Sada je postala žena odnosno nečiji rob. Moraće da postane majka. Moraće da sluša svog muža i biće zauzeta svim poslovima. Dobila je muža, o kojem nikada do sada nije ni razmišljala. Dobila je novi, drugačiji život o kojem nikada nije ni sanjala.
U maju 2018. godine, Praxis je održao četiri radionice sa više od osamdeset devojčica sedmog i osmog razreda na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova i ranog osipanja romskih učenika/ca iz obrazovnog sistema, u OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“, OŠ „Sutjeska“ u Beogradu i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru, kao deo aktivnosti koje se sprovode u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“, koji finansira UNHCR.
Radionice predstavljaju nastavak prošlogodišnjih aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju ove štetne prakse, tokom kojih smo kroz razgovor sa školskom decom, o razlozima napuštanja škole i bračnim ulogama muškarca i žene i o uzrocima i posledicama ove pojave, zajednički potvrdili prisutnost dečjih, ranih i prinudnih brakova. Pored ovih radionica, Praxis će tokom 2018. godine održati još osam radionica sa decom iz petog i šestog razreda na temu Pitali smo decu: Zašto neka deca napuštaju školovanje, šta cu bračne obaveze i zašto reći „STOP dečjim brakovima“.
Da li i šta dobijamo, a šta gubimo stupanjem u dečji brak je pitanje kojim smo se bavili tokom ovogodišnjih radionica. Na samom početku radionica, devojčice su imale priliku da pogledaju Unicefov film "A storybook wedding – except for one thing", koji prikazuje venčanje devojčice od 11 godina i muškarca od 35 godina. Tokom projekcije filma, devojčice su reagovale uzdasima, uzvicima šoka i iznenađenja. “Ona је još uvek dete, možda su je roditelji naterali da to uradi zbog novca, jao kako je ona tužna, ona želi još uvek da bude dete - igra se sa plišanim medom, kako je uplašena, on je veliki, a ona je mala.“ U toku diskusije koja je usledila devojčice su pokušale da zamisle kako izgleda dan te devojčice nakon venčanja. „Probudiće se, skuvaće kafu mužu, spremiće mu doručak; ona sad mora da radi po kući, da sluša muža; on je veći od nje, on može i da je bije; ovde niko nije srećan, svi su tužni, svi plaču; možda su morali da se venčaju...“. U drugom delu radionica, devojčice su izlistavale šta se dobija, a šta gubi dečjim brakom. Iz ugla devojčica, dečji brak donosi obaveze, kućne poslove, svekrvu, stres, novu porodicu, ograničenje kretanja, nelagodnost, uskraćeno pravo glasa, obaveznost rađanja dece, osećaj pripadnosti drugome. S druge strane, devojčice kažu da dečji brak oduzima detinjstvo, slobodu, pravo na školovanje, nevinost, obrazovanje, vreme za sebe, vreme za igranje i druženje sa drugaricama, ali i svoje ja, snove, maštu i bezbrižnost.
Na samom kraju, devojčice su imale priliku da pogledaju film "Ja sam Romkinja", koji predstavlja svedočenja Romkinja koje su se školovale i ostvarile svoj cilj u životu. Film ih je sve pozitivno inspirisao i još jednom osnažio u nameri da nastave školovanje.
Radionice su značajno doprinele osnaživanju devojčica da nastave školovanje i da se odupru dečjim brakovima.
