Praxis je Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija podneo izveštaj o sprovođenju Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u Srbiji. U izveštaju je ukazano na probleme i prepreke sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine suočavaju u vezi sa ostvarivanjem prava na upis u matičnu knjigu rođenih i pristup ličnim dokumentima, prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i na štetnu pojavu dečjih brakova.
U izveštaju Praxisa ističe se da se situacija u Srbiji nije bitno promenila od objavljivanja Zaključnih zapažanja Komiteta o drugom periodičnom izveštaju Srbije 2014. godine. Najveći napredak se odnosi na to što je donekle smanjen broj lica koja ne poseduju lična dokumenta, pre svega zahvaljujući angažovanju nevladinih organizacija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć, ali su i dalje prisutne određene sistemske prepreke koje otežavaju pristup dokumentima. Najvažnija je prepreka koja sprečava upis u matičnu knjigu rođenih svakog deteta odmah po rođenju.
U vezi sa naknadnim upisom u Matičnu knjigu rođenih , napredak koji je postignut izmenama Zakona o vamaprničnom postupku 2012. godine, mogao bi biti značajno ugrožen zaključkom Vrhovnog kasacionog suda iz 2020. godine o nadležnosti vanparničnog suda u postupku za upis u matične knjige rođenih. Primenom ovog zaključka u praksi, mnogigrađani koji su rođeni i upisani na Kosovu, bez obzira na to što godinama žive u vanbračnim zajednicama i imaju decu u Srbiji (van Kosova), i uprkos tome što ispunjavaju uslove za srpsko državljanstvo - ostaju bez mogućnosti upisa u matične knjige Srbije.
Što se tiče prijave prebivališta, prepreke koje je Komitet prethodno identifikovao i čije otklanjanje je preporučio, i dalje su prisutne. Značajne nepravilnosti postoje i u postupku prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad.
U izveštaju se konstatuje da je izostao odgovor Vlade Srbije na preporuku Komiteta da se licima koja ne poseduju dokumenta mora omogućiti pristup ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Po ovom pitanju se ništa nije promenilo i posedovanje dokumentacije je gotovo uvek obavezan uslov za ostvarivanje ovih prava u Srbiji. Umesto poboljšanja, situacija u vezi sa pristupom socijalnoj zaštiti Roma u Srbiji postaje sve teža. Ovakav trend uglavnom proizilazi iz neadekvatne regulative koja Romima ograničava pristup uslugama socijalne zaštitu.
U ovom izveštaju je ocenjeno da još uvek nedostaje adekvatno rešavanje problema dečjih brakova od strane relevantnih državnih institucija, koje umesto da deluju u skladu sa obavezujućim nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom, veći prioritet daju običajnom pravu. Pored nedostatka koordinisanog delovanja svih nadležnih zainteresovanih strana, kao i nedostatka prikupljanja podataka, postoje praznine u pravnom okviru koje takođe doprinose nastanku dečjih, ranih i prinudnih brakova.
U izveštaju se naglašava i to da pravo na zdravstvenu zaštitu u Srbiji još uvek nije u potpunosti i jednako dostupno onima koji su posebno ugroženi i da je osobama koje ne poseduju lične dokumente pristup zdravstvenim uslugama znatno sužen, te da im je omogućena samo hitna zdravstvena pomoć.
U vezi sa istaknutim problemima, Praxis je Komitetu u ovom izveštaju izneo niz preporuka za mere koje bi otklonile uočene probleme i prepreke u pristupu pravima.
