Valentina već ima iskustvo u radu u ugostiteljskoj industriji. Radila je prethodno kao sobarica u jednom hotelu u Bujanovačkoj banji, ali je to bio sezonski posao, i, nakon završetka sezone, morala je da nađe drugi posao kako bi doprinela izdržavanju svoje porodice.

Iako je već imala neko iskustvo, na trening na temu prilika u ugostiteljskoj industriji se prijavila kako bi proširila svoje znanje o hotelijerstvu, i dobila priliku da se dodatno usavrši. Ističe i da je deo treninga o radnom pravu bio izuzetno značajan za nju. „Naučila sam dosta, i o radnom pravu i diskriminaciji, i osećam se samostalnije, osnaženije i razmišljam o poslu i svojoj ulozi drugačije“.

Već na treningu, Valentina je pokazala značajno interesovanje za teme koje su obrađivane i želju da dodatno nauči, te se, stoga, prijavila i za stručnu praksu u hotelu „Royal Putnik“ u Vranju. „Sa prakse nosim jako lepe utiske, svi su bili jako kolegijalni, kao jedna porodica su,“ navodi Valentina. Dodaje da u hotelu očekuju da budeš pendantan i vredan, a da, ako imaš neki problem sa gostima ili bilo kakav drugi, da nema razloga za strah, da menadžmentu možeš da se obratiš i da se sve brzo i efikasno rešava.

S obzirom da je ovaj hotel jedan od najboljih u Vranju, Valentina ističe da bi u takvim uslovima volela da radi. Praksa u hotelu joj je omogućila da upozna funkcionisanje sistema, da se obučava u prestižnom hotelu, i da vidi kakve prilike postoje na tržištu i da tome teži.

Nakon prakse, Valentina je dobila dodatnu podršku da završi napredni kurs za sobaricu, koji je, kako navodi, traženiji i plaćeniji, i nada se, kada se bude ukazala prilika, da će se ponovo zaposliti u ovoj industriji i tu ostati.

Njena ambicija se tu ne završava, i navodi da je motiviše želja da stekne veće iskustvo i da, nakon nekog vremena na poziciji sobarice, može da postane i nadzornica.

Poručuje da bi svi mladi trebalo da iskoriste sve prilike koje se nude, da budu strpljivi, da nadograđuju svoje znanje, i veruje da će se prava prilika ukazati.

Trening, stručna praksa i dodatne obuke su sprovedene u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.

Kada se prijavila na trening na temu zapošljavanja u ugostiteljskoj industriji, Andrijana je već imala izvesno iskustvo u ovoj oblasti. Radila je u piceriji, pa u restoranu, na poziciji kuvara i pomoćnog kuvara. U okviru ugostiteljske industrije, kulinarstvo je oblast prema kojoj gaji posebnu strast.

Aktivna, odgovorna i energična, sa ambicijom da nauči više i da se stalno usavršava, Andrijana se prijavila na trodnevni trening koji je Praxis organizovao u Vranju, živahnom gradu na samom jugu Srbije, poznatom i po kulinarskim specijalitetima. U okviru treninga, polaznici su imali priliku da se upoznaju sa osnovnim pitanjima važnim za rad u oblasti ugostiteljstva, kao i važećom regulativom u oblasti rada i zapošljavanja.

„U okviru treninga, puno mi je značio deo o radnim pravima i naučila sam mnogo o pravima koje imam. Prethodni posao sam napustila jer nam vlasnik ugostiteljskog objekta nije isplatio dve plate, a pre toga sam u drugom objektu neko vreme radila neprijavljena. Mislim da sada znam više o radnim pravima da mogu da se zaštitim od sličnih poslodavaca.“ Ona takođe navodi da je motiv za prijavu na trening bila i mogućnost daljeg usavršavanja i napredovanja.

Nakon završenog treninga, Andrijana se prijavila za stručnu praksu koja je organizovana u hotelu „Royal Putnik“ u Vranju, novom, modernom objektu, sa profesionalnim osobljem i uslugom, čiji su kapaciteti konstantno popunjeni. Menadžment hotela je iskazao volju i spremnost da organizuje praksu za mlade Rome i Romkinje, imajući u vidu i činjenicu da postoji konstantna potreba za dobrim i kvalifikovanim radnicima u ugostiteljskoj industriji. U okviru stručne prakse, Andrijana je imala priliku da prođe kroz različite sektora hotela, od recepcije, domaćinstva, kuhinje, i da se bliže upozna sa dinamikom rada hotela.

„U hotelu smo prošli sve, ali najveći utisak mi je kuhinja, naravno. Puno mi znači što sam mogla da vidim i učestvujem u radu, i posebno bih da istaknem timski rad zaposlenih. Brzina i organizacija rada u kuhinji je nešto što je na mene ostavilo poseban utisak. Kada je velika narudžbina, velika je i odgovornost i mora da se zna gde se šta nalazi i kako funkcioniše. Pored toga, imala sam prilike da gledam kako se prave razna jela, što je bilo dodatno iskustvo za mene.“ Dodaje da je prezadovoljna iskustvom od početka do kraja prakse.

S obzirom na svoju posvećenost i vredan rad, Andrijana je, nakon stručne prakse, izabrana i da dobije dodatnu stipendiju u vidu plaćene dodatne specifične obuke. U skladu sa svojim interesovanjima, ona je odabrala kurs za kuvara. I pored iskustva koje je imala, smatra da je dodatnom obukom unapredila svoje kulinarsko znanje. „Znači mi puno, jer nije isto kada se prijaviš za posao bez iskustva i bez ikakve obuke. Kada nešto naučiš i prođeš, to je veoma značajno za dalju karijeru i mogućnost zaposlenja. Svi traže predznanje, brzinu, odgovornost.“

Andrijana je ostavila odličan utisak i na menadžment hotela koji je pratio njenu stručnu praksu i koji je pohvalio njen angažman i odgovornost prema poslu. Ona trenutno radi u restoranu brze hrane, ali se nada da će, nakon otvaranja novog hotela u centru Vranja, za nju biti prilike da napreduje i u hotelu pronađe zaposlenje. Tu ili u nekom drugom značajnijem ugostiteljskom objektu. Nadamo se da će joj preporuke nakon obavljene stručne prakse i dodatne obuke za kuvara pomoći da ostvari svoje ambicije.

„Iako sam i ja bila možda malo skeptična u početku, preporučila bih i drugima, posebno mladima, da iskoriste ovakve prilike kada im se pružaju,“ navodi Andrijana za kraj.

Trening, stručna praksa i dodatne obuke su sprovedene u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.

Aleksandar je student 4. godine osnovnih akademskih studija na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji. Tokom studiranja stekao je značajno iskustvo tokom pohađanja stručne prakse u nekoliko hotela i jednoj turističkoj agenciji u Srbiji. Pa ipak, prijavio se na trening o prilikama u ugostiteljskoj industriji, a potom i na stručnu praksu u hotelu „Zelengora“ u Kragujevcu kako bi stekao novo radno iskustvo.

„Prijavio sam se na trening zbog više faktora: sticanja novog radnog iskustva, unapređenja sopstvenih sposobnosti u oblasti ugostiteljstva-hotelijerstva kao i proširenja poslovnog okruženja, sticanje novih kontakata u sektoru hotelijerstva,“ navodi Aleksandar. Dodaje da je trening bio organizovan i protekao u odličnoj atmosferi, da je celokupan utisak jako dobar i da je svaki deo treninga podsticao diskusiju. „Očekivao sam da steknem nove veštine, iskustvo, upoznam nove ljude kao i da unapredim svoja znanja u oblasti hotelskog menadžmenta,“ navodi Aleksandar.

Hotel „Zelengora“, u kom je održan trening a potom i stručna praksa, smešten je u samom centru Kragujevca, grada u centralnoj Srbiji i, nekada davno, u 19. veku, prestonice Srbije. Hotel je smešten u zgradi koja predstavlja jednu od arhitektonskih tekovina ovog grada iz nekih prošlih vremena. Iako nije nov hotel, i relativno malih kapaciteta, hotel je posećen od ranog jutra i predstavlja početnu stanicu lokalnom stanovništvu, bilo da su to građani koji su krenuli na posao pa svratili na jutarnju kafu ili penzioneri koji ovde počinju dan sa prijateljima uz doručak.

Ono što je Aleksandar očekivao jeste da, kroz stažiranje, baš ovde unapredi sopstvene veštine u praksi, izvan okvira teorije, u svom gradu. Navodi da mu se najviše dopao odnos kolega sa recepcije, ali hvali i ostale kolege iz drugih sektora, i navodi da je stažiranje proteklo veoma dobro u lepoj atmosferi.

Pored stečenog iskustva i uspostavljenih kontakata u hotelu, Aleksandar navodi i da mu je finansijska podrška tokom stažiranja veoma značila kao sredstvo na putu završetka studija. Nakon prakse, dobio je priliku da pohađa i dodatnu obuku po svom izboru, koja je pokrivena projektom, i on je odabrao da to bude kurs jezika. „Kursevi su jako dobra prilika da dodatno napredujemo i otvorimo nova poglavlja na profesionalnom nivou“.

Sagledavajući sve aktivnosti na kojima je učestovao u projektu, od treninga, preko stažiranja u hotelu, do dodatnih obuka, Aleksandar navodi da je ovo bio jako bitan korak u njegovom usavršavanju na profesionalnom planu. „Svako radno iskustvo je samo još jedna dodatna stavka u radnoj biografiji koja vrednuje moje kvalitete i dodatno utiče na moju poziciju kao radnika u sektoru ugostiteljstva,“ navodi on.

Iako je ranije bilo nekih ponuda i naznaka da bi mogao da dobije zaposlenje, Aleksandar izgleda jasno zna u kom pravcu želi da se njegova karijera razvija, u skladu sa obrazovanjem. „Moja želja je da, uprkos svojim godinama i nedovoljnom iskustvu, radim kao pomoćnik top menadžera ili na poziciji top menadžera u hotelijerstvu ili turizmu i shodno tome ću nastojati da unapredim svoja znanja i profesionalnost podignem na još veći nivo, steknem još veće radno iskustvo i uz pomoć kurseva koji su nam dostupni dodatno podignem svoje kvalitete kao radnik u ugostiteljstvu na neki veći nivo.“

Za kraj, Aleksandar ima poruke i za sve mlade kojima se ukaže prilika za obuke ili usavršavanje: „Trebalo bi da koriste sve mogućnosti koje im se pružaju da postanu bolja, unapređenija verzija sebe na poslovnom planu. Samo na taj način mogu da očekuju da će biti ostvareni i uspešni u svom poslu. Da bi se uspelo, treba ozbiljno pristupiti i razmišljati na vreme o svojoj karijeri, a boljih prilika od ovakvih teško da će biti. Zato su obuke ovakvog tipa nagrada za polaznike, a za fondacije, nevladine organizacije i mentore još jedan ,,pečat” na njihov dugogodišnji uspeh koji ostvaruju iz godine u godinu znajući da su stvorili novu generaciju mladih i sposobnih ljudi za određene poslove.“

Trening, stručna praksa i dodatne obuke su sprovedene u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.

Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (EKRI) objavila je izveštaj o Srbiji, u okviru šestog ciklusa monitoringa.

Šesti krug izveštaja o državama usredsređuje se na tri teme zajedničke svim državama članicama: (1) Delotvorna ravnopravnost i pristup pravima, (2) Govor mržnje i nasilje motivisano mržnjom i (3) Integracija i inkluzija, kao i niz tema koje se odnose na te konkretne države.

U izveštaju se navodi da je, od usvajanja EKRI-jevog izveštaja petog ciklusa o Srbiji 22. marta 2017. godine, postignut napredak i razvijene su dobre prakse u brojnim oblastima.

Izveštaj navodi da, što se tiče integracije i inkluzije Roma, u izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije iz 2021. godine, segregacija predstavlja težak oblik diskriminacije. Postignut je napredak pohađanja predškolskih i školskih ustanova od strane romskih učenika. Pored toga, navodi se da je ostvaren značajan napredak u rešavanju problema nedostatka ličnih dokumenata za Rome.

Pa ipak, u izveštaju se navodi da neka pitanja i dalje izazivaju zabrinutost.

Ne postoje sveobuhvatni podaci o govoru mržnje, i smatra se da je stvarni broj slučajeva govora mržnje mnogo veći od onoga što se vidi u postojećoj statistici. Govor mržnje opstaje u političkom i drugom javnom diskursu, posebno na internetu, i cilja na različite grupe, kao što su Romi i druge etničke manjine, LGBTI zajednice i izbeglice/migranti.

EKRI preporučuje nadležnima da pojačaju napore u podsticanju javnih ličnosti, posebno visokih zvaničnika, političara i verskih vođa, da se sami uzdrže od upotrebe rasističkog govora i drugih oblika govora mržnje, da odlučno i odmah osude upotrebu takvog govora od strane drugih, da koriste alternativni govor i da promovišu razumevanje između grupa, uključujući izražavanje solidarnosti sa onima koji su na meti govora mržnje.

Što se tiče romske populacije, de facto segregacija u obrazovanju u relativnom je porastu, a stopa pohađanja i završavanja škole i dalje je daleko niža kod romske dece nego u opštoj populaciji učenika. Nadalje, stambena situacija Roma i dalje predstavlja problem zbog ozbiljnih nedostataka u primeni inače robusnog pravnog i političkog okvira.

U nalazima i preporukama, EKRI preporučuje da nadležni daju Poverenici za zaštitu ravnopravnosti prerogativ da sprovodi istrage u slučajevima diskriminacije ex officio i da, na zahtev, pribavlja dokaze i drugi materijal.

EKRI preporučuje da vlasti preduzmu odlučne mere da okončaju sve oblike de facto segregacije romske dece u školama, u skladu sa izmenama i dopunama anti-diskriminacionog zakona iz 2021.

Uzimajući u obzir veze između veće stope napuštanja školovanja među romskim devojčicama i dalje prisutnog fenomena ranih  brakova, EKRI je zabeležio radnje koje su nadležni preduzeli da okončaju dečje brakove, uključujući stvaranje, 2019. godine, Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova u Srbiji.

U vezi sa zapošljavanjem, EKRI preporučuje nadležnima da nastave sa svojom akcijom usmerenom ka većem broju visokokvalifikovanih Roma i da ojačaju napore da ponude stručne obuke niskog praga i aktivnosti na izgradnji veština kako bi se poboljšala zapošljivost niskokvalifikovanih Roma. Takve aktivnosti treba da stave poseban naglasak na specifične potrebe Romkinja.

Kada je u pitanju pristup dokumentima, EKRI je došao do saznanja da, u slučajevima kada roditelji ne poseduju ličnu kartu ili izvod iz matične knjige rođenih, nije bilo moguće upisati novorođenu decu po rođenju, što ih čini pravno nevidljivim i u opasnosti od apatridije. EKRI poziva nadležne da obezbede da roditelji sve dece rođene u Srbiji imaju pristup pravovremenoj registraciji rođenja. Dalje se navodi da nepravilnosti u postupku prijave prebivališta ipak postoje, uprkos postojanju zakonskih rešenja kao što je prijava na adresi centra za socijalni rad. Osim toga, licima koja već imaju prijavljeno prebivalište takva mogućnost je uskraćena, čak i u slučajevima kada u tom mestu prebivališta ne žive godinama, pa i decenijama. EKRI poziva nadležne da obezbede doslednu primenu propisa kojima se regulišu postupci za prijavljivanje prebivališta.

Prevod izveštaja na srpski jezik možete pogledati OVDE.

U maju 2024. godine Praxis je započeo sprovođenje projekta „A gde su mladi?“, u okviru Programa malih grantova projekta „Pokretači civilnog društva na Zapadnom Balkanu za reformisanu javnu upravu – WeBER 3.0“ koji je finansiran od strane Evropske unije, a sufinansiran od strane Austrijske razvojne agencije, a koji sprovodi Centar za evropske politike sa partnerskim organizacijama.

Projekat „A gde su mladi?“ sprovodiće se od 1.maja 2024. do 31. jula 2025. godine i ima za cilj da izradi i ponudi transparentan mehanizam konsultacija između jedinice lokalne samouprave (JLS) i mladih u Gradu Kraljevu u cilju izrade i implementacije lokalnih omladinskih politika koje izražavaju potrebe i težnje mladih.

U okviru projekta, sprovešće se kratko istraživanje o politikama i merama koje se odnose na mlade u Gradu Kraljevu, kako bi se prikupile informacije o uzrocima nepostojanja lokalnih politika i mera koje se odnose na mlade u ovoj JLS. Potom će se kroz konsultacije sa zajednicom, odnosno sastanke, fokus grupe, radionice, prikupljati informacije o potrebama i težnjama mladih u Gradu Kraljevu, o izazovima JLS u kreiranju mera za mlade, i raditi na razvoju mehanizama konsultacija između mladih i JLS.

Na osnovu ovih aktivnosti, uz aktivno učešće mladih biće izrađeno idejno rešenje i predložen model konsultacija lokalnim vlastima za veće uključivanje mladih, i biti otvorena diskusija na ovu temu, a koja bi mogla da služi kao osnova za izradu lokalnih politika koje nedostaju i kreiranje modela konsultacija sa građanima, na dobrobit i građana, ali i lokalne samouprave koja teži da bude transparentna i inkluzivna.

Istovremeno sa predstavljanjem modela konsultacija, zagovaraće se i za izradu Lokalnog akcionog plana za mlade, gde bi ponuđeni model konsultacija mogao da predstavlja polaznu osnovu u tom procesu.

Download: HERE