Nijedno dete ne bira da se rodi kao pravno nevidljivo, krene u izbeglištvo, postane žrtva eksploatacije i živi bez mogućnosti da ostvari sva svoja prava. Deca ne biraju siromaštvo, nasilje, zlostavljanje, diskriminaciju. 

Na Međunarodni dan zaštite dece podsećamo da se u Srbiji...

...i dalje  rađaju deca bez imena i adrese¸ 

...deca sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, a posebno romska deca, susreću sa diskriminatornim ponašenjem i segregacijom u obrazovnom sistemu!

Da...

...dečji, rani i prunudni brakovi predstavljaju realnost za veliki broj romske dece, realnost koja im uskraćuje normalan razvoj i mogućnost odrastanja u okruženju u kome postoji mogućnost izbora. 

...deca u pokretu tokom migracije bivaju izložena višestrukim rizicima. 

Deca ne biraju okruženje u kojem će se roditi i  zaštita njihovih prava isključivo je odgovornost nas odraslih, koji svakodnevnim izborima kreiramo mogućnosti i prilike koje im okruženje nudi. 

Na Međunarodni dan zaštite dece ističemo da unapređivanje okolnosti u kojima deca žive i odrastaju, a posebno dece koja pripadaju ranjivim grupama, iziskuje svakodnevno zalaganje, i zato pozivamo predstavnike vlasti da poštuju nacionalne i međunarodne zakone i ugovore i obezbede svakom detetu da jednako uživa prava koja mu rođenjem pripadaju.  

Za više informacija, videti: Deca ne biraju siromaštvo, nasilje, zlostavljanje, diskriminaciju 

Tokom maja 2016. godine, Praxis je održao opštinske sastanke u Leskovcu i Požarevcu usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Sastanci su organizovani kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR. 

Cilj sastanaka bio je da okupi sve za ovu temu relevantne aktere na lokalu, kako bismo zajednički pokušali da identifikujemo moguća rešenja problema dečjih, ranih i prinudnih brakova. Učestvovalo je ukupno 78 predstavnika/ica centara za socijalni rad, policije, tužilaštva, sudstva, obrazovnih i zdravstvenih institucija, kao i romskih medijatorki, pedagoških asistenata i aktivista. Sastanci su organizovani  tako da daju pregled problema dečjih, ranih i prinudnih brakova u Srbiji, regionu i svetu, sa posebnim osvrtom na domaće i međunarodne propise koji regulišu prava deteta, brak i porodične odnose, kao i uloge i obaveze nadležnih organa da preveniraju zanemarivanje dece i nasilje nad decom, s jedne strane, kao i da se kroz interaktivni pristup temi, i primere dobre prakse, dođe do predloga politika koje bi vodile prevenciji i rešavanju problema dečjih, ranih i prinudnih brakova.

Interaktivna diskusija je pokazala da se kao glavni zaključak nameće nužnost međusektorske saradnje, koja bi formalno mogla da se realizuje i sklapanjem sporazuma o saradnji na lokalnom nivou između svih aktera neophodnih za efikasno pružanje zaštite deci od zlostavljanja i zanemarivanja. Preventivni rad sa roditeljima u vidu edukativnih i savetodavih sesija, kao ključnim donosiocima odluka, veća vidljivost problema dečjih, ranih i prinudnih brakova, kako kod romske populacije tako i kod šire javnosti i donosioca odluka, samo su neke od preporuka koje su proistekle kao rezultat opštinskih sastanaka.

Za više informacija, videti: Praxis održao opštinske sastanke usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova 

Većina dece bez državljanstva u evropskim državama, rođena je u Evropi; mnogi od njih danas ne bi bili bez državljanstva da su sve ove države, u skladu sa međunarodnim pravom, imale pravne mere zaštite od pojave apatridije među decom. Zabrinjavajuće je da više od polovine zemalja u Evropi ne ispunjava ove obaveze, čime uskraćuje državljanstvo hiljadama dece širom kontinenta.

Apelujemo na sve evropske države da:

• Pristupe Konvenciji Ujedinjenih nacija o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine i Konvenciji o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine;
• Popune praznine u svojim zakonima i praksi u cilju primene sveobuhvatnih mera zaštite da bi se utvrdilo i dodelilo državljanstvo deci koja su rođena na  njihovim teritorijama, a koja bi inače ostala bez državljanstva  ubrzo nakon rođenja;
• Obezbediti pristup besplatnom i univerzalnom upisu činjenice rođenja u cilju sprečavanja apatridije.

Nijedno dete ne sme ostati bez državljanstva. Apatridija je problem koji je potpuno rešiv. Konvencije Ujedinjih nacija pružaju jasan pravni okvir za definisanje i rešavanje problema lica bez državljanstva. Uspostavljanjem mera zaštita u zakonima o državljanstvu koje bi obezbedile da svako dete rođeno na teritoriji jedne države ima pravo na državljanstvo, ako bi inače ostalo bez državljanstva, zaustavili bi smo pojavu lica bez državljanstva u okvirima jedne generacije!

Za više informacija, videti: Pomozite nam da zaustavimo apatridiju među decom u Evropi

U decembru 2015. godine, u partnerstvu sa Norveškim savetom za izbeglice (NRC), Praxis je započeo sprovođenje projekta „Urgentna zaštita, smeštaj i pomoć za izbeglice i tražioce azila u Srbiji“, koji finansira ECHO, kao odgovor na izbegličku krizu u Srbiji. Projekat ima za cilj da pruži hitnu humanitarnu pomoć i zaštitu izbeglicama i tražiocima azila koji su u tranzitu kroz ili traže azil u Srbiji.

NRC i Praxis pružaju zaštitu izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji kroz pružanje blagovremenih, preciznih i pouzdanih informacija u vezi sa njihovim pravnim statusom, procedurom registracije, pravom na azil, drugim pravima i dostupnim uslugama, kao i kroz upućivanje drugim organizacijama za dobijanje ciljane pomoći. NRC i Praxis takođe pružaju zaštitu izbeglicama i tražiocima azila kroz prisustvo pred institucijama/pružaocima usluga kako bi što bolje pomogli ciljnim grupama i odgovorili na njihove potrebe, kao i umanjili rizike od trgovine ljudima i krijumčarenja. Aktivnosti u okviru projekta takođe uključuju pružanje hitne humanitarne pomoći kroz pomoć u obezbeđivanju smeštaja i distribuciji hrane, odeće, obuće izbeglicama koje su u tranzitu ili traže azil u Srbiji. Projekat se mahom fokusira na lokacije duž istočne granice Srbije, prvenstveno na Dimitrovgrad, ali sa mogućnošću da se proširi na druge lokacije u zavisnosti od potreba i situacije na terenu.

U okviru projekta, NRC i Praxis takođe blisko sarađuju sa svim akterima na terenu, uključujući predstavnike vlasti, domaće i međunarodne organizacije sa ciljem bolje koordinacije aktivnosti i unapređenja zaštite izbeglica i tražilaca azila u Srbiji.

U Beograd svakodnevno pristigne oko 150 izbeglica. Neki od njih nastavljaju svoje putovanje u roku od nekoliko sati, drugi odluče da se zadrže u Srbiji nekoliko dana. Većina dolazi iz Makedonije, a mnogo njih je već provelo nekoliko meseci u Idomeniju, u Grčkoj. Dolaze, još uvek, i preko Bugarske.

Do Beograda dolaze najčešće sa krijumčarima, ponekad javnim prevozom ili taksijem, a češto i peške, hodajući satima preko Makedonije/Bugarske i Srbije.

Po dolasku u Beograd, u Centru za azil u Krnjači mogu dobiti smeštaj, hranu i lekarsku pomoć. Ukoliko su izrazili nameru da traže azil, u Krnjači mogu ostati dok traje postupak azila. Ukoliko pak nisu registrovani, tu mogu da prespavaju uz obavezu da se narednog dana registruju.

Među pristiglim grupama nalaze se porodice sa malom decom, samohrane majke sa bebama, stari i bolesni. Posebno izloženi rizicima su maloletnici bez pratnje, koji dolaze u grupama oformljenim na samoj ruti.

Njihove priče, životna iskustva i teškoće sa kojima se suočavaju su različite. Ipak, svima im je zajedničko jedno – svi su napustili svoje domove u potrazi za novim, bezbednim mestom za život.

U susret 20. junu, Svetskom danu izbeglica, tokom narednih dana želimo da podelimo sa vama ko su ljudi koje susrećemo, šta su radili, o čemu su razmišljali i ko su bili „pre“, ali i gde idu, čemu se nadaju i šta za njih predstavlja željeno „posle“. Koliko smo slični i koliko smo različiti, koliko smo i šta naučili jedni o drugima i jedni od drugih. 

Za više informacija, videti: U susret Svetskom danu izbeglica   

Studentkinju iz Sirije koja je prijavila svoj poslednji ispit, pa sutradan saznala da njen fakultet više ne postoji.

Čoveka, iz Somalije, koji je nakon 60 godina po prvi put napustio svoje selo, a zimus, u Bugarskoj, po prvi put video sneg.

Mladog bankara, Avganistanca, koji ne želi da se ženi, „iako mu je već odavno vreme“ i sanja da postane uspešni biznismen.

Četrnaestogodišnju devojčicu iz Sirije, koja će Makedoniju uvek pamtiti po tome što je saznala da postoje divlje svinje.

IT inženjera iz Avganistana, koji u Nemačkoj više ne planira da radi u struci, već da se priključi humanitarnoj organizaciji i pomaže ljudima u nevolji.

Desetogodišnjeg dečaka, koga su roditelji poslali na put sa starijim rođakom kako bi stigao negde gde „može da se uspe“, a kada uspe, dovodi i mlađu sestricu kojoj je obećao da će je paziti i biti uvek uz nju.

...
Koga srećemo?

Srećemo ljude, osobe poput nas.

Ljude koji su jednog dana, vraćajući se sa posla, iz škole, ili šetnje, umesto doma zatekli ruševine. I koji, od tada, svakodnevno donose odluke, koje znače život, ili prestanak života.

Muhameda, koji ima nekoliko nadimaka, i nije mu ime Izbeglica.

Bahiru, kojoj nije ime Izbeglica. Abdulu, Zaida, Davuda, Zubaudu, koje sada zovemo Izbeglice.

Sreli smo ljude. Po svemu, i ni po čemu različite. Ljude, koji se, isto kao i mi, pitaju šta je ispravno, a šta pogrešno, kako da vaspitaju svoje decu, kako da pomognu prijatelju u nevolji, koji se bore za budućnost svoje porodice i dece. I kojima je, u ovom trenutku, potrebna naša podrška.

Za više informacija, videti: Koga smo sreli   

Na arapskom se „hvala“ kaže „šukran“.
„Kako si“ se kaže „kejfa haluk“.
Dobro je „bihair“.
„La bihair“ je kad nije dobro.
A sve će biti samo „Inshallah“ – „ako bog da“.
„Taman“ je „tamam“ i sve je jasno.

Čaj je „šaj“ i pije se svakodnevno. I pije se sa mnooooogo šećera. Takoreći, šećer se pije sa čajem. Ako nema šećera, ni čaj nema smisla.

Odgovarajuća veličina pantalona u Avganistanu se ne ustanovljava merenjem “na lakat”, već merenjem uz vrat. Pantalone se razvuku oko oboda, a prstima se uhvate dva najudaljenija kraja. Zatim se tim obodom koji inače ide oko struka, opkruži čitav vrat. Ako se krajevi dodiruju, veličina je odgovarajuća, a dobar izbor se potvrđuje tako što se glavom klimne levo, pa desno, što znači odobravanje.

Odluke se donose unutar grupe, uz odobrenje svih prisutnih. Na isti način se rešavaju i problemi. Bliski ljudi, ili rođaci, se često drže za ruke.

Najpopulrniji pakistanski muzičar bio je Nustrat Fateh Ali Khan. Ali Khan je mogao da peva satima bez prestanka, a na prvi takt njegove muzike svi iz Pakistana se okupe neverovatnom brzinom. I tako se jedan razgovor pretvori u grupni ples.

Ples se pretvori u smeh. U razgovore o značenju različitih imena i reči, o najboljim kulinarskim receptima. Nekoliko kifli, biskvita i sardina se pretvore u svečani ručak, neznanci u prijatelje, a jedan beogradski park u mesto na kom je, uprkos svim nedaćama zbog kojih smo tu, bar na trenutak sve tamam, sve bihair. Na tim trenucima smo zahvalni jedni drugima.

Na tim trenucima šukran!