Koalicija protiv diskriminacije i partnerske organizacije zahtevaju od nadležnih organa da povuku iz postupka usvajanja Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije zbog toga što predstavnici osetljivih i diskriminisanih grupa, kao i najšire javnosti, nisu imali priliku da se izjasne o predloženim rešenjima. Tekst Predloga zakona je opterećen izuzetno velikim brojem nedostataka zbog čega je neophodno odložiti njegovo usvajanje i omogućiti svim zainteresovanim stranama da se o njemu izjasne.

Vlada Republike Srbije je nedavno utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije. Suprotno pravnim pravilima koja uređuju postupak izrade i usvajanja nacrta i predloga zakona, onima koji su zainteresovani za sadržaj Predloga zakona nije bilo omogućeno da učestvuju u radu na njegovoj izradi, niti je bila organizovana rasprava o predloženim rešenjima pre nego što ih je Vlada formalno usvojila. Ova činjenica je konstatovana i u tački 9. Analize efekata zakona koja je uz Predlog zakona dostavljena Narodnoj skupštini. 

Nedostatak široke rasprave o novim zakonskim rešenjima neposredno je sprečio zainteresovane strane da konstruktivno utiču na kvalitet Predloga zakona, a pre svega na otklanjanje njegovih brojnih nedostataka, koji se mogu svrstati u četiri grupe.

Prvu grupu čine nedostaci koji se sastoje u jezički besmislenim ili nemogućim konstrukcijama, ali i u pravopisnim greškama. Na primer, u tekstu se koristi reč "neopravdava", te se navodi da je "zabranjeno uznemiravanje... koje je s ciljem ili predstavlja povredu dostojanstva...".  Drugu grupu čine nedostaci koji upućuju na to da izmene nisu predložene u skladu sa pravilima pisanja zakona. Na primer, kontradiktorno se propisuje ovlašćenje Poverenika da obrađuje lično ime i druge podatke o učesnicima postupaka koje u vezi sa diskriminacijom vode sudovi, uz obavezu anonimizacije podataka o učesnicima postupka pre nego što se sudske presude dostave Povereniku. 

Treću grupu čine pravno-sistemski nedostaci koji onemogućavaju adekvatnu primenu Zakona, kao što je brisanje opštih procesnih garancija koje se odnose na postupak po pritužbi, čime se ugrožavaju prava učesnika postupaka i otvara put proizvoljnom odlučivanju Poverenika. Najzad, četvrtu grupu čine nedostaci koji imaju pravno-politički karakter i koji dovode u sumnja stvarnu nameru autora predloženih izmena, kao što je rešenje po kome Poverenik može da odluči da ne postupa po pritužbi ako smatra da se svrha postupaka može ostvariti upozorenjem javnosti ili pak propisivanje prekršajnih novčanih kazni u iznosu koji je desetostruko veći od trenutno propisanih iznosa i to bez obrazloženja.

Zbog toga što ukupan broj navedenih nedostataka prevazilazi broj predloženih izmena, a posebno uzimajući u obzir činjenicu da bi njihovim usvajanjem položaj korisnika Zakona bio značajno pogoršan, smatramo da je neophodno bez odlaganja povući Predlog zakona iz postupka usvajanja, a zatim omogućiti svim zainteresovanim stranama da učestvuju u unapređivanju ovog teksta.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, Praxis i Jednakost.

Spisak organizacija koje podržavaju inicijativu može se naći ovde.

Na inicijativu Unicefa i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, osnovana je Nacionalna koalicija za okončanje dečijh brakova, sa ciljem da se kroz otklanjanje institucionalnih i društvenih prepreka za sprovođenje zakona, kao i promociju primera dobre prakse u partnerstvu lokalnih zajednica, medija, nevladinog, vladinog i privatnog sektora, doprinese okončanju dečjih brakova u Srbiji. Istovremeno, Koalicija bi trebalo da radi na opcijama bezbednog izbora za devojčice romske nacionalnosti, kao i na osnaživanju romskih dečaka i devojčica da menjaju postojeću štetnu praksu.

Prvi osnivački sastanak Koalicije održan je dana 21. februara 2019. godine u zgradi Vlade Republike Srbije. Tom prilikom, direktorka UNICEF-a u Srbiji, Regina de Dominicis, istakla je da rani i dečji brakovi predstavljaju ozbiljnu povredu prava devojčica, koje su više ugrožene ovom pojavom.

„Priča svake devojčice koju sam srela, a da je rano stupila u brak je puna bola i žaljenja. Tradicija sama po sebi nije štetna, ali pitanje je kako društvo posmatra tu tradiciju i kako podstiče stereotipe. Jedan od najvažnijih aspekata zaštite dece je upravo sprečavanje dečjih brakova", rekla je De Dominicis.

Pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovana Atanacković, ukazala je da udaja pre 18. godine predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i utiče na pravo devojčica na zdravlje, obrazovanje i život bez nasilja.

"Stoga i osnivamo Nacionalnu koaliciju, da svi zajedno udruženi doprinesemo kreiranju modela intervencija, osnaživanju mladih Romkinja da se obrazuju, jačanju lokalnih romskih zajednica, ali i boljoj koordinaciji na svim nivoima kako bismo dečje brakove iskorenili", rekla je Atanacković.

Silvija Nešić, predstavnica NVO Ternipe, je istakla da bez podrške nijedna Romkinja nema budućnost.

“Nama, romskim organizacijama, je zato izuzetno važna podrška Unicefa. Podrška i saradnja su jedini način borbe" izjavila je Silvija.

Koalicija predstavlja zajednicu pojedinaca, institucija i organizacija, među kojima su predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Unicefa, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Nišavskog, Jablaničkog i Južnobanatskog upravnog okruga, skupštinskih odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i za prava deteta. Koaliciju takođe čine i predstavnici Zaštitnika građana, Poverenika za rodnu ravnopravnost, Grada Beograda, udruženja civilnog društva Bibija, Ternipe, Praxsis, Indigo, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kancelarije za inkluziju Roma, Udruženja Roma Novi Bečej, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i agencija UN.

Tokom decembra 2018. i januara 2019. godine, Praxis je nastavio da pruža pomoć izbeglicama i migrantima u vidu informacija, psihosocijalne podrške, upućivanja na druge organizacije/institucije za specifičnu pomoć ili plaćanja troškova prevoza do centara za azil ili prihvatnih centara.

Ukupno 1352 novopridošlih izbeglica/migranata je informisano o trenutnoj situaciji u Srbiji i regionu, pravnom statusu i dostupnim zakonskim mogućnostima (traženje azila u Srbiji, pomoć u dobrovoljnom povratku u zemlju porekla, mogućnost spajanja porodice u inostranstvu ili preseljenje u treću zemlju kada je to moguće), smeštaju u centrima za azil ili prihvatnim centrima u Srbiji, načinima prevoza do centara u koje su upućeni, drugim pravima i dostupnim uslugama (zdravstvena nega, psihosocijalna podrška, hrana, odeća i obuća, razne radionice za izbeglice/migrante, itd.).

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za decembar 2018. godine ovde.

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za januar 2019. godine ovde.

Dana 12. februara 2019. godine, u Medija Centru u Beogradu predstavljena je studija „Ravnopravnost u praksi - Primena antidiskriminacionih zakona u Srbiji” kao jedan od rezultata dvogodišnjeg projekta pod nazivom Unapređenje zakonskog okvira i politika za ostvarivanje ravnopravnosti i monitoring njihove primene u praksi, koji partnerske organizacije Praxis, Equal Rights Trust iz Londona i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda sprovode uz podršku Evropske Unije.

Studiju je pripremio Equal Rights Trust u saradnji sa dve stručne konsultantkinje, prof.dr Nevenom Petrušić i adv. Kosanom Beker.

Studija se bavi pitanjem kontinuirane diskriminacije u Srbiji i analizom postojećeg pravnog i političkog okvira odnosno procenom delotvornosti aktuelnog okvira u praksi. U nedostatku slične, cilj ove sveobuhvatne studije je da posluži kao ključna referentna tačka i baza dokaza svima koji rade na suzbijanju diskriminacije i promovisanju osnovnih ljudskih prava i sloboda. S druge strane, cilj studije je da sopstvenim autoritetom utiče na vladu i pravosudni sistem odnosno da služi kao efikasna alatka u zagovaranju za poboljšanje efikasnosti andiskriminacionog okvira.

Studija je zasnovana na obimnom istraživanju koje je sprovođeno 12 meseci, uključujući: terenska istraživanja koja su sprovele organizacije civilnog društva u različitim regionima Srbije; diskusije u fokus grupama sa žrtvama diskriminacije, predstavnicima organizacija civilnog društva i advokatima koje su organizovane u Nišu, Beogradu, Novom Pazaru, Pančevu i Vranju; preko 55 intervjua sa ključnim akterima, uključujući pravnike, državne službenike i predstavnike organizacija privatnog sektora. Pored toga, u studiji je sadržana analiza i procena usklađenosti antidiskriminacionog okvira sa međunarodnim i regionalnim obavezama Srbije, kao i i stepen do kog je Srbija obezbedila neophodne praktične mere koje mogu da osiguraju efikasno sprovođenje antidiskriminacionih propisa u praksi.

Nalazi sadržani u studiji otvaraju ozbiljna pitanja o efikasnosti zakonodavstva u praksi i ukazuju da postoje oblasti u kojima zakonodavni okvir ne obezbeđuje najbolje međunarodne prakse, uprkos nespornom napretku koji je u protekloj deceniji Srbija ostvarila na planu poboljšanja uslova i mogućnosti za ostvarivanje prava na ravnopravnost u pogledu usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije i uspostavljanja nezavisnog tela za zaštitu ravnopravnosti. Istraživanje je pokazalo da postoji široko rasprostranjen nedostatak svesti o postojanju andiskriminacionog okvira kako među potencijalnim žrtvama diskriminacije tako i među državnim organima i institucijama, kao i da pojedinci nisu u mogućnosti ili ne žele da traže pravnu zaštitu zbog troškova postupka i nepoverenja u efikasnost i nezavisnost pravosudnog sistema.

Studija nudi preporuke koje istovremeno predstavljaju prioritete na kojima bi trebalo raditi u narednom periodu kako bi se unapredila efikasnost aktuelnog antidiskriminacionog pravnog i poltičkog okvira u praksi u Srbiji.

O stečenom iskustvu tokom istraživačkog rada na izradi studije, o sadržaju same stuije i o eventualnim očekivanjima u vezi sa njenim uticajem na poboljšanje efiksanosti zaštite od diskriminacije u Srbiji govorile su Joanna Whiteman iz organizacije Equal Rights Trust i adv. Kosana Beker, dok su pregled aktuelnih izazova sa aspekta različitih vulnerabilnih grupa dali predstavnici civilnog sektora, istovremeno članovi radne grupe formirane u cilju stručne podrške izradi studije: Dijana Malbaša, Autonomni ženski centar, Osman Balić, Liga Roma, Milan Djurić, Gayten-LGBT, Vladimir Petronijević, Grupa 484, Lazar Stefanović, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom.

Studija je dostupna na srpskom i engleskom jeziku.

Pogledajte saopštenje ERT-a ovde.

Medijske objave:

Romano Them

Prva sednica Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije u ovoj godini održana je 12. februara 2019. u Beogradu, a u ime MODS-a, kao članica Saveta za prava deteta, na sednici je učestvovala predsednica Upravnog odbora MODS-a Jasmina Miković iz Praxisa.

Na sednici je usvojen Godišnji program rada Saveta za 2019. godinu, a prisutni su imali priliku da se upoznaju sa aktuelnostima u oblasti prava deteta. Ines Cerović, direktorka Centra za prava deteta upoznala je članove Saveta sa izradom indikatora za praćenje preporuka koje je Кomitet za prava deteta uputio Srbiji.

Pored toga, Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, obavestila je prisutne o planiranim aktivnostima na izradi Zajedničkog osnovnog dokumenta u skladu sa usaglašenim smernicama za izveštavanje o međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima.

Unicef je predstavio inicijativu za uspostavljanje Nacionalne koalicije za suzbijanje dečjih brakova, sa ciljem da se animiraju relevanti akteri, koji bi koordinisanom akcijom doprineli eliminaciji ove štetne pojave. Koalicija će, nakon konstitutivnog sastanka koji će se održati 21. februara, biti otvorena za učlanjivanje kako pojedinaca, tako i javnih institucija, nezavisnih tela, nevladinih organizacija, privatnog sektora i medija, odnosno onih koji će biti spremni da se posvete rešavanju ovog problema.

O iskustvima i dobrim praksama u formulisanju nacionalnih politika za decu govorila je gošća sednice Nađat Mđid iz Maroka, koja se posebno osvrnula na dobre prakse iz Irske, Kenije i Mauricijusa.

Na kraju, Unicef je predstavio rezultate konferencije „Saradnja sistema u pružanju podrške deci sa razvojnim rizicima i smetnjama i njihovim porodicama – ka integrisanim uslugama ranih intervencija''.

Pogledajte Tanjugov prilog.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, po pritužbi Praxisa, utvrdila da je Skupština Grada Kraljeva postupila diskriminatorno jer je Odlukom o pomoći deci sa posebnim potrebama uskratila ostvarivanje prava na naknadu troškova prevoza, domskog smeštaja i ishrane, kao i na deo troškova koje Grad pokriva u slučaju potrebe za pratiocem učenicima koji potiču iz interno raseljenih porodica, a koji borave na teritoriji grada Kraljeva. Naime, Skupština Grada Kraljeva je isključila mogućnost da interno raseljeni učenici sa invaliditetom koji borave na teritoriji grada Kraljeva ostvare navedena prava pod jednakim uslovima postavljajući prebivalište kao jedan od kriterijuma za ostvarivanje prava. Zbog ovako postavljenog uslova Odlukom su povređene odredbe čl. 7 i čl. 22 Zakona o zabrani diskriminacije, što je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila u postupku povodom pritužbe i zbog čega je preporučila Skupštini Grada Kraljeva da preduzme sve mere iz svoje nadležnosti kako bi odluka kojom se reguliše ostvarivanje prava na naknadu troškova za prevoz, domski smeštaj i ishranu, kao i pravo na deo troškova u slučaju potrebe za pratiocem bila primenjiva i na učenike koji su interno raseljena lica, a koji imaju prijavljeno boravište na teritoriji grada Kraljeva.

Veoma je važno naglasiti, što je i poverenica istakla u svojoj odluci, da status nikako ne sme biti ograničavajući faktor za ostvarivanje bilo kojih prava koja uživaju ostali građani, kao i da je potrebno posebnu pažnju posvetiti interno raseljenoj deci sa invaliditetom koja mogu biti izložena višestrukoj diskriminaciji na osnovu više ličnih svojstava.

Osim navedenog, poverenica je skrenula pažnju Skupštini Grada Kraljeva da jezik i pojmovi koje upotrebljavamo predstavljaju sredstvo u suzbijanju diskriminacije, te da je potrebno prepozanti da se terminologija koju koristimo kada govorimo o osobama sa invaliditetom menja kroz vreme u odnosu na pristup. Naime, u nazivu odluke upotrebljena je prevaziđena terminologija koja nije u duhu antidiskriminacione politike, „deca sa posebnim potrebama“, dok se u pojedinim odredbama odluke koriste termini poput „invalid“, „slepa i gluva lica“, itd. Potrebe svih ljudi su iste, samo se mogu razlikovati načini na koji se one realizuju, dok je invaliditet samo jedna od karakteristika osobe pa je neprihvatljivo i uvredljivo stavljati fokus na njen invaliditet.

Grad Kraljevo se do donošenja mišljenja poverenice nije izjasnio na navode pritužbe. Inače, ovo je jedna od desetine diskriminatornih odluka zbog kojih je Praxis podneo pritužbe protiv Skupštine Grada Kraljeva. Kao i ranije, Praxis će nastaviti da prati postupanje nadležnih organa u pogledu usklađivanja spornih odluka sa antidiskriminacionim zakonodavstvom.

Ovo je još jedna prilika da ukažemo organima javne vlasti koliko je važno da prilikom kreiranja politika obrate pažnju na značaj poštovanja ljudskih prava, očuvanje principa nediskriminacije i potrebe najugroženijih građana i građanki.