Desetočlana porodica S. prinudno je preseljena iz Leskovca u Aleksinac nakon požara u kojem je izgorela i baraka u kojoj su živeli poslednjih nekoliko godina.

Kako je porodica u požaru izgubila i lična dokumenta, Policijska uprava Leskovac im je pasivizirala adrese. Razlog tome bila je činjenica da porodica ne živi na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište, da nema gde da boravi na teritoriji Leskovca, pa tako nije imala ni mogućnost prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad u ovom gradu. Pored toga, CSR Lekovac im je obustavio pravo na novčanu socijalnu pomoć oglasivši se mesno nenadležnim, a zbog činjenice da jedan član porodice ima prijavljeno prebivalište u opštini Aleksinac, organizovao je preseljenje porodice. Usled nedostatka adekvatne saradnje nadležnih institucija i nedovoljnih kapaciteta koji su im na raspolaganju, porodici S. nije obezbeđen adekvatan prihvat u novoj zajednici. Važno je naglasiti i da porodicu niko nije konsultovao u vezi sa tim da li uopšte želi da se preseli u Aleksinac, što je suprotno svim međunarodnim standardima.

Već nekoliko meseci porodica boravi u jednoj prostoriji bez elementarnih uslova za život koju im je ustupila rođaka, zbog čega je njihovo zdravlje ugroženo. Uz pomoć CSR Aleksinac pokrenuti su postupci prijave prebivališta, koji još uvek traju. U međuvremenu, nijedan član porodice nema ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, četvoro dece je prekinulo redovno školovanje, a prava iz oblasti socijalne zaštite moći će da ostvare tek pošto prijave prebivalište i pribave lične karte.

Na primeru ove porodice vide se sve slabosti sistema socijalne zaštite. Stanje socijalne potrebe u kojoj se porodica S. nalazi već duži period drastično se pogoršalo i dovelo porodicu u problem višestruke socijalne isključenosti. Sada je put ka izlasku iz ovakve situacije daleko kompleksniji, posledice koje trpe članovi porodice nesagledive, a šteta neotklonjiva.