Pravo na nesmetano uživanje imovine jedno je od osnovnih ljudskih prava koje je od posebnog značaja za interno raseljena lica, s obzirom na to da je ostvarivanje tog prava bitan preduslov za održivi povratak raseljenih lica u mesta svojih prebivališta ili pak trajno nastanjenje u mestima u kojima su potražila utočište.

Interno raseljena lica ne mogu biti nezakonito lišena svojih imovinskih prava i njihova imovina koja ostane u mestu prebivališta treba da bude zaštićena od uništavanja, samovoljnog i nezakonitog prisvajanja, zaposedanja ili korišćenja.

O zahtevima interno raseljenih lica za povraćaj imovine (stambene imovine, zemljišta i lokala) koja im je samovoljno i nezakonito oduzeta, moralo bi da odlučuje nezavisno i nepristrasno telo. Takođe, interno raseljena lica imaju pravo na dobrovoljan, bezbedan i dostojanstven povratak u svoje ranije domove, u mesta stalnog prebivališta.

Deset godina nakon konflikta na Kosovu, mnoga interno raseljena lica se i dalje suočavaju sa problemima u ostvarivanju svojih imovinskih prava, uprkos navedenim međunarodnim principima i pored toga što je međunarodna zajednica osnovala nezavisna tela i poseban pravni okvir za zaštitu imovinskih prava na Kosovu.

U novembru 1999. godine, pod okriljem Privremene uprave Misije UN na Kosovu (UNMIK), osnovana je Direkcija za stambena i imovinska pitanja i Komisija za stambene i imovinske zahteve  sa mandatom da rešavaju imovinske zahteve na Kosovu, sve dok specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija ne bude smatrao da su institucije lokalne vlasti u stanju da vrše funkcije poverene tim telima. Komisija za stambene i imovinske zahteve, kao nezavisno kvazisudsko telo, bila je nadležna da rešava imovinske sporove u vezi sa pravom poseda na stambenoj imovini.

U martu 2006. godine, Kosovska imovinska agencija (KIA)  nasledila je Direkciju za stambena i imovinska pitanja. Mandat KIA i Komisije Kosovske imovinske agencije (KKIA) proširen je i na rešavanje sporova u vezi sa postojanjem prava svojine na nepokretnoj imovini, i to kako na stambenoj imovini tako i na zemljištu i lokalima.

Najveći broj imovinskih zahteva Direkciji za stambena i imovinska pitanja i Kosovskoj imovinskoj agenciji podnet je od strane nealbanaca, interno raseljenih lica koja borave u Srbiji.

Kroz sedam slučajeva, koji su opisani u ovoj publikaciji, u kojima je Praxis pružao pravnu pomoć svojim klijentima, želimo da ukažemo na nedostatke mehanizma povraćaja imovine i teškoće i prepreke u pristupu interno raseljenih lica imovinskim pravima na Kosovu.


1. Princip 21 Vodećih principa o internoj raseljenosti Ujedinjenih nacija
2. Pinheiro principi 2 i 10

 
Preuzmite izveštaj: Problemi interno raseljenih lica u pristupu imovinskim pravima na Kosovu - u 7 slika