Praxis
Predstavljanje izveštaja "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji"
Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a. Izveštaj sadrži informacije o položaju Roma u Srbiji u različitim oblastima života, uključujući i zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pristup pravdi, lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i zabranu torture, traženje azila i prinudni povratak.
Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, istakla je da, uprkos napretku, Romi i dalje imaju problem prilikom ostvarivanja svojih osnovnih prava.
"Njima je najčešće potrebna besplatna pravna pomoć, međutim, problem je što naša zemlja nema usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, te su pripadnici romske populacije upućeni na civilni sektor”, rekla je Dražovićeva. Ističući da je neophodno uvesti Rome u procese donošenja odluka koje se tiču poboljšanja njihovog položaja, Marija je istakla da je od izuzetne važnosti poboljšanje postojećih zakona i odredaba, koje se tiču ostvarivanja prava na državljanstvo, posedovanje ličnih dokumenata, dobijanje dečijeg dodatka.
“Majke Romkinje, usled nedostatka novca, ne mogu da plate taksu za izdavanje lične karte. Time su one onemogućene da ostvare pravo i na dečiji dodatak, jer ne poseduju važeći lični dokument. Imajući u vidu njihov socijalni položaj, to je ozbiljan problem za njih, stoga je naša preporuka da se što pre pronađe rešenje kako bi se ovakve situacije prevazišle”, zaključila je Dražovićeva.
Pogledajte saopštenje Medija Centra ovde.
Pogledajte saopštenje EurActiv.rs ovde.
Pogledajte saopštenje Danas-a ovde.
Roma in Serbia Exposed to Systemic Discrimination - EurActiv.rs
On 22 May 2018, the report entitled The Wall of Anti-Gypsysm - Roma in Serbia, prepared by the Civil Rights Defenders, was presented in the Media Centre in Belgrade. The report includes the information about the situation of Roma in Serbia in different areas of life, including employment, education, housing, access to justice, personal documents, health, security and freedom from torture, asylum and forced return.
On that occasion, Marija Dražović, Antidiscrimination and Gender Equality Programme Coordinator in Praxis, said that the problem of discrimination against Roma should be seen from the perspective of good public administration.
"The basic problem is how our judiciary provides access to justice, because if citizens are not aware of their rights, they do not exist", said Marija, adding that institutions must begin to formulate regulations to address the situation of the most vulnerable groups of population.
See EurActiv.rs statement here.
Predstavljanje izveštaja o položaju Roma u Srbiji - Medija Centar
Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a. Izveštaj sadrži informacije o položaju Roma u Srbiji u različitim oblastima života, uključujući i zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pristup pravdi, lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i zabranu torture, traženje azila i prinudni povratak.
Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, istakla je da, uprkos napretku, Romi i dalje imaju problem prilikom ostvarivanja svojih osnovnih prava.
"Njima je najčešće potrebna besplatna pravna pomoć, međutim, problem je što naša zemlja nema usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, te su pripadnici romske populacije upućeni na civilni sektor”, rekla je Dražovićeva. Ističući da je neophodno uvesti Rome u procese donošenja odluka koje se tiču poboljšanja njihovog položaja, Marija je istakla da je od izuzetne važnosti poboljšanje postojećih zakona i odredaba, koje se tiču ostvarivanja prava na državljanstvo, posedovanje ličnih dokumenata, dobijanje dečijeg dodatka.
“Majke Romkinje, usled nedostatka novca, ne mogu da plate taksu za izdavanje lične karte. Time su one onemogućene da ostvare pravo i na dečiji dodatak, jer ne poseduju važeći lični dokument. Imajući u vidu njihov socijalni položaj, to je ozbiljan problem za njih, stoga je naša preporuka da se što pre pronađe rešenje kako bi se ovakve situacije prevazišle”, zaključila je Dražovićeva.
Pogledajte saopštenje Medija Centra ovde.
Praxis održao konferenciju „Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu“ – WeBER par-monitor
U okviru projekta Unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija, nevladina organizacija Praxis istraživala je proces reforme javne uprave u Kraljevu i uputila predloge za unapređenje tog procesa. Jedan od predloga je da grad Kraljevo mora da obezbedi učešće građana u procesu donošenja odluka, odnosno opštih akata koje donose organi uprave.
Pročitajte ceo prilog ovde.
Praxis o reformi javne uprave u Kraljevu – KRALJEVO ONLINE
U okviru projekta Unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija, nevladina organizacija Praxis istraživala je proces reforme javne uprave u Kraljevu i uputila predloge za unapređenje tog procesa. Jedan od predloga je da grad Kraljevo mora da obezbedi učešće građana u procesu donošenja odluka, odnosno opštih akata koje donose organi uprave.
Pročitajte ceo prilog ovde.
Praxis o reformi javne uprave u Kraljevu – INFO PLUS
U okviru projekta Unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija, nevladina organizacija Praxis istraživala je proces reforme javne uprave u Kraljevu i uputila predloge za unapređenje tog procesa. Jedan od predloga je da grad Kraljevo mora da obezbedi učešće građana u procesu donošenja odluka, odnosno opštih akata koje donose organi uprave.
Pročitajte ceo prilog ovde.
Izveštaj GRETA o sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima za Srbiju
Grupa eksperata za suzbijanje trgovine ljudima (GRETA), koju je formirao Savet Evrope, započela je drugi krug evaluacije o sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji kako bi ispitala uticaj zakonodavnih, političkih i praktičnih mera na prevenciju trgovine ljudima, zaštitu prava žrtava trgovine ljudima i gonjenje trgovaca. Prilikom sastavljanja izveštaja, GRETA je koristila odgovor na upitnik za drugi krug evaluacije koji je poslala vlastima u Srbiji, izveštaj vlasti u Srbiji dostavljen Komitetu strana ugovornica, kao i informacije dobijene od civilnog društva.
GRETA je usvojila finalni Izveštaj o sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima za Srbiju na 30. sednici (20-24. novembra 2017). U izveštaju su predstavljena glavna dešavanja u sprovođenju Konvencije, novi trendovi u oblasti trgovine ljudima, dešavanja u pravnom i institucionalnom okviru, nacionalna strategija i akcioni planovi, preventivne mere, mere sprečavanja trgovine ljudima i zaštite prava žrtava itd.
Ukratko, u periodu 2013-2016, u Srbiji je zvanično identifikovano ukupno 296 žrtava trgovine ljudima, od kojih su većina (130) muškarci koji su postali žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije; 72 žene su bile žrtve trgovine radi seksualne eksploatacije, a 94 dece, uključujući 78 devojčica, su bili žrtve trgovine ljudima prvenstveno u svrhu seksualne eksploatacije, zatim prinudnog prosjačenja i prinudnog braka. Većina identifikovanih žrtava su srpske nacionalnosti.
Tokom posete GRETA Srbiji radi evaluacije od 6. do 10. marta, Praxis je učestvovao na sastanku sa članovima GRETA, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva, i predstavio situaciju u pogledu upisa u matične knjige rođenih, apatridije i dečjih, ranih i prinudnih brakova među romskom populacijom u Srbiji.
Saopštenje Saveta Evrope možete videti ovde.
Izveštaj GRETA možete preuzeti ovde.
Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu – TV MELOS
Dana 29. marta 2018. godine, Praxis je održao konferenciju na kojoj su predstavljeni rezultati projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, kao deo aktivnosti Projekta unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija. Konferenciji su prisustvovali predstavnici lokalnih organa uprave, organizacija civilnog društva i medija
Pogledajte prilog ovde.
Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu – RTV KV
Dana 29. marta 2018. godine, Praxis je održao konferenciju na kojoj su predstavljeni rezultati projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, kao deo aktivnosti Projekta unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija. Konferenciji su prisustvovali predstavnici lokalnih organa uprave, organizacija civilnog društva i medija
Pogledajte prilog ovde.
Državljanima bivše SFRJ olakšan prijem u državljanstvo Republike Srbije
Počevši od 3. aprila 2018. godine osobe koje ne poseduju državljanstvo Republike Srbije, a imaju državljanstvo neke od bivših republika SFRJ ili državljanstvo SFRJ, moći će da budu primljene u državljanstvo Republike Srbije pod olakšanim uslovima. Kao uslov za prijem u državljanstvo propisuje se da je podnosilac zahteva 31. decembra 2016. imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, kao i da u trenutku podnošenja zahteva za prijem u državljanstvo takođe ima prebivalište u Srbiji. Rok za podnošenje zahteva je najkasnije do 3. aprila 2019. godine.
Ovu mogućnost doneo je Zakon o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, čiji je cilj da se obezbedi da osobe koje dugi niz godina, najčešće i više decenija, imaju prebivalište i lične karte izdate u Srbiji, pod olakšanim uslovima steknu državljanstvo Srbije. Uglavnom je reč o starijim osobama koje su tek prilikom isteka roka važenja ličnih karata na starom obrascu ustanovile da ne poseduju trajne lične karte, kao i da zbog neposedovanja državljanstva Srbije ne mogu da dobiju biometrijske lične karte.
Osim toga, Zakonom je predviđeno da će se najkasnije do 30. juna 2018. godine uspostaviti evidencija o državljanima Republike Srbije u elektronskom obliku, kao i da će uverenje o državljanstvu moći da se izda građanima bez obzira na mesto upisa činjenice državljanstva u evidencije o državljanima.
- 1
- 2
- 3
POPULARNI TAGOVI
