Početkom januara temperatura u Beogradu je padala i do 15 stepeni ispod nule. Po procenama Komesarijata za izbeglice i migracije, početkom meseca je oko 2000 ljudi spavalo na otvorenom u Beogradu, na parkinzima i u napuštenim magacinima (barakama) u blizini Beogradske autobuske stanice.

Oko 500 izbeglica i migranata je iz baraka premešteno u Obrenovac, od čega 200 nepraćene i razdvojene dece. Sredinom meseca, MSF je podigao 5 šatora, sa krevetima i grejanjem za privremeno noćenje potencijalnih maloletnika bez pratnje, kao i za izbeglice i migrante sa zdravstvenim problemima. Smeštajni kapaciteti su još uvek nedovoljni da zadovolje potrebe svih. Madjarska je dodatno smanjila broj ljudi koje dnevno prima na svoju teritoriju i u azilni postupak sa 20 na 10 ljudi radnim danima. 

Praxis je u januaru nastavio sa radom na terenu i  pravovremeno informisao 382 novopridošle izbeglice i migranta (259 odraslih i 123 dece) u Beogradu, što je manje nego u prethodnom periodu usled loših vremenskih uslova.

Za više informacija, videti  ovde.

Humanitarna situacija u Beogradu je krajem decembra 2016. godine, bila prilično alarmantna, sa skoro 2000 ljudi koji spavaju na otvorenom na temperaturama ispod nule. Većina ih je spavala u barakama/magacinima iza Beogradske autobuske stanice u vrlo lošim uslovima, bez vode, toaleta, grejanja, u objektima zagušljivim od vatri koje su izbeglice palile da bi se ugrejale. Prema proračunu Paxisovog tima, dnevno je bilo prosečno oko 150 ljudi koji spavaju na otvorenom, na parkinzima, bez ikakvog skloništa. Procenjeno je da su trećina ovih ljudi nepraćeni i razdvojeni maloletnici. 

Sa novopridošlima, kapaciteti skoro svih azilnih i prihvatnih centara su Srbiji su popunjeni ili preopterećeni. 

Praxis je tokom decembra pravovremeno i adekvatno informisao i/ili uputio 1124 novopridošlih izbeglica i migranata (656 odraslih i 468 dece) u Beogradu. Manji broj novopridošlih nego u prethodnom periodu je posledica lošijih vremenskih uslova i temperatura ispod nule. 

Za više informacija, videti ovde. 

Početkom februara 2017. godine, posetili su nas predstavnici/e Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore i Centar za Romske Inicijative radi razmene iskustava o mehanizmima prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova. 

Poseta Praxisu deo je studijske posete Beogradu, koju je organizovao Centar za romske inicijative u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Crne Gore, kao deo projekta „Koordinisanim delovanjem do suzbijanja nasilja i dečjih brakova u romskoj i egipćanskoj zajednici” koji se sprovodi u saradnji sa predstavništvom UNICEF-a u Crnoj Gori i uz finansijsku podršku EU. Ovaj program je deo višegodišnje regionalne inicijative koja za cilj ima unapređenje zaštite dece od nasilja i socijalnu inkluziju dece sa smetnjama u razvoju, koju sprovode UNICEF, European Disability Forum - EDF, EU, i vlada sedam zemalja u procesu pridruživanja EU.

Cilj studijske posete bio je razmena znanja i iskustava u vezi sa dečjim, ranim i prinudnim brakovima za potrebe izrade „Smernica za postupanje i procesuiranje slučajeva prinudnih brakova u romskim i egipćanskim zajednicama za potrebe policije, centara za socijalni rad, škola, sudova i domova zdravlja" u Crnoj Gori. 

Za razliku od Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, koje je pokazalo spremnost da reaguje na pojavu dečjih, ranih i prinudnih brakova, u Srbiji je i dalje primetno odsustvo institucionalne volje da se odgovorno bavi ovim problemom. 

Početkom februara 2017. godine, posetili su nas predstavnici/e Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore i Centar za Romske Inicijative radi razmene iskustava o mehanizmima prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova. 

Poseta Praxisu deo je studijske posete Beogradu, koju je organizovao Centar za romske inicijative u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Crne Gore, kao deo projekta „Koordinisanim delovanjem do suzbijanja nasilja i dečjih brakova u romskoj i egipćanskoj zajednici” koji se sprovodi u saradnji sa predstavništvom UNICEF-a u Crnoj Gori i uz finansijsku podršku EU. Ovaj program je deo višegodišnje regionalne inicijative koja za cilj ima unapređenje zaštite dece od nasilja i socijalnu inkluziju dece sa smetnjama u razvoju, koju sprovode UNICEF, European Disability Forum - EDF, EU, i vlada sedam zemalja u procesu pridruživanja EU.

Cilj studijske posete bio je razmena znanja i iskustava u vezi sa dečjim, ranim i prinudnim brakovima za potrebe izrade „Smernica za postupanje i procesuiranje slučajeva prinudnih brakova u romskim i egipćanskim zajednicama za potrebe policije, centara za socijalni rad, škola, sudova i domova zdravlja" u Crnoj Gori. 

Za razliku od Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, koje je pokazalo spremnost da reaguje na pojavu dečjih, ranih i prinudnih brakova, u Srbiji je i dalje primetno odsustvo institucionalne volje da se odgovorno bavi ovim problemom. 

Početkom novembra, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je poslalo otvoreno pismo međunarodnim humanitarnim i nevladinim organizacijama, navodeći da je neprihvatljivo da organizacije dele hranu, odeću i obuću u centru grada, ili ohrabruju migrante da borave van prihvatnih i azilnih centara, naročito na teritoriji Beograde. 

Humanitarna situacija u Beogradu zabrinjava više nego ikada, sa više od 1000 izbeglica i migranata koji spavaju na otvorenom u parkovima i barakama iza autobuske stanice u centru Beograda, od kojih je nekoliko stotina nepraćene dece, koja žive u ekstremno nehigijenskim uslovima, bez skoro ikakve pomoći. Pored toga, Mađarska je smanjila broj i sada prima samo radnim danima i to 20 ljudi dnevno. Istovremeno, smeštajni kapaciteti azilnih i prihvatnih centara u Srbiji su skoro puni, uključujući i kapacitete prepunog azilnog centa u Krnjači.

Praxis je u voom periodu pravovremeno i adekvatno informisao ukupno 2722 novopridošlih izbeglica i migranta (1345 odraslih i 927 dece). 

Za više informacija, videti  ovde.

Broj izbeglica i migranata svakodnevno prisutnih u parkovima pored Beogradske autobuske stanice se popeo na skoro 1.300 ljudi u novembru, u poređenju sa oko 600 sredinom septembra. Skoro svi azilni i prihvatni centri su puni, uključujući i Krnjaču, a oko 1000 izbeglica i migranata spavalo je na otvorenom u Beogradu sredinom novembra, dok ih je sredinom septembra bilo oko 300.  Higijenski uslovi u starim barakama, napuštenim kućama i drugim prostorima gde izbeglice spavaju su alarmantni, sa povećanim brojem zaraženih šugom i telesnim vašima. Pored toga, na terenu je evidentan je nedostatak jakni, obuće, ćebadi i itd., posebno za muškarce.

Praxis je nastavio da prati pristup pravima i kršenje prava izbeglica i migranata na terenu, pruža izbeglicama i migrantima u Beogradu informacije o pravnim opcijama i dostupnim uslugama, identifikuje ranjive slučajeve, pomaže im ili ih upućuje na druge organizacije za ciljanu pomoć. Praxis je takođe vodio izbeglice da izraze nameru da zatraže azil u PS Savska i pomagao im pri prijemu za registraciju. Nedoslednosti pri registarciji se nastavljaju, pristup azilu je često otežan, zaštita nepraćene i razdvojene dece i dalje predstavlja najveći izazov, dok izbeglice nastavljaju da izveštavaju o maltretiranju duž rute, od strane vlasti ali i građana.

Za više informacija, videti ovde.

Praxis je 15. avgusta 2016. godine, počeo sa sprovođenjem projekta „Praćenje zaštite i pružanje pomoći i informacija izbeglicama i tražiocima azila u Beogradu“, finansiranog od strane Save the Children International u Srbiji. Vratili smo se na teren u Beogradu 22. avgusta 2016., pružajući informacije izbeglicama u Beogradu, prateći zaštitu, identifikujući ranjive slučajeve i upućujući ih na druge organizacije za ciljanu pomoć. 

Tokom avgusta, Praxis je razgovarao sa  2396 novopridošlih izbeglica, pravovremeno i adekvatno ih informišući. Od ovog broja 1284 ljudi,  skoro 54% svih informisanih izbeglica, su bili iz Avganistana (701 odraslih i 583 dece), sa porastom novopridošlih porodica iz Avganistana. Ukupno je bilo 299 korisnika iz Sirije (12.5%), 134 iz Iraka (5.6%), 167 iz Pakistana (skoro 7%), dok je 135 korisnika (5.6%) bilo iz drugih zemalja. Praxis je pružio informacije u slučaju 120 nepraćene i razdvojene dece, a od tog broja 84% su bili iz Avganistana. U tom periodu, Praxis je identifikovao 618 ranjivih slučajeva, koje je uputio na druge organizacije za ciljanu pomoć, mahom za hranu, odeću i obuću, smeštaj, prevoz, medicinsku pomoć, registraciju, pravnu pomoć, pomoć u dobrovoljnom povratku, prateći dalje te slučajeve ukoliko je to bilo moguće. 

Za više informacija, videti ovde.

Tokom jula meseca, došlo je nekoliko značajnih promena u izbegličkoj krizi koje su doprinele pogoršanja uslova u Beogradu i šire. U Mađarskoj se od 5. jula dozvoljavaju vraćanja tražioca azila koji se presretnu na teritoriji u okviru od 8km od mađarske granice, lišavajući ih tako prava na traženje azila kao i na međunarodnu zaštitu, što je u suprotnosti sa međuanrodnoim pravom. 

Vlada Srbije je rasporedila vojno-policijske timove duž granica sa Makedonijom i Bugarskom, što je Vlada najavila kao meru u borbi protiv ilegalnih ulazaka migranata na srpsku teritoriju i kao borbu protiv krijumčarenja i trgovine ljudima. To je dovelo do značajno većeg broja vraćanja iz Mađarske u odnosu na jun, odnosno di značajnog rasta vraćanja iz Srbije u Bugarsku i Makedoniju. Pored toga, Komesarijat za izbeglice i migracije (KIRS) je počeo sa premeštanjem izbeglica iz azilnog centra Krnjača i beogradskih parkova u druge pomoćne montažne objekte za izbeglice, a otvoren je i azilni centar Bogovađa za tražioce azila. Azilni centar Krnjača se međutim vratio prethodnoj politici prihvata samo onih tražioca azila koji su pri registraciji upućeni baš u taj azilni centar, time ostavljajući centar delimično popunjenim, dok u proseku oko 500 ljudi spava na otvorenom u centru Beograda svake noći.  Ustanovljen je i sistem lista za čekanja na legalan ulazak u Mađarsku kroz tranzitne zone na Horgošu i Kelebiji, za tržioce azila koji se nalaze po centrima u Srbiji. 

U julu, NRC-Praxis je informisao 2.852 izbeglice i migranta.

Za više informacija, videti ovde.