Naim Selimi rođen je u martu 2022. u porodilištu u Vranju. Roditelji nisu uspeli da ga po rođenju upišu u matičnu knjigu rođenih (MKR), jer Naimova majka Senada ne poseduje lične dokumente. Dečakovi roditelji su se više puta obraćali matičnoj službi, pokušavajući da upišu sina u MKR, ali su bili usmeno odbijeni, a kao razlog je navedeno to što majka nije upisana u MKR i ne poseduje identifikacioni dokument.
Naimova majka Senada rođena je u Nemačkoj, ali nije mogla da izvrši upis u matične knjige Srbije, jer ne uspeva da reguliše pitanje državljanstva. Senada je pred Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP) pokrenula postupak za utvrđivanje državljanstva, ali MUP odbija da sprovede postupak dok Senada ne dostavi dokaz da je i njena majka majka državljanka Srbije. Senada poseduje dokaz da joj je otac državljanin Srbije, međutim, ona ne može da obezbedi takav dokaz za majku jer su matične knjige u kojima je njena majka bila upisana, nakon ratnih sukoba na Kosovu 1999. godine ostale nedostupne organima Srbije.
MUP je Senadu obavestio da bi i za njenu majku trebalo da se pokrene postupak za utvrđivanje državljanstva, ali u ovom postupku bi izgledi za uspeh bili još manji nego za Senadu, jer bi bilo potrebno pružiti dokaze o državljanstvu roditelja Senadine majke (Senadine babe i dede), jer ni njihovi dokumenti nisu dostupni. MUP je nagovestio da će Senadin zahtev za utvrđivanje državljanstva biti odbijen ako ne bude uspela da pribavi dokaz o državljanstvu svoje majke.
Senada se bez svoje krivice - jer građani ne bi smeli da snose odgovornost što država nije sačuvala matične knjige – našla u situaciji da ne može da reši pitanje svog državljanstva. Osim toga, iako bi u Senadinom slučaju došla u obzir primena odredbe zakona prema kojoj državljanstvo Srbije stiču i osobe koje su rođene u inostranstvu, čiji je jedan roditelj bio državljanin Srbije, a drugi je nepoznatog državljanstva ili je bez državljanstva – MUP odbija da primeni ovaj osnov za sticanje državljanstva.
Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja i svako dete od rođenja ima pravo na lično ime i na državljanstvo. Ova prava garantuju i ratifikovane međunarodne konvencije i naš Ustav i Porodični zakon.
Međutim, u Srbiji se kontinuirano rađaju deca koja ne mogu da se upišu u matične knjige odmah po rođenju. Razlog tome leži u dva podzakonska akta koji regulišu postupak prijave rođenja, kojima je propisano da se podaci o roditeljima u matičnu knjigu rođenih upisuju na osnovu njihovih izvoda iz matičnih knjiga i ličnih karata. Rukovodeći se tim podzakonskim aktima, a ne ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim propisima više pravne snage, ujedno i zanemarujući načelo da najbolji interes deteta uvek mora biti na prvom mestu - matične službe odbijaju da decu čije majke nemaju lične dokumente nakon rođenja upišu u MKR, a rizik od apatridije se prenosi sa generacije na generaciju. Senada i njeno dete i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige rođenih, usled čega nemaju mogućnost da ostvaruju osnovna prava.