Nakon raseljavanja neformalnog naselja Belvil, M. T. je ostala bez doma u kom je živela više od šest godina, iako se tokom procesa pripreme raseljavanja nalazila na spisku Grada Beograda za dodelu kontejnera.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda zanemario je pravo M. T. na obezbeđivanje alternativnog smeštaja, jer se na dan iseljenja nije nalazila u naselju, a svoje odsustvo nije prijavila. Sekretarijat nije uzeo u obzir opravdanje M. T. da je zbog brige o bolesnoj majci morala hitno, na neko vreme, da napusti  baraku. To svakako nije sprečilo nadležni organ da sprovede rušenje barake u kojoj je M. T. živela sama od 2008. godine, kada joj je suprug preminuo. 

Praxis je u ime M. T. podneo pritužbu Zaštitniku građana koji je pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Sekretarijata za socijalnu zaštitu. Iako je Sekretarijat, u dopunskom odgovoru, obavestio Zaštitnika građana da je M. T. predviđena projektom trajnog stambenog zbrinjavanja “Sagradimo dom zajedno”, obezbeđenog za sve stanovnike raseljenog naselja Belvil koji su smešteni u kontejnerskim naseljima, ovaj organ nije prepoznao svoju obavezu da otkloni učinjen propust i obezbedi kontejner M. T. do realizacije projekta koji se očekuje tek sredinom 2014. godine.

Da li će uključivanje Zaštitnika građana u slučaj M. T. uticati na Sekretarijat da joj, posle više od godinu dana od prinudnog iseljenja, obezbedi kontejner bez daljeg odlaganja, ostaje pitanje na koje M. T. čeka odgovor.