Danas, 27 godina nakon usvajanja Konvencije o pravima deteta, mi i dalje govorimo o pravno nevidljivoj deci, o deci bez imena i dana rođenja, o deci bez identiteta. „Postojiš, a nema te na ovome svetu.“, rekao bi pravno nevidljiv R. B., iz neformalnog romskog naselja u blizini Beograda.

I dalje kršenje prava devojčica i dečaka na razvoj i pravovremeno obrazovanje opravdavamo običajnim pravom romske zajednice i prećutno dozvoljavamo da dečji, rani i prinudni brakovi budu svakodnevnica za značajan broj romske dece, uskraćujući im tako mogućnost da uživaju u detinjstvu i slobodi izbora. „Dete si, pa si žena. Devojka nisi nikada!“, rekla bi M. A., mlada devojka iz neformalnog naselja u centralnoj Srbiji. M. A. se „udala“ sa 13, a prvi put postala majka sa 14. Danas sanja da njena ćerka ima detinjstvo, da završi fakultet, da bude uspešna žena koja je imala šansu da bira svoju budućnost. 

Na hiljade dece izbeglica je i dalje svakodnevno izloženo brojnim rizicima i opasnostima. „Ne znam šta ću sada, ali ja nemam izbor, moram da probam da pređem granicu.“, rekao je A. H., šesnaestogodišnji maloletnik bez pratnje iz Avganistana.

Deca su deca svakog dana. I juče, i danas, i sutra.

Za više informacija, videti ovde.