Ustavni sud je 11. marta 2013. godine doneo odluku kojom se odbacuje inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi članova 6, 23, 25, 26, 45, 50, i 89 Zakona o matičnim knjigama i nesaglasnosti sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Naime, u julu 2011. godine, Centar za unapređivanje pravnih studija i Praxis su Ustavnom sudu Srbije podneli inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o matičnim knjigama – odredbi koje se odnose na naknadni upis u matičnu knjigu rođenih, smatrajući da su osporenim odrebama pravno nevidljiva lica romske nacionalnosti stavljena u neravnopravan položaj i da su za naknadni upis postavljeni uslovi za koje se unapred zna da ih brojni pripadnici romske populacije ne mogu ispuniti. Stoga je ukazano na to da odredbe Zakona o matičnim knjigama kojima se reguliše postupak naknadnog upisa činjenice rođenja predstavljaju posrednu diskriminaciju i traženo je da se utvrdi da pomenute odredbe nisu u sladu sa čl. 21. Ustava koji zabranjuje svaku diskriminaciju i garantuje svima jednaku zakonsku zaštitu.

Ustavni sud je ocenio da nema osnova za pokretanje postupka i inicijativu je odbacio kao neprihvatljivu. Argumentacija obrazloženja odluke Ustavnog suda zasniva se na tome da se nemogućnost faktičke primene zakonom propisanih pravila na određene kategorije lica, koje usled postojećih životnih okolnosti nisu u mogućnosti da pruže podatke neophodne za upis u matičnu knjigu rođenih, ne bi mogla otkloniti prestankom važenja osporenih odredbi Zakona o matičnim knjigama na osnovu odluke Ustavnog suda, jer bi donošenjem takve odluke nastala pravna praznina. Umesto toga, sud je istakao da je „(o)tklanjanje (...) problema tzv. „pravno nevidljivih lica“, prema shvatanju suda, pravno (...) moguće jedino propisivanjem posebnih zakonskih pravila za ove kategorije lica čime bi se u pravnom poretku Republike Srbije otklonila svaka zakonska i pravna mogućnost njihove posredne diskriminacije.“ U obrazloženju odluke se, potom, ističe da je zakonodavac to u međuvremenu i učinio i da je, uviđajući probleme pravno nevidljivih lica, usvojio Zakon o dopunama Zakona o vanparničnom postupku (31. avgusta 2012. godine) i propisao posebna pravila za utvrđivanje vremena i mesta rođenja osoba koje ne mogu da se upišu u matičnu knjigu rođenih na osnovu zakona koji uređuje vođenje matičnih knjiga. Budući da je u vreme donošenja odluke Ustavnog suda povodom inicijative pomenuti propis već bio usvojen, sud se nije dalje upuštao u ocenu režima naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih koji je postojao pre usvajanja Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, niti u ocenu usklađenosti tog režima sa članom 21. Ustava.

Ipak, za razliku od organa kojima su se podnosioci inicijative obraćali pre pokretanja postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud je posebnu pažnju posvetio faktičkoj nejednakosti, odnosno nemogućnosti da se zakoni koji su isti za sve faktički primene na određene kategorije lica. Iako je našao da rešavanje problema pravno nevidljivih lica izlazi iz okvira njegove nadležnosti, sud jeste prepoznao njihove probleme i potrebu propisivanja posebnih pravila kako bi se ti problemi rešili. Najzad, obrazlažući „opravdanost potrebe utvrđivanja posebnog načina ostvarivanja pre svega statusnih prava tzv. „pravno nevidljivih lica““, Sud je ukazao na slučaj „izbrisanih“ i na presudu Velikog veća Evrposkog suda za ljudska prava u predmetu Kurić protiv Slovenije kojom su utvrđene povrede čl. 8., čl. 13. i čl. 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima zbog teškoća koja su ova lica trpela usled nemogućnosti da regulišu statusna pitanja nakon brisanja iz Registra stalnog boravka slovenačnih građana.

Preuzmite dokument: Inicijativa za pokretanje postupka ustavnosti i Odluka Ustavnog suda