Praxis je, u saradnji sa Evropskom mrežom za pitanja apatrdije, u okviru četvrtog ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda, Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo izveštaj o problemima sa kojima se u Srbiji suočavaju lica u riziku od apatridije.
U izveštaju se ukazuje na probleme koje u vezi sa upisom u matičnu knjigu rođenih, sticanjem državljanstva, prijavom prebivališta i pristupom besplatnoj pravnoj pomoći imaju pripadnici romske nacionalne manjine.
Posebno se ističe to da se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ne mogu odmah nakon rođenja da se upišu u matičnu knjigu rođenih, a da su i postupci naknadnog upisa opterećeni brojnim preprekama i nepravilnostima. Takođe se naglašava da sticanje državljanstva po osnovu rođenja u Srbiji najčešće nije usklađeno sa domaćim i međunarodnim propisima, da mnogi građani, i to pre svega interno raseljena lica sa Kosova, ne mogu da prijave prebivalište u mestu gde žive, kao i da je ostvarivanje besplatne pravne pomoći povezano sa mnogim teškoćama.
U okviru prethodnih ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda, države članice Ujedinjenih nacija Srbiji su već uputile preporuke da preduzme mere koje će omogućiti svakom detetu upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, da je potrebno da se interno raseljenim licima olakša integracija - što podrazumeva i pravilnu primenu Zakona o prebivalištu i boravištu građana – a upućen je i niz preporuka koje se odnose na sprečavanje diskriminacije Roma, na omogućavanje njihove integracije i na poštovanje ljudskih i manjinskih prava.
Srbije je prihvatila ove preporuke, ali njihova realizacija je do sada izostala. Tako i dalje majke koje nemaju lične dokumente ne mogu svoju novorođenu decu da upišu u matične knjige odmah po rođenju, mnoga interno raseljena lica više od 20 godina žive u mestima gde ne uspevaju da prijave prebivalište, a Romi su i dalje jedna od najdiskriminisanijih, najobespravljenijih i najmarginalizovanijih grupa.
Praxis i Evropska mreža za pitanja apatridije iznele su u svom izveštaju preporuke čija primena bi ovakvu situaciju mogla znatno da poboljša, a mnogim pripadnicima romske manjine omogućila bi pristup pravima koja su im zbog neposedovanja ličnih dokumenata trenutno nedostupna.