Tokom septembra i oktobra 2016. godine, Praxis je održao tri dvodnevne radionice za Romkinje i Rome u Leskovcu, Kostolcu i Novom Pazaru, usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Radionice su organizovane kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR.
Radionice predstavljaju nastavak aktivnosti započetih 2015. godine u Novom Pazaru i nastavljenih u Leskovcu i Kostolcu u aprilu 2016. godine. Učestvovalo je 75 žena i devojčica i 75 muškaraca i dečaka. Zbog specifične rodne uloge žene koja je prisutna u romskoj zajednici, radionice su organizovane tako da su prvog dana učestvovale Romkinje, a drugog dana Romi.
Cilj radionica bio je da se tokom dvodnevne interaktivne diskusije o značaju zdravog razvoja dece u najranijem detinjstvu, poštovanju dečjih potreba i želja, neophodnosti redovne zdravstvene zaštite, seksualnom i reproduktivnom zdravlju, značaju pravovremenog i kontinuiranog obrazovanja, zajednički identifikuje prisustvo dečjih, ranih i prinudnih brakova i dođe do predloga mehanizama koji bi doveli do prevencije i eliminacije ove škodljive tradicionalne prakse. Pojave identifikovane kao vodeći uzroci nastanka dečjih, ranih i prinudnih brakova su, kao u i prvom krugu radionica, siromaštvo, nizak obrazovni status romskih porodica koje žive u romskim naseljima, visoka stopa nezaposlenosti Romkinja i Roma i patrijarhalna kulturna tradicija. Pored toga, pokazalo se da nedostatak podrške romskoj deci u obrazovnom sistemu u vidu mesečnih karata za prevoz, besplatnih udžbenika i stipendija za srednjoškolsko obrazovanje, predstavlja jedan od mogućih uzroka pojave dečjih, ranih i prinudnih brakova.
Kod učesnica je godina stupanja u brak u uzrastu od šesnaest i sedamnaest, a kod učesnika u uzrastu od osamnaest i devetnaest godina. Takođe, donja starosna granica stupanja u brak kod Romkinja kreće se od 13-15 godina, koliko je imala 21 učesnica radionica (28%). Samo 22 učesnice (29,3%) stupile su u bračnu/vanbračnu zajednicu nakon 18. godine, odnosno nakon zakonske granice za stupanje u brak.
„Dete si, pa si žena. Devojka nisi nikada.“
„Ja sam zatrudnela sa 15 i jedva sam preživela.“
„Ima devojčica koje roditelji udaju, kada im nađu bogate muževe.“
„Tradicija. Ako se ne uda do 15. godine, ona više nije devojka, matora je. Kultura sada potiče iz porodice. Jednu sam ćerku ispustila sa 14, udala se mlada kao i ja, a onda sam mlađu držala do 17. godine , a tada je ona i sama znala da razmišlja.“
„Mora da se sačuva nevinost pre braka, tako devojka svetli obraz svojm roditeljima.“
„Mene je bilo sramota kad se moja ćerka udala sa 13, sakrio sam se da mi niko ne čestita zeta.“
„I kod nas ima grešaka. Kad se uda sa 13, to je veliki udarac. Da li da ideš tamo ili ne? Odeš i vidiš i siromaštvo te tera da ostaviš dete. I sramota te je da vratiš dete. To je velika greška!“
Kako bismo učesnicima/ama pomogli da problem dečjih, ranih i prinudnih brakova sagledaju sa više aspekata, prikazali smo filmove Izbjegni moju sudbinu i Ja sam Romkinja. Prvi film, koji govori o svedočenjima Romkinja žrtava prinudnih brakova i nasilja u porodici, ostavio je jak utisak na učesnike/ice, koji su se uglavnom saosećali sa sudbinama Romkinja iz filma, i uglavnom negirali postojanje takvih praksi u njihovim zajednicama. Drugi film je svojim afirmativnim konceptom inspirisao prisutne i usmerio ih da još jednom obrazovanje vide kao put ka boljoj budućnosti za sve devojčice i dečake.
„Ovo je istinita priča. Ljudi su u siromaštvu pa pristaju, bace pare na sto. To je tradicija.“
„Pare se daju da bi otac imao sa čime da isprati ćerku. Pola se daje ćerci i zetu, a sa pola se pravi svadba.“
„Pa ovo je prelepo. Vidite ženu koja ima svoj cilj i uspela je.“
Utisak je da učesnici/e radionice vide kao veoma korisne, kao pružanje podrške romskoj zajednici u smislu prepoznavanja problema sa kojima se suočavaju i izražavanja volje i spremnosti da se istima bavimo. Potrebno je i dalje raditi sa romskim zajednicama u ovim opštinama, pružati im savetodavnu podršku i osnaživati da o ovom problemu otvoreno razgovaraju i rade na rešavanju istog. Edukativno-savetodavni rad sa roditeljima, kao donosiocima odluka, podjednako je važan kao i rad sa decom u cilju podizanja svesti i osnaživanja devojčica i dečaka uzrasta od 10 do15 godina da se odupru ovoj štetnoj tradiocionalnoj praksi.
Radioničarski rad u navedenim opštinama praćen je opštinskim sastancima sa predstavnicima institucija koje su nadležne da reaguju u slučaju pojave dečjih, ranih i prinudnih brakova. Informacije dobijene na radionicama i opštinskim sastancima biće, zajedno sa analizom propisa i slučajeva iz prakse, pretočene u preporuke i predloge javnih politika za rešavanje problema dečjih, ranih, i prinudnih brakova, koje će Praxis predstaviti u decembru 2016. godine.
Videti saopštenje:
Praxis održao radionice usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova
