Dana 28. jula 2017. godine, održan je informativni sastanak sa predstavnicima medija u cilju ukazivanja na značaj reforme javne uprave i uloge medija u tom procesu u prostorijama Gradske uprave Grada Kraljeva. Sastanak je održan kao deo aktivnosti na projektu Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, koji Praxis sprovodi u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.
Marija Dražović, pravna savetnica Praxisa, upoznala je učesnike sa značajem koji reforma javne uprave ima u procesu pridruživanja EU, kao i da predstavlja jedan od prioritetnih zadataka koje Srbija treba uspešno da savlada u tom procesu. Skrenuta je pažnja da kriterijumi za proširenje EU prepoznaju i naglašavaju potrebu da država izgradi nacionalnu javnu upravu koja ima kapacitet da sledi principe dobre uprave i da delotvorno prenosi i sprovodi pravne tekovine EU (acquis communautaire).
Imajući u vidu značaj uloge koju mediji imaju u smislu praćenja i izveštavanja o složenom procesu reforme uprave, odnosno o napretku i izazovima predstavljeni su SIGMA principi javne uprave i predstavnici medija su pozvani da se upoznaju sa sadržinom principa i okvirom za monitoring koji omogućavaju praćenje razvoja napretka tokom vremena.
Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, govorila je o ulozi koju organizacije civilnog društva i mediji imaju i istakla njihov značaj da kroz odgovorno i informisano praćenje i izveštavanje podižu nivo svesti i informisanosti građana o napretku reformi i njihovom značaju za proces evropskih integracija.
Ako se osvrnemo na fazu izrade zakona, kao glavnog instrumenta politike, primetno je da se neretko realizuje bez dovoljne prethodne analize i procene uticaja efekata propisa, bez sprovođenja javne rasprave i uključivanja građana. Istraživanja ukazuju da je tek za svaki deseti propis organizovana javna rasprava, dok procenat usvajanja zakona po hitnom postupku iznosi više od 70%, što se ne može opravdati izgovorom da dinamika procesa evropskih integracija zahteva usvajanje propisa po hitnom postupku. U tom smislu je primetan i sužen prostor za učešće organizacija civilnog društva, a utisak je da javne vlasti prepoznaju njihov značaj samo zbog potrebe da ispune očekivanja EU, a ne zato što smatraju da je to uslov funkcionalne demokratije.
Uloga medija, kao pokretača javne debate, u oblasti reforme javne uprave nije dovoljno razvijena, kako zbog finansijske nestabilnosti, tako i zbog nedovoljno podsticajnog okruženja za istraživanje specifičnih tema, što je posebno slučaj sa lokalnim medijima.
Na kraju su predstavnici medija istakli da prepoznaju značaj njihovog učešća u procesu reforme javne uprave, ali i nizak stepen svesti građana o efektima koje uspešne reforme imaju na njihov svakodnevni život.
Zaključeno je da su brojni izazovi sa kojima se civilno društvo i mediji suočavaju u reformi javne uprave, tako da je veoma značajno jačati njihove kapacitete kako bi bili efikasni „monitori“ i aktivni učesnici u procesu reformi.
Za više informacija, videti saopštenje na linku.
