U solidarnosti sa ženama koje su suočene sa nasiljem u porodici u Srbiji
Osmog marta 2015. godine obeležava se 101. Međunarodni dan žena. To je jedinstvena prilika da proslavimo ekonomska, politička i društvena dostignuća žena kojima se postiže istinska ravnopravnost. Međutim, vreme je da se razmisli o tekućim pitanjima koja su i dalje nerešena i da se zajednički radi na pronalaženju održivih rešenja za postizanje zajedničkog cilja rodne ravnopravnosti. Nasilje u porodici je samo jedno od pitanja koja treba rešavati u Srbiji. U 2014. godini, 95% svih žrtava nasilja u porodici bile su žene, a posledice ovog krivičnog dela dovele su do smrti 26 žena samo tokom prošle godine. Uprkos zakonima koji štite žene od zlostavljanja, standardi se u praksi ne primenjuju, čime se mnoge žene ostavljaju bez efikasne pomoći i pravnog leka.
Zakon o zabrani diskriminacije u Srbiji izričito navodi nezakonitost nasilja u porodici. Prema članu 20. zabranjeno je vršiti fizičko nasilje ili uznemiravanje lica na osnovu njegovog ili njenog pola. Član 194. Krivičnog zakona Srbije zabranjuje svako nasilje u porodici i predviđa stroge kazne za učinioce. Srbija je 21. novembra 2013. godine ostvarila znatan napredak u borbi protiv nasilja u porodici ratifikovanjem Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama, koja je stupila na snagu 1. avgusta 2014. godine. Ovo je najsveobuhvatniji pravni instrument za zaštitu žrtava nasilja u porodici koji trenutno postoji.
Priroda krivičnog dela čini nasilje u porodici osetljivim problemom za sva lica na koja se odnosi. Prema podacima Autonomnog ženskog centra u Beogradu, 98,7% lica koja su preživela nasillje u porodici u Srbiji tvrde da je učinilac lice koje poznaju i koje im je blisko. Osim toga, nasilje u porodici se obično odvija u privatnom okruženju, što njegovo praćenje i suzbijanje čini većim izazovom. Fizičko zlostavljanje je najčešće, ali žrtve mogu da trpe i psihološko i verbalno zlostavljanje od strane zlostavljača. Ovi slučajevi su izuzetno teški za krivično gonjenje, jer je teško proveriti dokaze. Sudski sistemi ne daju prednost ovim slučajevima niti uzimaju u obzir prirodu tih krivičnih dela. Kao rezultat toga, u nekim slučajevima se na presudu čekalo duže od tri godine. U 2014. godini bilo je 6444 krivičnih prijava za nasilje u porodici. Od ovih prijava, samo 1740 lica je osuđeno, od kojih je 1252 dobilo uslovnu kaznu, a samo 442 izrečene kazne su bile zatvorske.
Ovo pitanje je teško za rešavanje. Prilikom izrade plana za eliminisanje nasilja u porodici treba uzeti u obzir različite složene karakterisitke ovog krivičnog dela. Davanje prioriteta rodnoj ravnopravnosti u čitavom društvu je prvi korak ka trajnim promenama. Zato je važno obeležiti Međunarodni dan žena, jer pruža mogućnost da se čuje glas žena koje se suočavaju sa pitanjima poput nasilja u porodici, te da se istovremeno promoviše rodna ravnopravnost širom sveta.
