Praxis je sproveo istraživanje koje ima za cilj da pruži informacije o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima kao i da istraži kakav je položaj žena u odnosu na muškarce u romskoj zajednici. Istraživanje je urađeno u okviru projekta „Pravna pomoć i zagovaranje - pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma“, u saradnji sa Civil Rights Defenders-om i uz finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodnu saradnju. Istraživanje je sprovedeno u periodu od februara do avgusta 2015. godine, a anketirano je ukupno 100 Romkinja i 100 Roma iz deset opština sa juga Srbije: Aleksinca, Prokuplja, Bojnika, Bora, Kuršumlije, Lebana, Leskovca, Bele Palanke, Kruševca i Knjaževca.

Ispitanice i ispitanici imali su u proseku 37 godina, a 78% ispitanih žena i muškaraca bilo je u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. Prosečne godine za stupanje u prvu bračnu/vanbračnu zajednicu pokazuju značajne razlike između žena i muškaraca. Anketirane Romkinje u proseku u prvu bračnu ili vanbračnu zajednicu stupaju sa svega 14.7 godina, pri čemu treba imati u vidu da su najmlađe ispitanice koje su stupile u bračnu/vanbračnu zajednicu imale 13 godina i da je to bio slučaj u četiri od deset opština.

Prema rezultatima istraživanja, Romkinje u 79% slučajeva poseduju zdravstvenu knjižicu, tek 40% ostvaruje pravo na socijalnu zaštitu, 35% zarađuje obavljajući uglavom sezonske poslove, dok je svega 30% ispitanica završilo osnovnu školu. Što se tiče uslova u kojima žive, 92% ispitanica je potvrdilo da žive u trošnim objektima od cigle, a 45% da objekat u kome žive nije priključen na kanalizacionu mrežu.

Odgovori na ankete obojeni su patrijarhalnim stavovima i ispitanika i ispitanica, posebno u delu koji se odnosi na ulogu žene u porodici.

„Školovanje je više važno za muškarce jer oni treba da zarade, a za žene nije, jer za njih nije rad, nego da budu u kući sa decom i obavljaju kućne poslove.“ (M., 1986, Bor)

Osim toga, pokazalo se da ispitanice najčešće ne znaju da prepoznaju diskriminaciju, čak ni onda kada je ona direktna, a naročito kada je reč o prikrivenom obliku diskriminacije. U slučajevima kada je prepoznaju, nedostaje znanje o mehanizmima zaštite.

„Kada se obratim centru za socijalni rad, uvek dobijam odgovor da ne mogu da ostvarim prava i tada mi kažu da su u velikoj gužvi i da nemaju vremena da mi objašnjavaju zbog čega nemam pravo na pomoć. Ovo je bila uobičajena situacija kroz koju sam prolazila godinama dok nisam ostvarila pravo na novčanu socijalnu pomoć. Nikada do sada nisam dobila jednokratnu novčanu pomoć iako sam više puta tražila.“ (Ž., 1956, Aleksinac)

Rezultati istraživanja ostavljaju prostor za to da državne institucije i lokalne samouprave u budućnosti preduzimaju mere u cilju daljeg poboljšanja pristupa socioekonomskim pravima žena u romskim zajednicama, koje bi se odnosile i na eliminisanje rodnih razlika i oslobađanje od tradicionalnih uloga i stereotipa, što bi sveobuhvatno poboljšalo njihov položaj u društvu.

Preuzmite izveštaj ovde.

Preuzmite izveštaj: OVDE

Saopštenje MODS-a povodom Svetskog dana deteta

Na dan kada se obeležava Svetski dan deteta Mreža organizacija za decu Srbije sa žaljenjem podseća da mnoga deca u Srbiji ne mogu da ostvare svoja prava. Neka od tih prava, prema Konvenciji o pravima deteta, su pravo na život, ime, život u porodici, mišljenje, zdravlje, lečenje i zdravstvenu rehabilitaciju, obrazovanje, igru, odmor, zaštitu od ekonomske eksploatacije, zaštitu od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilja.

Nažalost, dostupni podaci pokazuju da su mnoga prava deci ugrožena, ili da nisu dostupna svakom detetu. Drugim rečima, sva deca u Srbiji su jednaka, samo su neka jednakija.

Deca koja odrastaju u siromaštvu imaju manje šanse da dostignu decu imućnijih roditelja kako u nivou obrazovanja, tako i kasnije tokom života u nivou zarada, kao i da se ta razlika vremenom povećava. Stopa rizika siromaštva dece u Republici Srbiji znatno je veća nego u 28 zemalja članica EU u 2012. godini (30% prema 20,8%).

Prema procenama 6.041 dete je odvojeno od roditelja. 15% ove dece je smešteno u institucijama. Međutim, postoji trend povećanja broja dece koja se izmeštaju iz bioloških porodica i koja koriste usluge smeštaja. U 2013. godini 1.202 dece oduzeto biološkoj porodici i to 435 zbog grubog zanemarivanja i zlostavljanja. Analiza pokazuje da je podrška porodici pre izdvajanja deteta tokom dužeg vremenskog perioda pružana tek u 15% slučajeva, a da u 19% nisu preduzimane nikakve mere za jačanje porodice. Nedovoljna je podrška mladima koji napuštaju domski i hraniteljski smeštaj, koje predstavljaju privremene mere brige o deci.

Usluge za podršku porodici su nepravedno zapostavljene u dosadašnjem toku reforme socijalne zaštite. Veoma je značajno da ove usluge u daljem razvoju postanu prioritet, da bi se obezbedila dalja podrška deinstitucionalizaciji i pravu deteta na život u porodici.

I dalje državne vrtiće pohađaju deca (3-5 god) iz najbogatijih porodica (82%) dok je izuzetno mali obuhvat dece iz najsiromašnijih porodica (8,6%), a izuzetno mali kod dece iz romskih sredina – 5,5%.

Na sve ovo, u 2015. ističu dva veoma važna strateška dokumenta - Nacionalni plan akcije za decu u kome je bila definisana opšta politika zemlje prema deci za period 2005 – 2015. i Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja 2008-2015.

Zato pozivamo Vladu Republike Srbije i nadležna ministarstva da planiraju i sprovode mere tako:

• da sva deca u Srbiji pod jednakim uslovima ostvare svoja prava,
• da bolje iskoriste postojeća sredstva za decu,
• da izdvajanja za decu budu adekvatna i omoguće da sva deca žive u porodici i u svojoj zajednici,
• da se pojednostave procedure za dobijanje dečijeg dodatka, proširi pravo na dečiji dodatak, poveća njegov iznos za nabavku udžbenika i školskog pribora,
• da se unapredi koordinacija svih sistema koji se bave zaštitom prava dece,
• da konačno deca budu prioritet na državnom i lokalnom nivou bez diskriminacije.

Prekršajni sud u Beogradu doneo je presudu kojom se Ć. M. osuđuje na jedinstvenu novčanu kaznu od 6.000 dinara zbog neposedovanja lične karte i prosjačenja.

Kako se u presudi navodi, Ć. M. je tražila milostinju od vozača zaustavljenih vozila u jednoj beogradskoj ulici, zbog čega je osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 4.000 dinara. Takođe joj je izrečena opomena jer već godinu dana živi u Beogradu bez prijavljenog prebivališta.

Da bi pribavila ličnu kartu, potrebno je da Ć. M. prijavi prebivalište u Beogradu ili da otputuje u mesto u kome ima prijavljeno prebivalište. Ć. M. je nezaposlena, razvedena i ima sedmoro dece i nema finansijskih mogućnosti da otputuje u mesto prebivališta. S obzirom na to da živi u neformalnom (kartonskom) naselju u Beogradu nije u mogućnosti da prijavi prebivalište na toj adresi, a samim tim i da pribavi ličnu kartu.

U slučaju neplaćanja novčane kazne, zakon propisuje zamenu zatvorskom kaznom tako što će se za svakih započetih 1.000 dinara odrediti po jedan dan zatvora. Da bi uložila žalbu na presudu u roku od 8 dana, potrebno je da priloži dokaz o uplaćenoj administrativnoj kazni u iznosu od 900 dinara.

Ovo je još jedan primer koji svedoči o teškom položaju ranjivih društvenih grupa i njihovoj nemogućnosti da ih sistem prepozna kao takve.

Praxis i Equal Rights Trust (ERT) iz Londona su uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, 5. novembra 2015. godine u Nišu održali okrugli sto pod nazivom Antidiskriminacioni pravni i strateški okvir – definisanje prioriteta i izazova civilnog društva.

Okrugli sto je imao za cilj definisanje zajedničkih prioriteta i ključnih izazova organizacija civilnog društva u oblasti implementacije antidiskriminacionog pravnog i strateškog okvira, a organizovan je u okviru projekta Osnaživanje civilnog društva radi implementacije antidiskriminacionih zakona u Srbiji, koji je podržan od strane Evropske unije. Događaju je prisustvovalo 40 predstavnika organizacija civilnog društva, studenata prava i aktivista za ljudska prava.

Ovaj događaj otvorila je Ivana Stjelja, koordinatorka Antidiskriminacionog programa Praxisa, a na početku događaja prisutnima se obratila i prof. dr Nevena Petrušić sa Pravnog fakulteta u Nišu. Ona je govorila o važnosti sticanja znanja iz ove oblasti na studijama prava, čemu se trenutno ne posvećuje dovoljno pažnje.

Nakon toga, učesnici su se podelili u šest radnih grupa, kako bi definisali prioritete i glavne izazove u oblasti kojom se bave. Radne grupe su vodili ekperti/kinje: Tamara Lukšić-Orlandić, za prava deteta; Jovanka Todorović Savović, Labris, za LGBT prava; Milan Pantelić, Praxis, za rodnu ravnopravnost; Marija Demić, SKRUG-Liga Roma, za prava Roma; Dragana Ćirić Milovanović, MDRI, za prava osoba sa invaliditetom i Vladimir Petronijević, Grupa 484, za prava migranata. Prioriteti i izazovi u ovim oblastima potom su predstavljeni na panel diskusiji.

Neadekvatna primena postojećih zakonskih propisa, donošenje novih zakonskih i podzakonskih propisa i usklađivanje tih propisa sa međunarodnim standardima predstavljaju glavne izazove u oblasti antidiskriminacionog zakonodavstva. Borba protiv predrasuda, stereotipa i govora mržnje glavni je strateški činilac kome organizacije civilnog društva treba da posvete pažnju. Imajuću u vidu da se ugrožene grupe uglavnom sreću sa sličnim problemima, od velikog je značaja saradnja aktera koji se bave pravima tih ugroženih grupa. Multidisciplinaran pristup fenomenu diskriminacije, pre svega problemu indirektne i višestruke diskriminacije, omogućio bi bolji uvid u izazove sa kojima se součavamo i otvorilo nove mogućnosti saradnje. Pored toga, od posebne važnosti je sticanje znanja o fenomenu diskriminacije kroz formalno i neformalno obrazovanje.

Tokom maja 2015. godine, Praxis je održao dve radionice na temu ranih i ugovorenih brakova za Romkinje i Rome naselja Blaževo, Novi Pazar, uz podršku UNHCR-a. Radionice su osmišljene tako da su prvog dana učestvovale žene/devojčice, dok su drugog dana učestvovali muškarci/mladići. Razlog za ovu podelu učesnika/ca prema rodu je činjenica da rani i ugovoreni brakovi različito utiču na živote muškaraca i žena, odnosno da su u većoj meri devojčice/žene te koje trpe posledice takvih brakova.

Na radionicama je ukupno učestvovalo 40 osoba – 20 muškaraca/mladića i 20 žena/devojčica. Kroz diskusiju i primere iz prakse obrađene su sledeće teme: položaj žena i muškaraca unutar romske zajednice, tradicionalni običaji, značaj obrazovanja, dostupnost zdravstvene zaštite, odgoj dece, život bez nasilja, kao i pravni okvir kojim je uređeno ostvarivanje navedenih prava.

Pored toga, učesnicama/ima su prikazani filmovi Izbjegni moju sudbinu i Ja sam Romkinja.

Cilj radionica je bio da se otvori diskusija među romskom populacijom o škodljivim tradicionalnim običajima, kao i da se otkriju mehanizmi koji bi pomogli da se lakše izađe iz kruga siromaštva.

Za više informacija o radionici, pogledajte: Održane radionice na temu ranih i ugovorenih brakova u Novom Pazaru

Tokom maja 2015. godine, Praxis je održao dve radionice na temu ranih i ugovorenih brakova za Romkinje i Rome naselja Blaževo, Novi Pazar, uz podršku UNHCR-a. Radionice su osmišljene tako da su prvog dana učestvovale žene/devojčice, dok su drugog dana učestvovali muškarci/mladići. Razlog za ovu podelu učesnika/ca prema rodu je činjenica da rani i ugovoreni brakovi različito utiču na živote muškaraca i žena, odnosno da su u većoj meri devojčice/žene te koje trpe posledice takvih brakova.

Na radionicama je ukupno učestvovalo 40 osoba – 20 muškaraca/mladića i 20 žena/devojčica. Kroz diskusiju i primere iz prakse obrađene su sledeće teme: položaj žena i muškaraca unutar romske zajednice, tradicionalni običaji, značaj obrazovanja, dostupnost zdravstvene zaštite, odgoj dece, život bez nasilja, kao i pravni okvir kojim je uređeno ostvarivanje navedenih prava.

Pored toga, učesnicama/ima su prikazani filmovi Izbjegni moju sudbinu i Ja sam Romkinja.

Cilj radionica je bio da se otvori diskusija među romskom populacijom o škodljivim tradicionalnim običajima, kao i da se otkriju mehanizmi koji bi pomogli da se lakše izađe iz kruga siromaštva.

Za više informacija o radionici, pogledajte: Održane radionice na temu ranih i ugovorenih brakova u Novom Pazaru

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, zaključila da u članku „PAŽNjA! Sa migrantima stižu malarija, dečja paraliza i ptičji grip!”, koji je dnevni list Informer objavio 1.7.2015. godine, nema povrede prava prema Zakonu o zabrani diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da „autor/ka teksta prenosi citirane izjave, odnosno mišljenja i zapažanja epidemiologa i da stoga odgovornost novinara/urednika za izjave koje je dalo neko drugo lice nije opravdana...”. U zaključku, poverenica se, između ostalog, poziva na međunarodne izvore i praksu i posebno navodi jurisprudenciju Evropskog suda za ljudska prava iz koje proizilazi da ograničenja slobode izražavanja ne smeju biti takva da „obeshrabre otvorenu raspravu o stvarima od javnog interesa".

Uprkos stavu poverenice, Praxis smatra da odgovornost medija ne može biti isključena niti umanjena činjenicom da su u tekstu „samo” preneti stavovi trećih lica, jer je svrha postojanja glavnog i odgovornog urednika da preuzme odgovornost za informaciju koja je saopštena u glasilu. Slažemo se da u demokratskom društvu sloboda izražavanja može biti samo izuzetno ograničena i da ta ograničenja ne smeju da „obeshrabre otvorenu raspravu o stvarima od javnog interesa” , međutim osporeni navodi, ocene i stavovi to ni u kom slučaju nisu.

Odsustvo osude na pisanje Informera je propuštena prilika da se jasno ukaže na odgovornost medija prilikom izveštavanja i obavezu da ne podstiču na diskriminaciju, ne šire neopravdan strah i netrpeljivost prema izbeglicama i  migrantima koji prolaze kroz Srbiju, kao i da se istakne da se diskriminacija ne može opravdati argumentom da se radi o pukom prenošenju izjave sagovornika.

Za više informacija, videti saopštenje: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zaključila da Informer nije diskriminisao izbeglice i migrante

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, zaključila da u članku „PAŽNjA! Sa migrantima stižu malarija, dečja paraliza i ptičji grip!”, koji je dnevni list Informer objavio 1.7.2015. godine, nema povrede prava prema Zakonu o zabrani diskriminacije.

Pozivajući se na domaće i međunarodno zakonodavstvo, Praxis je ukazao da sporni tekst neosnovano pravi razliku između izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana i svih ostalih stranaca koji dolaze u Srbiju iz zemalja u kojima postoje rizici od navedenih bolesti. U samom tekstu nema zvaničnih podataka o eventualnom povećanju zaraznih bolesti u Srbiji i isticanje državljanstva u prvi plan kao i pripadnost određenoj grupi nije u funkciji razumevanja konteksta događaja o kojem se izveštava. Pored toga, sporni članak neopravdano unosi nemir i strah od prisustva izbeglica i migranata u Srbiji, s obzirom na to da se i naslovom antrfilea sugeriše da je „svaki kontakt sa migrantima opasan”.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da „autor/ka teksta prenosi citirane izjave, odnosno mišljenja i zapažanja epidemiologa i da stoga odgovornost novinara/urednika za izjave koje je dalo neko drugo lice nije opravdana...”. U zaključku, poverenica se, između ostalog, poziva na međunarodne izvore i praksu i posebno navodi jurisprudenciju Evropskog suda za ljudska prava iz koje proizilazi da ograničenja slobode izražavanja ne smeju biti takva da „obeshrabre otvorenu raspravu o stvarima od javnog interesa".

Uprkos stavu poverenice, Praxis smatra da odgovornost medija ne može biti isključena niti umanjena činjenicom da su u tekstu „samo” preneti stavovi trećih lica, jer je svrha postojanja glavnog i odgovornog urednika da preuzme odgovornost za informaciju koja je saopštena u glasilu. Slažemo se da u demokratskom društvu sloboda izražavanja može biti samo izuzetno ograničena i da ta ograničenja ne smeju da „obeshrabre otvorenu raspravu o stvarima od javnog interesa” , međutim osporeni navodi, ocene i stavovi to ni u kom slučaju nisu.

Odsustvo osude na pisanje Informera je propuštena prilika da se jasno ukaže na odgovornost medija prilikom izveštavanja i obavezu da ne podstiču na diskriminaciju, ne šire neopravdan strah i netrpeljivost prema izbeglicama i migrantima koji prolaze kroz Srbiju, kao i da se istakne da se diskriminacija ne može opravdati argumentom da se radi o pukom prenošenju izjave sagovornika.

Videti saopštenje: Informer povredio Kodeks novinara Srbije

Saopštenje objavljeno u sledećim medijima: CENZOLOVKA
ROMAWORLD

Svetski dan izbeglica obeležavamo 20. juna sa velikom neizvešnošću za sudbine ogromnog broja migranata koji prolaze kroz našu zemlju, nezaštićeni od nasilja, diskriminacije, zloupotreba, maltretiranja i vređanja.

Maloletni migranti bez pratnje su jedna od najosetljivijih grupa. Prekršajni sudovi vode postupke protiv maloletnih migranata zbog ilegalnog prelaza, iako brojni međunarodni i evropski propisi ukazuju da maloletnici ne mogu biti lišeni slobode samo na osnovu toga što nemaju regulisan status migranta. Takođe, zabeleženi su i slučajevi kršenja zakonskih obaveza jer su postupci vođeni bez prisustva staratelja kao i bez prisustva prevodioca.

Maloletnici bez pratnje prinudno napuštaju svoje domove, što je dovoljan osnov za dobijanje međunarodne zaštite. Bez obzira na činjenicu da većina migranata ne želi da ostane u Srbiji, državni organi su dužni da obezbede zaštitu njihovih prava dok borave na našoj teritoriji, kao i da garantuju postupanje prema maloletnicima bez pratnje u skladu sa načelom zaštite najboljeg interesa deteta.