Diskriminacija

ponedeljak, 16. februar 2015.

Komentari Praxisa na Model zakona o rodnoj ravnopravnosti

U nameri da doprinese efikasnijoj realizaciji principa rodne ravnopravnosti, Praxis je dostavio svoje komentare na Model zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Naime, Savet za rodnu ravnopravnost Zaštitnika građana je izradio Model zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je predstavljen 10. decembra 2014. godine u Skupštini Republike Srbije. Prva novina koju donosi Model zakona o rodnoj ravnopravnosti jeste promena samog naziva, važeći Zakon u ovoj oblasti nosi naziv Zakon o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2009). Materija Modela zakona o rodnoj ravnopravnosti podeljena je u jedanaest poglavlja. U strukturalnom smislu novinu predstavljaju poglavlja Politika jednakih mogućnosti i posebne mere, Zaštita od rodno zasnovanog nasilja i Institucije koje deluju u oblasti rodne ravnopravnosti. U okviru poglavlja Politika jednakih mogućnosti i posebne mere akcenat je stavljen definisanje posebnih mera kao instrumenta politike jednakih mogućnosti. Ustanovljena je obaveza organa javne vlasti da svake četiri godine donose plan delovanja za unapređivanje rodne ravnopravnosti. Ova obaveza bi predstavljala novinu u pozitivnopravnom zakonskom okviru, obzirom da je Zakonom o ravnopravnosti polova obaveza izrade ovih planova ustanovljena na godišnjem nivou za poslodavce koji zapošljavaju više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme. Modelom zakona predlaže se i normiranje obaveze organa javne vlasti i poslodavaca u kojima je zaposleno više od 20 lica da u svoje opšte pravne akte unesu odredbe o rodnoj ravnopravnosti. Poglavljem naslova Zaštita od rodno zasnovanog nasilja definišu se obaveze organa javne vlasti u pogledu obezbeđivanja opštih (pravno i psihološko savetovalište, urgentnu i kontinuiranu finansijsku pomoć, stanovanje, obrazovanje, obuku i pomoć prilikom zapošljavanja) i specijalizovanih (SOS telfoni, sigurne kuće i prihvatilišta, specijalizovana besplatna pravna pomoć) usluga podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Obaveze organa javnih vlasti definisane ovim poglavljem u saglasnosti su sa obavezama koje je Republika Srbija preuzela ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i prevenciji nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Značajne novine uvedene su i u oblastima zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite definisanjem sadržaja evidencije o polnoj strukturi zaposlenih, posebne odredbe o vrednovanju kućnog rada kao osnova ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje, mogućnosti prekida rada ukoliko poslodavac po pisanoj obavesti o uznemiravanju ili seksualnom uznemiravanju blagovremeno ne preuzme efikasne mere zaštite. Definisano je i deset grupa stanovništva izloženih povećanom riziku od oboljevanja (žene u vezi sa planiranjem porodice, lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti, materijalno neobezbeđena lica, korisnici stalnih novčanih pomoći, nezaposlena lica, lica romske nacionalnosti, žrtve nasilja, žrtve trgovine ljudima, lica kojima se obezbeđuju ciljani preventivni pregledi i samohrani roditelji). U oblasti sudske zaštite rok za odgovor za žalbu je redefinisan, pa tako Model zakona predviđa rok od 15 dana. Kaznena politika za nepoštovanje obaveza ustanovljenih Modelom zakona pooštrena je.

Praxis je uputio više sugestija. Tačnije, Praxis smatra da je pojam posredne diskriminacije neophodno uskladiti sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti antidiskriminacije. Neophodno je sankcionisati obavezu političkih stranaka, sindikata i strukovnih udruženja da svake četiri godine usvajaju plan delovanja sa posebnim merama za podsticanje i unapređenje ravnopravne zastupljenosti muškaraca i žena u svojim organima. Posebnim merama potrebno je intervenisati u oblasti stručnog usavršavanja i obuka u sitaucijama kada je struktura zaposlenih po polu na nivou poslodavca nepovoljna kako bi se omogućila ravnomerna zastupljenost manje zastupljenog pola u organima upravljanja i odlučivanja, obzirom da su stručno usavršavanje i obuka važan faktor napredovanja. Iako je predstavljenim Modelom zakona, organima javne vlasti i poslodavcima ustanovljena obaveza da usvajaju i primenjuju posebne mere za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu, rodu i rodnom identitetu, rodni identitet kao osnov diskriminacije izostavljen je iz niza odredaba kojima se omogućava uživanje prava garantovanih zakonom bez obzira na pol, rod, bračni, porodični status, trudnoću, materinstvo, roditeljstvo i seksualnu orijentaciju.

Pogledajte Prvu radnu verziju modela zakona o rodnoj ravnopravnosti

Pročitano 33025 puta
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action