U vreme kada se zbog pandemije virusa COVID 19 ceo svet suočava sa velikim izazovom, posebno su ugrožene osobe bez državljanstva i lica u riziku od apatridije, kojima je i u redovnim okolnostima pristup mnogim pravima uskraćen ili znatno otežan. Ova lica se danas i u Srbiji nalaze u jako teškom položaju, jer ne mogu da se bave poslovima kojima bi obezbedili makar minimalne prihode, dok im usluge socijalne i zdravstvene zaštite uglavnom nisu dostupne. Najčešće se radi o pripadnicima romske nacionalne manjine i stanovnicima neformalnih naselja.
Danas je Evrospka mreža za pitanja apatridije (ENS) objavila ažuriran Index apatridije, koji sadrži nove informacije o situaciji u Srbiji. Indeks apatridije je onlajn alatka koja procenjuje kako zemlje u Evropi štite lica bez državljanstva i šta rade na sprečavanju i smanjenju apatridije. Indeks je prva takva alatka koja pruža sveobuhvatnu komparativnu anallizu i trenutno obuhvata 24 evropske države, uključujući Srbiju. On omogućava korisnicima da lako uoče koje oblasti zakona, politika i prakse države mogu unaprediti.
U Indexu se ocenjuje da je tokom 2019. godine u Srbiji došlo do izvesnog napretka u zaštiti lica bez državljanstva, odnosno u prevenciji i smanjenju pojave apatridije, ali da određeni problemi i dalje postoje, pošto još uvek nije usvojena procedura za utvrđivanja statusa lica bez državljanstva, a nisu otklonjene ni sve pepreke u vezi sa upisom u matičnu knjigu rođenih.
U oktobru 2019. počeo je da se primenjuje Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji među korisnike svrstava i lica bez državljanstva. Međutim, pitanje je kako će ova lica da dokažu svoj status. Takodje, upitno je kao će da dokažu da ispunjavaju uslove za dobijanje besplatne pravne pomoći. Pored navedenog, zakon ne propisuje da pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju lica koja su zadržana u prihvatilištu za strance.
Index je dopunjen novim podacima o pristupu pravu na državljanstvo, upisu u matičnu knjigu rođenih i prevenciji apatridije među decom. Navodi se da u Srbiji ne postoji olakšana procedura za sticanje državljanstva za apatride, kao i da se deci izbeglica rođenoj u Srbiji ne garantuje pravo na državljanstvo. Novi podaci o načinu upisa činjenice državljanstva ukazuju na rizik od pojave apatridije, pošto se deci stranih državljana koja su rođena u Srbiji neretko pogrešno upisuje državljanstvo njihovih roditelja, iako to državljanstvo zapravo nisu stekla.
U vezi sa sprečavanjem apatridije, kao pozitivno se ocenjuje to što su u oktobru 2019. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Zaštitnik građana i UNHCR potpisali Sporazum razumevanju o daljoj saradnji na rešavanju problema pripadnika romske nacionalne manjine u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih.
