„Putujem već dve godine. Sa krijumčarima sam prelazio granice Irana, Turske, Bugarske. U Bugarskoj sam proveo godinu i mesec dana. Bio sam u zatvoru četiri meseca kada su nas uhvatili. Hranu sam dobijao svaki drugi ili treći dan, stalno su nas tukli. Jednom su nas stražari izveli u polje i pucali na nas iz vazdušne puške. Mene su pogodili u članak. Polivali su nas iz šmrka, ledenom vodom. Tukli bi nas toliko da je cela ćelija bila krvava, i mi, i kreveti, posteljina, zidovi, pod. Bilo je strašno. Posle toga smo bili u zatvorenom a zatim i u otvorenom kampu.“, A.M., maloletnik bez pratnje.

Svetski dan izbeglica - dan kada ne smemo da zaboravimo na hiljade ljudi koji su morali da napuste svoje domove i krenu na put u nepoznato.

Danas, na Svetski dan izbeglica, strah i neizvesnost su saputnici hiljadama dece na putu ka svetlijoj budućnosti. Ova deca ne biraju glad, strepnju i nesigurnost. Ona, kao i sva druga deca, sanjaju o bezbrižnom detinjstvu i dečjoj igri. Ova deca nisu izabrala da budu izbeglice i taoci tuđih odluka. Ova deca žele da budu deca. „Ne znam kako je u zatvoru ali ovo jako liči na zatvore koji se viđaju u filmovima.“, rekao je B.B. (16) o kampu u Mađarskoj.

Danas, kada se u Srbiji nalazi više od 6,000 izbeglica, među kojima je veliki broj dece, podsećamo da su deca izbeglice izložena većem riziku od nasilja, fizičkog i seksualnog zlostavljanja, eksploatacije i trgovine ljudima. Na putu neizvesnosti, često gube svoje najbliže i postaju još ranjivija. Stoga, moramo uzeti u obzir najbolji interes deteta i decu izbeglice tretirati prvenstveno kao decu.