. godine nemačka vlada je dostavila traženi odgovor Sudu, u kome se, između ostalog, navodi da se pričinjena povreda imovinskog prava ne može pripisati Nemačkoj, uz poziv na identične argumente prethodno iznete u otvorenom predmetu Saramati protiv Francuske, Nemačke i Norveške (broj predstavke 78166/01). Prema shvatanju nemačke vlade, nemački kontingent je delovao pod jedinstvenom komandom KFOR-a kao izvršni element mirovne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, tako da odgovornost za nanetu povredu prava snose samo Ujedinjene nacije.

Budući da Praxis poseduje dokumentovano iskustvo u 34 predmeta protiv nemačkog kontingenta KFOR-a sa identičnim zahtevom prema nemačkim nadležnim državnim organima, intervencija u predmetu bi pomogla da se razjasne bitne činjenice odlučujuće za pravično rešenje spora.

Preuzmite dokument: Zahtev Praxisa za intervenciju u slucaju Gajic protiv Nemacke

Praxis je 15. januara 2007. godine Evropskom sudu za ljudska prava podneo pismene komentare u svojstvu trećeg lica za intervenciju u slučaju Gajić protiv Nemačke (broj predstavke 31446/02) na osnovu člana 36 (2) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i pravila 44 (2) Pravilnika suda. Pomenuti slučaj se zasniva na neovlašćenom korišćenju stana, bez naknade, u periodu od juna 1999. do jula 2004. godine od strane nemačkog kontingenta KFOR-a, kao sastavnog dela Multinacionalne brigade jugozapad, stacionirane u Prizrenu.

Tom prilikom, Praxis se pozvao na opšte principe koji se tiču prihvatljivosti predstavke, a posebno je istakao sporno pitanje nadležnosti Nemačke u ovom slučaju, shodno članu 1 Konvencije. Tužena Vlada tvrdi da država nije nadležna u ovom slučaju i pripisuje odgovornost Ujedinjenim nacijama ili NATO-u. Tvrdeći suprotno, Praxis je izneo argumente koji ukazuju na odgovornost Nemačke za pomenuto kršenje prava.

Važno je napomenuti da će odluka Suda u ovom slučaju odrediti ishod više od trideset slučajeva u vezi sa nemačkim kontingentom KFOR-a koji čekaju na odluku Ministarstva odbrane Savezne Republike Nemačke, a koji se zasnivaju na sličnim pretpostavkama kao i predmetni slučaj. Stoga će Praxis nastaviti da prati razvoj događaja u ovom slučaju.

Preuzmite dokument (samo engleski): Pismeni komentari Praxisa Evropskom sudu za ljudska prava

U januaru 2007. godine Praxis je Evropskom sudu za ljudska prava podneo pismene komentare u svojstvu trećeg lica za intervenciju u slučaju Gajić protiv Nemačke (broj predstavke 31446/02). Pomenuti slučaj se zasniva na neovlašćenom korišćenju stana, bez naknade, u periodu od juna 1999. do jula 2004. godine od strane nemačkog kontingenta KFOR-a, kao sastavnog dela Multinacionalne brigade jugozapad, stacionirane u Prizrenu.

Dana 28. avgusta 2007. godine Evropski sud za ljudska prava je proglasio predstavku neprihvatljivom. Pozivajući se na zaključivanje u slučajevima Behrami i Behrami protiv Francuske i Saramati protiv Francuske, Nemačke i Norveške (brojevi predstavki 7412/01 i 78166/01), Sud je potvrdio da su aktivnosti KFOR-a u nadležnosti Ujedinjenih Nacija i oglasio se nenadležnim ratione personae da ocenjuje aktivnosti Nemačke sprovedene pod okriljem UN.  Sud je takođe našao da je predstavka preuranjena i neprihvatljiva jer nisu iskorišćeni svi raspoloživi pravni lekovi (administrativni sudovi u Nemačkoj).

Prethodno je 16. avgusta 2007. godine nemačko Savezno ministarstvo odbrane, u odluci koja je doneta po prigovoru u predmetu Gajić, konačno odbilo Gajićev zahtev za nadoknadu za korišćenje stana na osnovu navodnih sumnji u verodostojnost podnetih dokaza o vlasništvu. Gajić je upućen na pokretanje postupka pred Administrativnim sudom u Kelnu. Ministarstvo je pogrešno ocenilo nove dokaze koji idu u prilog prigovoru. Po istom ključu, Ministarstvo je donelo negativne odluke u još 26 predmeta, činjenično i pravno identičnih. Praxis će nastaviti da prati ove slučajeve pred organima u Nemačkoj i da, u okviru svog mandata, pruža neophodnu pravnu pomoć, sa ciljem pronalaženja mogućeg pravnog leka.