Sada je postala žena odnosno nečiji rob. Moraće da postane majka. Moraće da sluša svog muža i biće zauzeta svim poslovima. Dobila je muža, o kojem nikada do sada nije ni razmišljala. Dobila je novi, drugačiji život o kojem nikada nije ni sanjala.

U maju 2018. godine, Praxis je održao četiri radionice sa više od osamdeset devojčica sedmog i osmog razreda na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova i ranog osipanja romskih učenika/ca iz obrazovnog sistema, u  OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“, OŠ „Sutjeska“ u Beogradu  i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru, kao deo aktivnosti koje se sprovode u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“, koji finansira UNHCR.

Radionice predstavljaju nastavak prošlogodišnjih aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju ove štetne prakse, tokom kojih smo kroz razgovor sa školskom decom, o razlozima napuštanja škole i bračnim ulogama muškarca i žene i o uzrocima i posledicama ove pojave, zajednički potvrdili prisutnost dečjih, ranih i prinudnih brakova. Pored ovih radionica, Praxis će tokom 2018. godine održati još osam radionica sa decom iz petog i šestog razreda na temu Pitali smo decu: Zašto neka deca napuštaju školovanje, šta cu bračne obaveze i zašto reći „STOP dečjim brakovima“.

Da li i šta dobijamo, a šta gubimo stupanjem u dečji brak  je pitanje kojim smo se bavili tokom ovogodišnjih radionica. Na samom početku radionica, devojčice su imale priliku da pogledaju Unicefov film "A storybook wedding – except for one thing", koji prikazuje venčanje devojčice od 11 godina i muškarca od 35 godina. Tokom projekcije filma, devojčice su reagovale uzdasima, uzvicima šoka i iznenađenja. “Ona је još uvek dete, možda su je roditelji naterali da to uradi zbog novca, jao kako je ona tužna, ona želi još uvek da bude dete - igra se sa plišanim medom, kako je uplašena, on je veliki, a ona je mala.“ U toku diskusije koja je usledila devojčice su pokušale da zamisle kako izgleda dan te devojčice nakon venčanja. „Probudiće se, skuvaće kafu mužu, spremiće mu doručak; ona sad mora da radi po kući, da sluša muža; on je veći od nje, on može i da je bije; ovde niko nije srećan, svi su tužni, svi plaču; možda su morali da se venčaju...“. U drugom delu radionica, devojčice su izlistavale šta se dobija, a šta gubi dečjim brakom. Iz ugla devojčica, dečji brak donosi obaveze, kućne poslove,  svekrvu, stres, novu porodicu, ograničenje kretanja, nelagodnost, uskraćeno pravo glasa, obaveznost rađanja dece, osećaj pripadnosti drugome. S druge strane, devojčice kažu da dečji brak oduzima detinjstvo, slobodu, pravo na školovanje, nevinost, obrazovanje, vreme za sebe, vreme za igranje i druženje sa drugaricama, ali i svoje ja, snove, maštu i bezbrižnost.

Na samom kraju, devojčice su imale priliku da pogledaju film "Ja sam Romkinja", koji predstavlja svedočenja Romkinja koje su se školovale i ostvarile svoj cilj u životu. Film ih je sve pozitivno inspirisao i još jednom osnažio u nameri da nastave školovanje.

Radionice su značajno doprinele osnaživanju devojčica da nastave školovanje i da se odupru dečjim brakovima.

U proteklom periodu Skupština Grada Kraljeva je usvojila nekoliko odluka čija primena bi trebalo da poboljša položaj osetljivih društvenih grupa odnosno pojedinaca, ali je propisivanjem uslova u pogledu prebivališta za ostvarivanje prava utvrđenih pomenutim odlukama isključila mogućnost da interno raseljena lica koja borave na teritoriji grada Kraljeva od 1999. godine ostvare predviđena prava pod jednakim uslovima kao i njihovi sugrađani.

Tako, Odluka o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva je usvojena sa ciljem da priznavanjem prava na besplatan autobuski prevoz obezbedi pristup javnim uslugama licima kojima je zbog njihovog zdravstvenog ili socijalnog statusa ovaj pristup otežan ili onemogućen. S druge strane, Odluka o pravu na jednokratnu novčanu naknadu za prvorođeno dete, kao i Odluka o novčanoj pomoći nezaposlenim porodiljama imaju za cilj da podstaknu rađanje i povećaju natalitet, kao i da pruže podršku ženama koje se odluče na potomstvo uprkos tome što su nezaposlene.

Uprkos očiglednoj nameri donosioca odluka da sredstva iz budžeta usmeri na unapređenje položaja najugroženijih građana, ali i na poboljšanje demografske slike grada, postavljanjem kriterijuma u pogledu prebivališta, neopravdano je uskraćeno ostvarivanje prava svim izbeglim i interno raseljenim licima koja na teritoriji grada Kraljeva imaju prijavljen boravak. Nesumljivo je da se za ovakav različiti tretman ne može naći razumno i objektivno opravdanje.

U nameri da ukaže da se spornim odlukama krši princip jednakih prava i obaveza, zbog čega su suprotne propisima kojima se zabranjuje diskriminacija, Praxis je podneo pritužbe Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, izjašnjavajući se na navode u pritužbama, predsednik Skupštine Grada Kraljeva prihvatio je iznete primedbe i izrazio spremnost da sporne odluke budu izmenjene i usklađene sa andiskriminacionim propisima, što je bio i povod da Praxis odustane od podnetih pritužbi.

Budući da sporne odluke još uvek nisu izmenjene i da diskriminatorni uslovi još uvek nisu postavljeni tako da omoguće ostvarivanje prava svim građanima i građankama pod jednakim uslovima, kao i da je odustajanje od podnetih pritužbi zasnovano na izraženoj nameri predstavnika Grada Kraljeva da se sprovedu postupci izmena odluka, Praxis će u narednom period nastaviti da prati postupanje Grada Kraljeva u pogledu usklađivanja spornih odluka sa antidiskriminacionim propisima.

Uprkos izrečenoj volji Grada Kraljeva, Praxis ipak izražava zabrinutost zbog izjave predsednika Skupštine Grada Kraljeva da pristupanje izmenama Odluke o pravu na jednokratnu novčanu naknadu za prvorođeno dete i Odluke o novčanoj pomoći nezaposlenim porodiljama neće biti moguće sve dok se ne usvoji lokalni budžet za 2019. godinu. Podsećamo da se na ovakav način toleriše nejednako postupanje i tretman pojedinaca ili grupa zbog njihovog ličnog svojstva, a jednako ostvarivanje prava se odlaže i uslovljava planiranjem budžetskih sredstava.

Sa druge strane, usvajanje opštih akata kojima se krši pravo na jednakost građana nije retka pojava, a jedan od osnovnih uzroka takvom stanju je, pored netransparentnog procesa usvajanja odluka i poltika, svakako nedovoljno poznavanje antidiskriminacionih propisa, ali i nedovoljna senzitivisanost donosioca odluka na lokalnom nivou kada je u pitanju poštovanje osnovnih vrednosti poput prava na jednakost i ravnopravnost.

Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a. Izveštaj sadrži informacije o položaju Roma u Srbiji u različitim oblastima života, uključujući i zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pristup pravdi, lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i zabranu torture, traženje azila i prinudni povratak.

Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, istakla je da, uprkos napretku, Romi i dalje imaju problem prilikom ostvarivanja svojih osnovnih prava.

"Njima je najčešće potrebna besplatna pravna pomoć, međutim, problem je što naša zemlja nema usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, te su pripadnici romske populacije upućeni na civilni sektor”, rekla je Dražovićeva. Ističući da je neophodno uvesti Rome u procese donošenja odluka koje se tiču poboljšanja njihovog položaja, Marija je istakla da je od izuzetne važnosti poboljšanje postojećih zakona i odredaba, koje se tiču ostvarivanja prava na državljanstvo, posedovanje ličnih dokumenata, dobijanje dečijeg dodatka.

“Majke Romkinje, usled nedostatka novca, ne mogu da plate taksu za izdavanje lične karte. Time su one onemogućene da ostvare pravo i na dečiji dodatak, jer ne poseduju važeći lični dokument. Imajući u vidu njihov socijalni položaj, to je ozbiljan problem za njih, stoga je naša preporuka da se što pre pronađe rešenje kako bi se ovakve situacije prevazišle”, zaključila je Dražovićeva.

Pogledajte saopštenje Medija Centra ovde.

Pogledajte saopštenje EurActiv.rs ovde.

Pogledajte saopštenje Danas-a ovde.