Pre deset godina u Srbiji je živelo na hiljade ljudi koji nisu bili upisani u matičnu knjigu rođenih (MKR). Ovi građani zbog toga nisu mogli da izvade ličnu kartu ili bilo koji drugi lični dokument, pa im je bio onemogućen pristup najvećem broju prava. Problem neposedovanja ličnih dokumenata u najvećoj meri pogađao je – kao što i danas pogađa ‒ romsku populaciju: osobe koje nisu upisane u MKR gotovo isključivo su pripadnici romske nacionalne manjine.  

Ipak, nakon višegodišnjeg upornog javnog zagovaranja za rešavanje ovog problema, pre svega UNHCR-a i Praxisa, i ukazivanja nadležnim organima na neodrživu situaciju, što je bilo praćeno i brojnim preporukama međunarodnih tela, 2012. godine najzad je učinjen korak koji će imati ključnu ulogu u borbi protiv apatridije u Srbiji. Naime, Zakon o vanparničnom postupku dopunjen je odredbama koje su u pravni sistem Srbije uvele novu vrstu postupka – postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, koji je doneo rešenje za osobe koje nisu upisane u MKR, a pravo na upis ne mogu da ostvare u postupku pred matičnim službama. Zahvaljujući ovom postupku, u narednim godinama, stotine, pa i hiljade ljudi, uspelo je da se upiše u MKR i prvi put u životu dobije lične dokumente, a potom da ostvari i druga prava: da upiše decu u MKR, ostvari pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, stekne mogućnost da se školuje, zaposli, putuje, položi vozački ispit.

Izveštaj objavljujemo deset godina nakon što je ustanovljen postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, sa željom da prikažemo koliko je važno bilo da se takav postupak uspostavi, da sagledamo kakve je efekte imao na smanjenje broja ljudi koji nemaju lične dokumente, ali i da ukažemo na probleme koji su pratili njegovu primenu.

Izveštaj donosi osvrt na stanje koje je postojalo pre donošenja Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, osnovna pravila postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, ali i ukazuje na određene nepravilnosti i probleme koji se najčešće javljaju u toku postupaka, kao i na okolnosti koje ometaju njegovu primenu, da bi na kraju, uz prezentovanje dostupnih statističkih podataka, ponudio ocenu značaja ovog postupka.

Postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, iako je i do sada izuzetno mnogo doprineo smanjivanju broja lica bez dokumenata, i dalje ispunjava svoju svrhu i za veliki broj građana predstavlja put do upisa u MKR, koji otvara mogućnost ostvarivanja i drugih prava. Zbog toga je važno da se osigura zakonito postupanje i da se otklone prepreke koje ugrožavaju njegovu primenu.

Izveštaj „Deset godina sprovođenja postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja” možete preuzeti OVDE.

Predstavljamo Vam pregled nekih od mnogobrojnih slučajeva sa kojima se Praxis susretao i na kojima je radio u poslednjih nekoliko godina, a koji se odnose na nemogućnost dece da se upišu u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, usled nedostatka dokumenata za roditelje.

Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja i svako dete od rođenja ima pravo na lično ime i na državljanstvo. Ova prava garantuju i ratifikovane međunarodne konvencije i naš Ustav i Porodični zakon.

Međutim, u Srbiji se kontinuirano rađaju deca koja ne mogu da se upišu u matične knjige odmah po rođenju. Razlog tome leži u dva podzakonska akta koji regulišu postupak prijave rođenja, kojima je propisano da se podaci o roditeljima u matičnu knjigu rođenih (MKR) upisuju na osnovu njihovih izvoda iz matičnih knjiga i ličnih karata. Rukovodeći se tim podzakonskim aktima, a ne ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim propisima više pravne snage, ujedno i zanemarujući načelo da najbolji interes deteta uvek mora biti na prvom mestu - matične službe odbijaju da decu čije majke nemaju lične dokumente nakon rođenja upišu u MKR.

Brojna međunarodna tela godinama takođe ističu da je situacija u pogledu upisa u MKR neprihvatljiva i da je potrebno omogućiti upis u MKR svakog deteta odmah po rođenju, bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente, ali Srbija je do sada ignorisala ove međunarodne preporuke.

Imajući u vidu težak položaj u kome se nalaze osobe koje nisu upisane u matične knjige, cilj ovog pregleda je da još jednom javnosti i donosiocima odluka ukaže na učestalost i ozbiljnost ovog problema, na brojne nepravilnosti u radu nadležnih institucija, kao i na neophodnost hitnog rešavanja ovog problema, kako bi se deci u riziku od apatridije omogućio blagovremeni upis u MKR i pristup osnovnim ljudskim pravima.

Dokument možete preuzeti OVDE.

U okviru aktivnosti društvenog uključivanja za devojčice i žene iz Leskovca organizovan je izlet i obilazak Vranja, Vranjske Banje i Bujanovca. 23 učesnice ove ekskurzije, u Vranju su prvo posetile naselje Gornja čaršija gde su obišle spomenik poznatom trubaču Bakiji Bakiću, koji je proneo slavu vranjske trube širom sveta. Učesnice su zatim posetile Pašin konak, jedno od najstarijih zdanja u Vranju gde je danas smešten Narodni muzej.

Nakon razgledanja grada, Starog Vranja, Muzej-kuće književnika Borisava Stankovića, Vranjske Banje, i obilaska izletišta “Pržar”, grupa se zaputila u Bujanovac gde je nastavljeno sa druženjem i obilascima kulturne baštine. Mnoga od ovih mesta i znamenitosti učesnice su videle i obišle prvi put, ne skrivajući zadovoljstvo brojnim utiscima koje su ponele sa ovog izleta.

Posebnu zahvalnost za realizaciju ovog događaja dugujemo organizaciji ROSA i našoj saradnici Lauri Saitović.

Ova aktivnost socijalne inkluzije realizovana je u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“.