Praxis i Equal Rights Trust (ERT) iz Londona su uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, 5. novembra 2015. godine u Nišu održali okrugli sto pod nazivom Antidiskriminacioni pravni i strateški okvir – definisanje prioriteta i izazova civilnog društva.

Okrugli sto je imao za cilj definisanje zajedničkih prioriteta i ključnih izazova organizacija civilnog društva u oblasti implementacije antidiskriminacionog pravnog i strateškog okvira, a organizovan je u okviru projekta Osnaživanje civilnog društva radi implementacije antidiskriminacionih zakona u Srbiji, koji je podržan od strane Evropske unije. Događaju je prisustvovalo 40 predstavnika organizacija civilnog društva, studenata prava i aktivista za ljudska prava.

Ovaj događaj otvorila je Ivana Stjelja, koordinatorka Antidiskriminacionog programa Praxisa, a na početku događaja prisutnima se obratila i prof. dr Nevena Petrušić sa Pravnog fakulteta u Nišu. Ona je govorila o važnosti sticanja znanja iz ove oblasti na studijama prava, čemu se trenutno ne posvećuje dovoljno pažnje.

Nakon toga, učesnici su se podelili u šest radnih grupa, kako bi definisali prioritete i glavne izazove u oblasti kojom se bave. Radne grupe su vodili ekperti/kinje: Tamara Lukšić-Orlandić, za prava deteta; Jovanka Todorović Savović, Labris, za LGBT prava; Milan Pantelić, Praxis, za rodnu ravnopravnost; Marija Demić, SKRUG-Liga Roma, za prava Roma; Dragana Ćirić Milovanović, MDRI, za prava osoba sa invaliditetom i Vladimir Petronijević, Grupa 484, za prava migranata. Prioriteti i izazovi u ovim oblastima potom su predstavljeni na panel diskusiji.

Neadekvatna primena postojećih zakonskih propisa, donošenje novih zakonskih i podzakonskih propisa i usklađivanje tih propisa sa međunarodnim standardima predstavljaju glavne izazove u oblasti antidiskriminacionog zakonodavstva. Borba protiv predrasuda, stereotipa i govora mržnje glavni je strateški činilac kome organizacije civilnog društva treba da posvete pažnju. Imajuću u vidu da se ugrožene grupe uglavnom sreću sa sličnim problemima, od velikog je značaja saradnja aktera koji se bave pravima tih ugroženih grupa. Multidisciplinaran pristup fenomenu diskriminacije, pre svega problemu indirektne i višestruke diskriminacije, omogućio bi bolji uvid u izazove sa kojima se součavamo i otvorilo nove mogućnosti saradnje. Pored toga, od posebne važnosti je sticanje znanja o fenomenu diskriminacije kroz formalno i neformalno obrazovanje.