Tokom maja i juna 2017. godine, Praxis je održao četiri radionice sa devojčicama i dečacima uzrasta od 10 do 14 godina na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova i ranog osipanja romskih učenika/ca iz obrazovnog sistema, u OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“ i OŠ „Sutjeska“ u Beogradu, i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru. Radionicama je prisustvovalo preko 120 dečaka i devojčica.
Radionice predstavljaju deo aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova, koje se već treću godinu zaredom sprovode u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“ finansiranog od strane UNHCR-a. Tokom 2017. godine, Praxis će održati ukupno 12 radionica, sa idejom da zajedno sa decom pokrene temu dečjih, ranih i prinudnih brakova kroz diskusiju o uzrocima i posledicama ranog osipanja iz obrazovnog sistema, a potom ih kroz sagledavanje uzroka i posledica ove štetne tradicionalne prakse osnaži da joj se odupru.
Tokom prvog kruga radionica, kroz popunjavanje upitnika usmerenog na očekivanja devojčica i dečaka od roditelja i škole, kao i kroz razgovor o ranom napuštanju škole, još jednom se došlo do zaključka da dečji, rani i prinudni brakovi jesu jedan od uzroka ranog osipanja dece iz obrazovnog sistema. Pored toga, pokazalo se da većina dece nije informisana o ulozi pedagoškog asistenta kao i o njegovom prisustvu u školi. U drugom delu radionice, dečaci i devojčice su kroz crtež prikazivali razloge zbog kojih neko ne dolazi u školu i kako izgleda dan nekoga ko više ne ide u školu. Na osnovu ilustracija, nameće se zaključak da deca uglavnom napuštaju školovanje zbog pomoći roditeljima u obezbeđivanju finansijskih sredstava, odlaska u inostranstvo, kao i zbog rane udaje. Ipak, sva tri razloga su u uskoj sprezi sa siromaštvom. Tako, kao razlog rane udaje navode siromaštvo primarnih porodica, odnosno pritisak roditelja koji opet korelira sa siromaštvom. Zanimljiv podatak je i da su, sudeći po crtežima, uglavnom devojčice te koje napuštaju školu. Crteži takođe pokazuju da devojčice/dečaci koji su napustili školu jako pate zbog toga, pa su tako na crtežima prikazani kao tužni i uplakani, a veliki broj njih je nakon napuštanja škole prikazan kako obavlja fizičke poslove.
Ove radionice su samo inicijalni deo rada Praxisa sa decom na temu dečjih, ranih i prinudnih brakova, ali su svakako postavile dobre osnove za dalji rad, i jasno ukazale na postojanje ovog problema koji korelira sa siromaštvom i ranim napuštanjem školovanja. Tokom narednih radionica, glavni fokus biće na prevenciji dečjih, ranih i prinudnih brakova kroz definisanje uzroka i posledica.
