U periodu od 3. do 6. novembra 2014. godine, u organizaciji OEBS-a, Grupe 484 i Međunarodne komisije pravnika u Aranđelovcu održan je treći po redu trening o migracijama i međunarodnom pravu ljudskih prava. Učešće na treningu uzeli su i predstavnici Praxisa pored brojnih predstavnika nevladinog sektora iz zemlje i regiona, kao i predstavnika državnih institucija.
Trening je obuhvatio sledeće teme: ulazak i boravak migranata, koncepti međunarodne zaštite: izbeglički status, privremena, komplementarna i diskreciona zaštita, osnovan strah od progona i osnovi za progon, klauzula o izuzeću i princip zabrane proterivanja „non refoulement“, pritvor migranata i maloletnici bez pratnje. Svaka od tema obrađena je kroz predavanje Masima Friga iz Međunarodne komisije pravnika i vežbu sa ciljem praktične primene međunarodnih i EU propisa.
Tokom predavanja o osnovanom strahu od progona kao neophodnom uslovu za dobijanje izbegličkog statusa, istaknuto je da se prilikom procene zahteva za azil uzima u obzir i subjektivni osećaj tražioca azila i njegovi argumenti za postojanje „opravdanog straha“. Dodatno, nevažno je da li tražilac azila zaista pripada određenoj grupi zbog koje mu preti progon, već da li progonitelj smatra da pripada ovoj društvenoj grupi.
Pitanje pritvora posebno je značajno sa aspekta principa koji regulišu pritvor, odnosno prava koja su zajemčena pritvorenim licima. Svako uhapšeno lice mora u trenutku hapšenja biti obavešteno o razlozima hapšenja i o svakoj optužbi koja je podignuta protiv njega, jer niko ne može biti proizvoljno uhapšen ili pritvoren. Masimo Frigo je u toku predavanja, ukazao i na problematičan član 15 Direktive EU o vraćanju (2008/115/EC) koja predviđa ovlašćenje države članice da, osim kada u konkretnom slučaju ne može primeniti neke druge delotvorne, ali manje prinudne mere, može u pritvoru da zadrži državljanina treće zemlje, koji je predmet postupka vraćanja kako bi pripremili vraćanje i/ili sproveli proces udaljenja, posebno kada postoji rizik da će lice pobeći ili kada lice izbegava ili usporava pripremu procesa vraćanja ili udaljenja.
Trening je upotpunilo i predavanje Milene Petrović iz UNHCR-a u Srbiji o smernicama UNHCR-a o postupanju sa maloletnicima bez pratnje. Vodeći se osnovim principima, maloletniku bez pratnje ne treba odbiti pristup teritoriji, potrebno je ustanoviti da li je dete razdvojeno ili bez pratnje i da li je tražilac azila, neophodno je obezbediti mu staratelja ili savetnika koji je nadležan i sposoban da zastupa nabolje interese deteta, pravnog zastupnika i prilagoditi komunikaciju uzrastu. Zahtevi za dobijanje izbegličkog statusa koje podnose maloletnici bez pratnje predstavljaju prioritet. Trajno rešenje može biti lokalna integracija ili preseljenje u treće zemlje radi spajanja porodice. Za one koji ne ispunjavaju kriterijume, kao rešenje se nameće povratak, dok pritvor maloletnika može biti samo poslednja moguća mera i to uz naznaku da se određuje na najkraći vremenski period.
Na kraju je još jednom potvrđeno kao i u slučaju odraslih tražilaca azila u Srbiji, ne samo da postoji malo smeštajnih kapaciteta već i da oni koji postoje nisu u skladu sa potrebama smeštaja maloletnika bez pratnje.
*Svi pojmovi upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose.