Tokom poslednje dve godine, došlo je do pomaka ka većem prepoznavanju potrebe za organizovanijom akcijom na rešavanju problema apatridije na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Od decembra 2011. godine, 17 država pristupilo je jednoj ili obema konvencijama Ujedinjenih nacija o licima bez državljanstva. U oktobru 2012. godine, Evropska unija se obavezala da će države članice koje to još uvek nisu učinile (Estonija, Kipar, Malta i Poljska) pristupiti Konvenciji o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine – međunarodnom instrumentu koji propisuje obaveze prema licima bez državljanstva na teritoriji države potpisnice.

Predstojeća univerzalna ratifikacija od strane država Evropske unije prividno ukazuje na postojanje jakog regionalnog režima za zaštitu lica bez državljanstva. Ali kada se zagrebe malo dublje ispod površine, uznemiruje činjenica da samo mali broj evropskih zemalja ima funkcionalnu proceduru za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva koja za cilj ima primenu obaveza u praksi. To dovodi u pitanje svaku pomisao da Evropa može da tvrdi da predstavalja primer ostatku sveta. Ratifikovanje konvencija predstavlja prvi osnovni korak, ali koji mora biti praćen uvođenjem procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva koja je presudna u pružanju pomoći licima bez državljanstva. Trenutno nepostojanje takve procedure u gruboj je suprotnosti sa, na primer, postojanjem procedure za utvrđivanje statusa azilanata koja postoji u gotovo svim evropskm zemljama koje su pristupile Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. godine.

Nedavno istraživanje otkriva da se zbog odsustva načina na koji bi mogla da regulišu svoj status, lica bez državljanstva nalaze u riziku od kršenja velikog broja ljudskih prava. Mnoga lica bez državljanstva su siromašna i primorana da spavaju na ulici ili su izložena dugoročnom imigracionom pritvoru uprkos tome što nema izgleda za povratak. Često lica bez državljanstva moraju da provedu godine razdvojeni od svojih porodica. Malo njih je u poziciji da izađe iz ovog kruga i kao posledica toga godinama ostaju u pravnom vakumu.

Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) je udruženje organizacija civilnog društva sa više od 50 organizacija članica u više od 30 zemalja i posvećena je rešavanju pitanja apatridije u Evropi. Mi verujemo da svako lice ima pravo na državljanstvo, a da lica koja nemaju državljanstvo imaju pravo na adekvatnu zaštitu – uključujući pravo da regulišu svoj status i uživaju svoju osnovna građanska, ekonomska, socijalna i kulturna prava u skladu sa međunarodnim pravom ljudskih prava.

Danas, 14. oktobra, na godišnjicu rodjendana Hane Ardent, ENS pokreće panevropsku kampanju za unapređenje zaštite lica bez državljanstva u Evropi. Planirano da se poklopi sa šezdesetogodišnjicom Konvencije o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine, ova kampanja spojiće organizacije civilnog društva širom Evrope u sledećim zahtevima:

1) Da sve države Evropske Unije pristupe Konvenciji o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine do kraja 2014. godine;

2) Da sve evropske države bez funkcionalne procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva u 2014. godini pokažu čvrstu posvećenost i preuzmu neophodne korake kako bi do kraja 2016. godine uveli tu procedure.

Evropska mreža za pitanja apatridije planira da postigne ove ciljeve kroz aktivnosti podizanja svesti, zagovaranja putem interneta i političkog lobiranja na nacionalnom nivou i nivou Evropske unije. Ona nastoji da mobiliše širok spektar aktera i da prikupljanjem pojedinačnih priča i svedočenja problem apatridije približi što većem broju ljudi. Kampanja će doživeti vrhunac organizovanjem akcije za borbu protiv apatridije širom Evrope dana 14. oktobra 2014. godine.

Uz vašu podršku, možemo izvesti iz senke pravne duhove Evrope i obezbediti da se sa licima bez državljanstva postupa sa poštovanjem i  dostojanstvom, čega nema još od kako je filozofkinja Hana Arendt slavno identifikovala njihove nevolje u svom uticajnom  delu Poreklo totalitarizma davne 1951. godine. Činjenica da danas u Evropi živi oko 600 000 lica bez državljanstva ukazuje da se na akciju suviše dugo čeka. Sada je vreme.

Za više informacija o kampanji na www.statelessness.eu ili e-mail koordinatora Evropske mreže za pitanja apatridije Krisa Neša Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.