1. mart 2021.

Pripadnici romske populacije, čak i kada imaju posao, loše su plaćeni ili često rade poslove koje su opasne po njihov život i zdravlje, jedan je od zaključaka studije koju je u Kraljevu danas predstavila nevladina organizacija Praxis.

„To su poslovi koji su najmanje cenjeni u društvu, jer se zbog predrasuda koje društvo ima prema Romima, njima uglavnom daju samo takvi poslovi,“ kaže koordinatorka za javne politike i istraživanje u Praxisu, Marija Dražović.

Ona je istakla i da romska nacionalna manjina smatra da mere koje se sprovode sa ciljem zapošljavanja Roma i Romkinja nisu prilagođene realnim potrebama potencijalnih korisnika i da ih treba redefinisati.

Rezultati istraživanja, takođe, pokazuju da su pripadnici romske nacionalne manjine veoma izloženi diskirminaciji, vređanju, omalovažavanju i govoru mržnje, kao i da ne poznaju mehanizme za zaštitu prava na ravnopravnost. Jedan od ozbiljnih razloga zbog koga Romi ne traže zaštitu od diskiriminacije jeste strah od viktimizacije, pokazalo je istraživanje.

Publikacija je nastala na temelju istraživanja koje je Praxis sproveo u periodu jun/avgust 2020. godine sa ciljem da pruži uvid u ključne izazove sa kojima se suočava romska nacionalna manjina na tržištu rada u Kraljevu, uvid u efikasnost mera aktivne politike zapošljavanja, kao i pojavu i najčešće oblike diskriminacije Roma i Romkinja u oblasti rada i zapošljavanja.

Praxis je obavio istraživanje na uzorku od 100 lica romske populacije u Kraljevu, a 66 od njih nikada nije bilo formalno zaposleno. Gotovo polovina nema završenu ni osnovnu školu, a 40% kaže da ni ne traži posao.

Stanje je ovakvo jer su Romi i Romkinje višestruko ugrožena grupa, rekla je Dražović.

„Na listi Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 417 lica romske nacionalnosti, a od njih, 365 su lica sa osnovnom ili nezavršenom osnovnom školom, a samo jedno lice ima završen fakultet,“ rekao je Srbislav Antonijević, savetnik za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje filijala Kraljevo.

Na konferenciji je govorio i Milun Jovanović, pomoćnik gradonačelnika Grada Kraljeva za pitanja iz oblasti ljudskih prava, koji je rekao kako je plan lokalne vlasti u Kraljevu da rade na „funkcionalnom obrazovanju odraslih, stanovanju i pružanju zdravstvene zaštite“. Jovanović je govorio i o javnim radovima kao jednoj od najboljih prilika da grad pomogne Romima. Druga opcija su konkursi grada za samozapošljavanje, na koja, nažalost, ne aplicira veliki broj Roma, najčešće zbog nedostatka poverenja da će išta moći da urade.

„Moramo svi zajedno da radimo na osvešćivanju zajednice o značaju uključivanja u mere koje im se nude. Čini mi se da je dugogodišnja diksriminacija i marginalizacija, pogotovo najsiromašnijih Roma, uzrok njihovog nepoverenja da je išta moguće promeniti. Analizu sadašnjih mera i osmišljavanje novih moramo raditi svi zajedno, i civilno društvo, i lokalna samouprava, i mediji i javnost,“ rekla je Marijana Luković, izvršna direktorka Praxis-a.

Istraživanje Praxisa je pokazalo da su Romi najvećim delom zadovoljni načinom obraćanja i razumevanja informacija koje dobijaju iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Iako imaju poverenje u rad NSZ-a i njenih službenika, oni ne veruju da je ova služba u stanju da im nađe posao, odnosno ne vide efekte samih mera.

Istraživanje Praxisa je pokazalo i da se životni položaj Roma još više pogoršao tokom pandemije.

Zabrinjava to što veliki broj njih ne zna da popuni ni običnu uplatnicu – što je poražavajuće za celo društvo. Polovina ispitanika Roma kaže da ima poslovnu ideju, ali, i da nema početni kapital, da ima strah da li će opstati na tržištu i uspeti da održi poslovanje, zbog čega se i ne usuđuju da krenu u realizaciju svojih poslovnih ideja.

„Potrebna nam je promocija primera dobre prakse – da mediji široko dele vesti o uspešnim Romima i Romkinjama koji su pokrenuli sopstveni biznis, na primer. Ovo bi pozitivno uticalo na ostale pripadnike zajednice da se u većoj meri uključuju u programe aktivne politike zapošljavanja i koriste ostale raspoložive resurse, kao i i na promenu svesti pripadnika celokupne populacije prema romskoj zajednici,“ rekla je Dražović.

Publikacija je pripremljena u okviru projekta „Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“ koji Grad Kraljevo sprovodi u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Praxis. Projekat je realizovan u sklopu grant šeme programa „Podrška EU inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma“, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.

Publikaciju možete preuzeti OVDE

Pogledajte vest o događaju objavljenu u Ibarskim novostima (str.13) OVDE