Praxis je podneo tužbu Višem sudu u Beogradu zbog diskriminacije u jednoj osnovnoj školi, jer direktorka odbija da upiše decu romske nacionalnosti. Naime, roditelji troje dece romske nacionalnosti želeli su da upišu svoju decu u navedenu školu, direktorka je omogućila upis dva starija deteta, ali je odbila upis najmlađeg deteta uz obrazloženje da za treće dete nema mesta, što nije bilo tačno. S obzirom na to da deca nisu mogla da pohađaju zajedno istu školu, roditelji su odlučili da iz navedene škole ispišu i dvoje starije dece, što je direktorki i bio cilj, kako tvrde svedoci.

Navedenu školu pohađa veoma mali broj dece romske nacionalnosti, dok je broj romske dece koja pohađaju školu koja se nalazi u neposrednoj blizini skoro deset puta veći. Obe škole se nalaze u blizini velikog romskog naselja. Takva situacija jasno ukazuje na diskriminaciju, za koju je odgovorna direktorka škole.

U vezi s tim, Praxis je pred Višim sudom u Beogradu pokrenuo parnični postupak protiv direktorke škole. Međutim, Viši sud je odbacio tužbu uz obrazloženje da je za vođenje postupka potreban pristanak oštećenih, jer se tužba odnosi na tačno određena lica, a ne na grupu neodređenih lica. Takvom odlukom sud je pogrešno primenio materijalno pravo i ignorisao stanovište Vrhovnog kasacionog suda koji je u ovakvim slučajevima već odlučivao.

Naime, tužba se odnosi na grupu lica i njena svrha je da zaštiti svu decu romske nacionalnosti, a ne samo dete kojem je upis u školu bio onemogućen, te Praxisu nije potrebno posebno ovlašćenje oštećenih. Ovo stanovište je potvrdio i Vrhovni kasacioni sud u svojoj odluci u slučaju kada je poverenica tužila McDonalds, jer je obezbeđenje ovog restorana u Novom Sadu sprečilo decu romske nacionalnosti da uđu u restoran. Naime, stav je Vrhovnog kasacionog suda da rešenja nižestepenih sudova kojima se ovakve tužbe odbacuju moraju biti ukinuta, jer tužba nije usmerena na utvrđenje diskriminacije određenog lica, u kom slučaju bi bilo neophodno pismeno punomoćje, već na diskriminaciju koja je izvršena prema određenoj grupi, tj. neodređenom broju lica – deci romske nacionalnosti.

Navedena odluka Višeg suda u Beogradu zasnovana je na pogrešnoj primeni Zakona o zabrani diskriminacije, zbog čega je izostalo i utvrđenje pravno relevantnih činjenica. Zbog takve prakse nadležnih sudova vođenje ionako malog broja parničnih postupaka za utvrđenje diskriminacije biva otežano, a Zakon o zabrani diskriminacije se adekvatno ne sprovodi, čime se dodatno otežava položaj ugroženih društvenih grupa.