Krajem maja 2018. godine, Praxis je održao konsultativni sastanak sa predstavnicima institucija u Novom Pazaru na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova, kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR.
Cilj sastanka bio je da okupi predstavnike svih relevantnih institucija u Novom Pazaru kako bi se kroz diskusiju došlo do predloga politika za iskorenjivanje pojave dečjih, ranih i prinudnih brakova. Sastanku su prisustvovali predstavnici centra za socijalni rad, policije, škole, zdravsta i civilnog sektora. Na samom početku sastanka, prisutni su imali prilike da se detaljnije upoznaju sa problemom dečjih, ranih i prinudnih brakova, a kroz kratak pregled aktivnosti koje je Praxis do sada sproveo na tom polju, predstavljeni su im i glavni nalazi. Nakon toga, uz kratak osvrt na odgovornost države u prevenciji i eliminaciji dečjih brakova, učesnici/e sastanka su upoznati sa nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom u toj oblasti. Poseban doprinos sastanku bilo je učešće rukovodioca Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima Mitra Đuraškovića, koji je o problemu dečjih, ranih i prinudnih brakova govorio u kontekstu trgovine ljudima. Nakon toga usledila je diskusija o tome šta svako od nas može i mora da uradi, a šta očekujemo od drugih karika u lancu saradnje, tokom koje su se razmatrali slučajevi iz prakse sa ciljem da se prevenira problem dečjih, ranih i prinudnih brakova koji je usko vezan za problem apatridije u Srbiji. Shodno tome, učesnicima je predstravljen Indeks apatridije, koji pruža uvid u to na koji način različite države u Evropi štite lica bez državljanstva i šta čine da bi sprečile i smanjile pojavu apatridije.
Kao jedan od zaključaka diskusije nameće se nedovoljna i nekoordinisana saradnja nadležnih institucija, odnosno prebacivanje odgovornosti sa jedne institucije na drugu. Pored toga, iako svesni da dečji, rani i prinudni brakovi predstavljaju kršenje prava deteta i rodno zasnovano nasilje, profesionalci su i dalje nedovoljno osetljivi na probleme romske populacije i još uvek su prisutni stereotipni obrasci postupanja vođeni predrasudama čime se se ovaj problem i dalje posmatra kroz prizmu kulturne tradicije. Kao jedan od razloga neprijavljivanja ovog problema od strane škola, prisutni navode odsustvo spremnosti da se zamere nekome koga poznaju, odnosno roditeljima te dece. Na kraju diskusije je zaključeno da je neophodna koherentnija saradnja nadležnih institucija uz konstantno podizanije svesti svih relevantnih aktera – roditelja, dece, profesionalaca i opšte javnosti uz aktivnu ulogu medija kao ključnih aktera u tom procesu. Potrebno je nastaviti sa edukacijama, kako kroz grupne diskusije tako i kroz individualne razgovore sa profesionalcima i potencijalnim žrtvama dečjih, ranih i prinudnih brakova i njihovim roditeljima.
Do kraja 2018. godine, Praxis će održati još tri konsultativna sastanaka, jedan u Požarevcu i dva u Beogradu.