Jelena je od malena bila fascinirana kulturama Dalekog Istoka. Ta ljubav provejava i danas u njenim interesovanjima, vidi se u njenom stilu oblačenja. Isprva, pažnju ove devojčice, rođene u Tovariševu nadomak Bačke Palanke, privukle su razne K-pop grupe sa svojim koreografijama. Već u četvrtom razredu osnovne škole, sama je osmislila nastup povodom kraja školske godine i učila drugare iz razreda plesnim koracima za školsku predstavu. Nakon muzike Dalekog Istoka, počela je da čita manga stripove. Ubrzo su se i njeni snovi proširili na stvaranje animacija i video igrica, pisanje kodova i programiranje. Ova interesovanja su je vodila prilikom izbora srednje škole.

Jelena sada ima 16 godina i pohađa drugi razred Tehničke škole "9. maj" u Bačkoj Palanci, smer za elektrotehničara informacionih tehnologija. Zanimaju je humani roboti i veštačka inteligencija.

„Svet sve više ide ka tehnologiji, mislim da će biti traženi poslovi iz moje buduće struke. Kada završim ovu školu imaću više opcija.“

Jelena je pohađala radionice koje je su organizovane na projektu „Prevencija i eliminacija dečjih brakova i ekonomsko osnaživanje Romkinja na lokalnom nivou u Srbiji". Neke od tih radionica odnosile su se na značaj i važnost obrazovanja, kao i slobodu izbora i donošenja odluka.

„Obrazovanje je za mene spremanje za budući posao, ali i spremanje za život. Neophodno je da se obrazujemo kako bismo mogli da imamo određenja znanja za posao kojim želimo da se bavimo. Ali, ne samo za posao, već i za brojne druge aspekte života.“

Jelena već obilazi sajmove obrazovanja na kojima se predstavljaju fakulteti i univerziteti. Bila je malo razočarana jer u ponudi za nastavak školovanja nije bilo ništa vezano za veštačku inteligenciju na fakultetima. Najbliže onome o čemu je maštala su mehatronika i robotika za poljoprivredne mašine, međutim to nije baš ono o čemu mašta. Priznaje da ju je od svih oblasti predstavljenih na ovim sajmovima najviše zaintrigirala forenzika. Jeleni veoma dobro idu i društvene nauke, tečno govori engleski jezik, i svakako, pred njom je još dovoljno vremena da odluči šta će studirati nakon srednje škole.

„Uvek sam imala podršku, za svoje odluke. Mama mi je najviše pomagala, i tokom ranijeg obrazovanja i sada, pomaže mi i omogućava da bolje učim.“

Jelenina majka, Sonja se nadovezuje: „Jelena je baš dobro dete. Koliko sam u mogućnosti, pomažem joj oko osnovnih predmeta.“

„Volim svoju decu i želim im sve najbolje. Imam svoje greške iz ranijeg života, ali iz toga je najbolje da se izvuku pouke, kako se greške ne bi ponavljale. Mi imamo otvoren odnos, pričamo o svemu. Bitno mi je da moja deca ne napuste školovanje. Ja sam napustila gimnaziju u 4 razredu. Bilo je tu dosta spoticanja. Zato kažem, deca su mi prioritet, samo da one završe školovanje. Pokušavam na sve načine da svojoj deci budem podrška. I njoj i mlađoj devojčici koja ima 6 godina a već zna da čita, piše na latinici i ćirilici, računa.. One su moja snaga.“- ponosno ističe Sonja.

„Vaspitanje je ono što bi roditelj trebalo da pruži deci. Trudim se, koliko god mogu, da guram napred svoju decu, a kad roditelj tu više ne može lično, postoje i drugi načini da se deci pruži podrška. Uvek nađemo neko rešenje.“

Sonja je završila obuku za knjigovođu. Ove obuke organizovane su, sa ciljem ekonomskog osnaživanja dugoročno nezaposlenih žene iz Romske zajednice, u okviru istog projekta kao i radionice koje je njena ćerka pohađala.

„Radila sam ranije u trgovini i nakon toga u raznim firmama kao običan operater. Ne radim duže od godinu dana. Nadam se da ću nakon obuke imati veće šanse da se negde zaposlim. Obuke su bile korisne i zanimljive, naučila sam dosta o knjigovodstvu, računima i proknjižavanjima, obračunu PDV-a, finansijama. Sa ovim sertifikatom o završenoj obuci imaću mnogo više opcija za zaposlenje nego do sada.“

„Jedna drugoj smo podrška. Mi smo tim“- zaključuje Jelena.

Navijamo za ovaj tim iz malog Tovariševa na njegovom putu do uspeha. Pobednički tim.