Praxis se apelom obratio Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da preduzme mere iz svoje nadležnosti za uklanjanje pravnih prepreka koje sprečavaju upis u matičnu knjigu rođenih (MKR) odmah po rođenju za decu čije majke ne poseduju lična dokumenta.

Na ovaj problem ukazuju brojne međunarodne organizacije i ugovorna tela. U okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda stanja ljudskih prava, Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija uputio je Republici Srbiji preporuku da svoj deci rođenoj u Srbiji obezbedi upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez diskriminacije i bez obzira na pravni status roditelja kao i na to da li roditelji poseduju lične dokumente.

Republika Srbija je prihvatila ovu preporuku. Međutim, da bi se ona realizovala neophodno je izmeniti odredbe dva podzakonska akta (Uputstvo o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnik o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi) koje onemogućavaju upis u matičnu knjigu rođenih  (MKR) svih potrebnih podataka o deci, uključujući i njihova lična imena, u slučajevima kada roditelji ne poseduju lične dokumente. To praktično znači da ako majka ne poseduje ličnu kartu i izvod iz MKR, prilikom prijave novorođenčeta za upis u MKR detetu neće moći da se odredi lično ime, niti će u MKR moći da se upišu potpuni podaci o roditeljima. Drugim rečima, dete neće biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, neće moći da dobije izvod iz MKR, biće uskraćeno za brojna prava i ostaće pravno nevidljivo.

Izmenom ovih akata, koja spada u ingerencije ministra nadležnog za poslove uprave, ne samo da bi se ispunila preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda, već bi se istovremeno uspostavilo poštovanje načela zakonitosti pravnih akata, koje nalaže da akti niže pravne snage moraju biti u saglasnosti sa hijerarhijski višim aktima. Naime, Ustav Republike Srbije, Porodični zakon i ratifikovane međunarodne konvencije garantuju svakom detetu pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime, i to odmah nakon rođenja.

Osim Saveta za ljudska prava UN, na ovaj problem ukazale su i druge međunarodne organizacije i ugovorna tela (Zaključna zapažanja Komiteta za prava deteta u vezi sa Drugim i trećim periodičnim izveštajem Republike Srbije; Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2017-18). Pored toga, Srbija se obavezala da će ispuniti UN Ciljeve održivog razvoja, a jedan od ciljeva (16.9) jeste i to da se za sve obezbedi zakonski identitet, uključujući upis u matične knjige prilikom rođenja.

Da situacija u Srbiji u pogledu realizacija prava na upis u matičnu knjigu rođenih nije zadovoljavajuća, pokazuje i Indeks apatridije, koji pruža uvid u to na koji način različite države u Evropi štite osobe bez državljanstva i šta čine da bi sprečile i smanjile pojavu apatridije. Iako je u pogledu određenih pitanja Srbija u Indeksu apatridije dobro ocenjena, lošu ocenu je dobila u vezi sa ostvarivanjem prava na blagovremeni upis dece u matične knjige i u vezi sa sprečavanjem apatridije među licima rođenim u Srbiji.

Osim Ministarstvu državne uprava i lokalne samouprave, Praxis se u vezi sa ovim problemom obratio apelom i Zaštitniku građana da u domenu svoje nadležnosti doprinese uklanjanja navedenih pravnih prepreka.